Jelena podržala mlade koji počinju svoj posao: "Ulažite u sebe i svoje obrazovanje!"

Za portal PRVA.RS, Zoja Kukić iz Startit objasnila je zašto je ovo zemlja za nas.

Zbog čega je okupljanje pod nazivom "Znam da možemo" važno za Srbiju i za mlade u Srbiji?

“Znam da možemo” je inicijativa nastala usled sumiranja dosadašnjeg rada Startita i potrebe da se preduzetničko i obrazovno delovanje naše organizacije proširi. Osnovna ideja “Znam da možemo” kampanje je da prikaže one koji su postigli značajne uspehe u Srbiji i da na taj način podstakne i motiviše druge da pokušaju isto. Kampanja je za mlade posebno važna zbog toga što se Startit fokusira na besplatne edukativne programe i otvara centre širom Srbije, s namerom da decentralizujemo obrazovanje, prakse i poslovne prilike, te da pokažemo da svi mladi u Srbiji treba da imaju jednake prilike za lični i profesionalni razvoj – jer znamo da možemo.

Podršku je dala i Fondacija Novak Đoković. Kakva je saradnja sa njima? Kakvu podršku dobijate?

Saradnja sa fondacijom Đoković, i posebno Jelenom Đoković, za nas je divno i produktivno iskustvo. Polaskani smo činjenicom da su Novak i Jelena prepoznali naš trud i sami nas kontaktirali radi pružanja neophodne podrške u daljem razvoju. Jelena je u proteklih godinu dana postala značajna saradnica Startita i naših projekata, a vrlo nam je drago što sada zajedno organizujemo “Znam da možemo” događaj, 28. septembra, koji će okupiti 1.600 ljudi. Predivno je kada pronađete ljude koji dele vaš entuzijazam i energiju, a ceo tim Novak Đoković Fondacije je upravo takav i udruženi možemo mnogo više.trenutno nam najviše pruža logističku i medijsku podršku pri organizaciji dešavanja Značajnu podršku od njh kontinuirano dobijamo i kroz magazin “Original”, koji i sam pokriva teme obrazovanja, tehnologije, preduzetništva i proaktivnosti.. Imali smo dosta srećeMnogo smo srećni što neko toliko uspešan poreklom iz Srbije istinski brine za lokalnu zajednicu i želi da je podrži baš kroz obrazovanje.

Šta je obeležilo prošlu godinu kada su u pitanju novi projekti?

Iz godine u godinu naša IT zajednica raste — u poslednjih godinu dana su domaći startapi prikupili ukupno 50 miliona dolara za razvoj svojih inovativnih projekata, a IT usluge su u top tri izvozna proizvoda Srbije, sa tendencijom da u naredne tri godine postanu srpski izvozni brend broj jedan.

I mi smo, kao organizacija, na tom uzlaznom talasu. Za početak, pre otprilike godinu dana otvoren je Startit centar, naša beogradska centrala, u kojoj smo u protekloj godini napravili biblioteku, tribinu za predavanja, panele i “mitape”, organizovali više od 200 dešavanja, uključujući besplatna praktična predavanja kroz koja je u proteklih sedam meseci prošlo više od 10.000 ljudi. Razvoj StartIt centra rezultat je našeg truda iz prethodnih godina, koji je kulminirao uspešnom KickStarter kampanjom, kojom smo od zajednice dobili 100.000 dolara za razvoj naših aktivnosti. Ove godine smo postigli otvaranje prvog StartIt centra van Beograda – u Inđiji, uz pokretanje novih edukativnih programa s fokusom na osnovce i srednjoškolce, koji kod nas besplatno uče da programiraju. Dosad smo održali 25 edukativnih programa za decu i tinejdžere i zbog fantastičnih utisaka polaznika nameravamo da nastavimo s ovom inicijativom i dalje. Takođe smo razvili svest široke zajednice o uključenju ljudi iz drugih sfera u IT poslovanje, te smo držali besplatan kurs pravljenja sajtova za nezaposlene, radili na uključenju žena u svet IT-ja… previše je aktivnosti na koje smo ponosni da bi se nabrojale u jednom paragrafu.

Startit bi trebalo da bude nada mladima da mogu da se razvijaju u Srbiji. Iz tvog iskustva, koje su početničke dileme, strahovi... Da li se mladi ljudi teško odlučuju da započnu svoj biznis?

Zapravo i ne, odnosno – ne u IT-ju. Veliko istraživanje koje smo sproveli prošle godine pokazalo je da čak 40% programera i inženjera planira da započne sopstveni biznis. U IT-ju je to izuzetno lako, makar na papiru, pošto vam je potreban samo računar, još jedna ili dve osobe sa kojima biste radili na različitim aspektima proizvoda ili usluge, i ideja. Kompleksniji deo priče je vreme i trud koji neminovno moraju da se ulože, ali ljudi u IT-u su po pravilu veoma fokusirani na razvoj svog znanja i gladni uspeha. S druge strane, mladi koji se ne bave primarno IT-jem danas se suočavaju sa svim strahovima i dilemama kao i bilo koji građanin Srbije: nemaštinom, ciničnim pristupom životu, osećajem izolovanosti i bespomoćnosti. Možda i najveći strateški cilj Startita jeste osnaživanje i obrazovanje upravo ovih ljudi u sferi IT-ja i poslovanja uopšte. Želimo da svi znaju da mogu da doprinesu. A mogu.

