Verovali ili ne, stres ima i svoje dobre strane
Ko bi rekao da okidač brojnih hroničnih bolesti ima i mnogo pozitivnih efekata po nas...
Najtiši i najopasniji ubica modernog doba, čini se, ima i svoje pozitivne strane. Tako bar tvrdi dr. Ričard Šelton, potpredsednik odseka psihijatrije na Univerzitetu u Alabami. On kaže kako stres postaje poguban tek kad pređe u hronično stanje. Do tad, tvrdi, može imati i pozitivne posledice po nas.
Evo i koje.
Podstiče snagu i rad mozga
Blagi faktori stresa stimulišu proizvodnju neurotrofina i jačaju veze među neuronima, a studije su pokazale kako način na koji naš organizam reaguje na stres dovodi do privremenog poboljšanja pamćenja i sposobnosti učenja.
Kratkoročno diže imunitet
'Kad telo reaguje na stres zapravo se priprema na mogućnost povrede ili infekcije. Jedan od načina na koji to radi jeste lučenje interleukina - hemijske materije koja pomaže imunitetu', kaže dr. Šelton.
Čini nas otpornijima
Suočavanje sa stresnim situacijama priprema nas za mnoštvo mnogo stresnijih koje će nas zaskočiti u nekom trenutku života. Upravo na tome se bazira i obuka američkih SEAL-ovaca, glavnih specijalnih postrojbi mornarice.
Motiviše nas ka uspehu
Takozvani 'dobar stres' je upravo ono što nam ponekad treba da dobro odradimo neki posao. 'Uzmimo za primer da imate rok za kraj nekog projekta. Taj rok će nas pritiskati i stvarati stres koji nas stimuliše da se efektivno uhvatimo u koštac sa situacijom'.
Može da unapredi razvoj deteta
Trudnice često misle kako će njihov stres negativno uticati na razvoj njihovog nerođenog deteta. I zaista može - ukoliko je konstantan. Međutim, studija iz 2006. godine je pokazala da su deca žena koje su u trudnoći bile podložne blagom i povremenom stresu imale bolje motoričke sposobnosti od druge dece.
