Vađenje krajnika ipak nije dobra ideja?
Učestalost operacija krajnika (tonzilektomija) za pola veka smanjila se za čak 50 odsto, pokazuju svetske studije. Nekad uobičajena praksa da se deca upućuju na hirugiju čim se upali grlo se napušta - negde više, negde manje, a sve više studija potvrđuje da vađenje krajnika, uz rizik koji nosi i sama operacija, pre svega zbog anestezije, višestruko povećava i rizik od nastanka infekcija respiratornih organa.
To naravno ne znači da krajnike treba sačuvati po svaku cenu, ali ih svakako ne treba ni olako vaditi. Ima ipak lekara koji ne priznaju rizik od pneumonije, infekcije disajnih organa, astme, pa čak ni gojaznosti, zbog odstranjivanja krajnika, i tvrde da od te intervencije postoji samo višestruka korist.
Prema podacima iz prakse u Srbiji, pošlo se od toga da se ove operacije poslednjih godina u dve trećine slučajeva rade zbog otežanog disanja, a sve ređe zbog ponavljajućih upala krajnika.
- Krajnici su bili krivci za "žarišne infekcije" i oni su mesto odakle dolaze bolesti koje napadaju vitalne organe - ističe dr Srđan Milićević, specijalista ORL iz ordinacije "Milićević".
- Onda je uočeno da su oni važan deo imuniteta i imunološki su najaktivniji između četvrte i 12. godine. Dovode do proizvodnje imunoglobulina, koji oblaže sluznicu pljuvačnih, suznih i gornjih respiratornih puteva.
Profesor Branimir Nestorović, načelnik Odeljenja pulmologije i alergologije u Univerzitetskoj dečjoj bolnici u Tiršovoj, kaže da pre odluke o uklanjanju krajnika treba dobro razmisliti o koristi i šteti koja može da nastane. Prema njegovim rečima, u studijama je potvrđeno da je kod operisane dece postojao povišen rizik za više od 28 različitih oboljenja, kao što su infekcije kože i oka.
- Krajnici imaju mnogo veću ulogu u razvoju imunog sistema nego što se mislilo - kaže prof. Nestorović.
- Ovo posebno važi za "treći krajnik", koji jedini ima sposobnost da, uz timus, grudnu žlezdu, stvara timocite, limfocite sa izuzetno važnom ulogom u razvoju imunog sistema. Studije su pokazale da deca kojoj su operisani krajnici imaju sklonost ka gojaznosti i povećanom riziku od infarkta u ranom dobu.
Kako ističe prof. Nestorović, nedavno objavljena studija, u kojoj su deca u Danskoj praćena 30 godina, dala je zabrinjavajuće rezultate kada se radi o smanjenju broja infekcija, što je bila jedna od indikacija za operaciju.
- Kod operisane dece ne samo što se broj infekcija disajnih organa nije smanjio, već se utrostručio. Rizik za astmu i pneumoniju je bio veći za 50 odsto. Sličan rad objaljen je u Srbiji, gde se pokazalo da je učestalost astme bila skoro tri puta veća kod dece kojoj su rano operisani krajnici.
Doktor Svetlana Valjarević, otorinolaringolog KBC Zemun, kaže da česte virusne infekcije gornjih i donjih respiratornih puteva nisu razlog za operaciju krajnika ukoliko je tkivo krajnika normalnog izgleda i veličine.
- Postoje slučajevi u kojima pacijenti imaju osetljivu sluznicu ždrela ili samo povremene blaže upale krajnika, jednu ili dve godišnje. Ukoliko sluznica reaguje na hladne napitke, alergene, prašinu, aero-zagađenje, dok je tkivo krajnika zdravo nema razloga da se krajnici operišu.
Kako tvrdi doktorka Valjarević, nakon operacije krajnika ipak se ne povećava rizik od različitih bolesti.
- Bez obzira na životno doba u kome je urađena operacija krajnika, ne postoji povećana učestalost obolevanja od bilo koje bolesti. Iako nakon uklanjanja krajnika postoji smanjen nivo određenih antitela u krvi, studije nisu pokazale da uklanjanje krajnika funkcionalno smanjuje imunološku snagu organizma. Uz jasan razlog uklanjanja krajnika i pravilno izvedenu operaciju, kvalitet života pacijenta se zapravo popravlja.
Prema njenim rečima, kod određenog broja dece koja nemaju česte upala ždrela, krajnici su izrazito veliki i onemogućavaju disanje na nos i otežavaju disanje na usta i ishranu.
- Deca ne napreduju, nenaspavana su i umorna, tako da se uklanjanjem uvećanih krajnika znatno poboljšava kvalitet života i omogućava pravilno napredovanje. Kod neke dece razlog za operaciju su česte upale krajnika i srednjeg uva koje su zahtevale primenu injekcija, bolničko lečenje ili često izostajanje iz kolektiva.
NEMA JASNIH KRITERIJUMA
- Uprkos svim istraživanjima, ni danas nemamo jasne i pouzdane kriterijume za operaciju krajnika - ističe dr Milićević.
- Za operaciju krajnika odlučivali smo se na osnovu važećeg pravila - ako neko ima sedam upala u poslednjih godinu dana, ili po pet godišnje u poslednje dve godine, ili po tri u poslednje tri godine. Ipak, u svakom od tih slučajeva korist od operacije mora da se prati i u odnosu na rizik. Apsolutnu potrebu za operacijom trećeg krajnika predstavljaju noćni prekidi disanja i smetnje na uhu izazvane trećim krajnikom. U svim ostalim slučajevima one su relativne.
Izvor: Večernje novosti/Doktor u kući