Kako neko ko nije završio fakultet može da pokrene svoj biznis?

Idejom i radom, usavršavanjem sopstvenog znanja i veština. Pre svega, mi ne poričemo značaj formalnog obrazovanja u kojoj god sferi, već naglašavamo da je to samo jedan deo, delić čak, znanja i radnih navika koje čovek treba da stiče za života. U tom kontekstu, znamo da i osobe koje su se školovale u drugim oblastima, kao i osobe koje nisu išle na fakultet, mogu da uče, rade i napreduju u svakoj oblasti, a posebno IT-ju. Bitno je napomenuti da oko 50% programera globalno nema fakultetsku diplomu iz oblasti inženjeringa ili fakultetsku diplomu uopšte, a ova statistika odnosi se i na Srbijiu. Startit, najčešće besplatno, pomaže ljudima koji žele da budu preduzetnici da pokrenu svoj biznis, a o preduslovima neophodnim za to najbolje je da se ljudi raspitaju direktno kod nas.

Kako Startit pomaže mladima da preuzmu život u svoje ruke?

Obrazovanjem. Svako ko želi da nauči nešto o radu u IT-ju i pokretanju sopstvenog startapa može to da uradi kroz naše radionice, seminare i predavanja, a može da nam se i direktno obrati sa pitanjima, jer tu smo da pomognemo i podržimo. Jedini obrt u našim namerama je to što lični uspeh na kraju zavisi najviše od osobe koja ga želi, te se oslanjamo na članove naše zajednice da sami sebe podstiču na dalji rad i razvoj. Mi smo tu da damo znanje i savete, ali uzimanje života u sopstvene ruke na kraju zavisi najviše od osobe koja želi da se poslovno osamostali.

Startit se obavezao da će do 2020. godine besplatno obučiti 100.000 ljudi. Kako ćete to postići?

Kao što rekoh, samo u proteklih sedam meseci je više od 10.000 ljudi prošlo kroz naše radionice, kurseve i seminare. Taj broj će se samo uvećavati iz meseca u mesec, pošto je kapacitet Startit prostorija za sastanke i predavanja sada popunjen gotovo svakog dana u mesecu, sem nedeljom. Ubrojimo u to i dešavanja u Startit centru u Inđiji, planove za otvaranje još centara zemlji, onlajn materijale koje kreiramo i podršku lokalne IT zajednice i kompanija da nam pomognu u edukaciji ljudi, i verujemo da ćemo do 2020. i premašiti obećani broj.

Kako država reaguje na Startit? Da li imate pomoć, podršku, da li sarađujete i kako?

Država praktično ne reaguje ni na StartIt, ni na IT scenu i razvoj tehnoloških proizvoda i usluga uopšte. Srbija dosta zaostaje tehnološki za ostatkom zapadnog sveta, kako u implementaciji tehnoloških napredaka kao što je onlajn plaćanje, tako i u stimulisanju mladih da se pronađu u tehnologiji i inženjeringu.

Primera radi, u ovom momentu samo u Srbiji ima 30.000 radnih mesta u IT-ju koja bi mogla odmah biti popunjena, ali kadra nema, jer se godišnje na teritoriji čitave zemlje za IT obuči oko 1.500 ljudi, od kojih više od 50% odmah napuste državu. Zato mi želimo da radimo na poboljšanju svesti stanovništva o tehnološkim inovacijama, koje će neminovno definisati novu eru čovečanstva. Želimo i da obrazujemo i da se uključimo u debatu o obrazovanju u IT-ju u zemlji – postoje i potreba i želja za novim IT katedrama i predmetima po fakultetima i školama i nadamo se da će država tu i pomoći.

Jedan pozitivan primer podrške koji možemo da navedemo je beogradska opština Savski Venac, koja nam je za potrebe sprovođenja naših programa ustupila jedno veliko bivše skladište preko puta Glavne železničke stanice. To je danas naša centrala, Startit centar Beograd.

Ovo je zemlja za nas jer…

… su prilike svuda oko nas, samo treba da promenimo ugao gledanja. Svaku zemlju čini ponašanje i karakter njenih ljudi i žao nam je što je u javnosti sve više fokus na negativi. Ako počnemo da radimo na znanju i sposobnostima svoje okoline, te ljudima oko sebe budemo oslonac i partner, Srbija može biti zemlja prosperitetna koliko i bilo koja druga. Nema razloga da se ne trudimo da kolektivnu svakodnevicu učinimo boljom.