Zdravlje

Čarobni šipak: Od njega možete napraviti čaj, tonik, losion, marmeladu, pa čak i vino!

Šipak, šipurak, divlja ruža, šepurika, neki su od odomaćenih naziva u narodu za ovu dragocenu biljku bez koje je kućna apoteka nezamisliva.

27.10.2019. - 14:00h
Bez njega je kućna apoteka nezamisliva!
Bez njega je kućna apoteka nezamisliva!foto: Depositphotos/Kruchenkova

Šipurak pripada velikoj porodici ruža od preko 400 vrsta, raspoređenih širom planete, od čega čak 21 vrsta uspeva na našem podneblju. Od šipurka se pravi i visokovredno biljno ulje, koje se, nažalost, ne koristi uprkos izuzetnim lekovitim svojstvima.

Šipak uspeva na različitim podlogama i tipovima zemljišta. Najrasprostranjenija je u listopadnim šumama i na njihovim obodima, livadama i pašnjacima. Obuhvata nekoliko vrsta divlje ruže, pri čemu dominiraju Rosa kanina, Rosa pofimera i Rosa tomentosa.

Plod bilo koje vrste šipurka bere se ručno, u septembru i oktobru kada sazreva, suši na suncu ili u sušarama, na maksimalnoj temperaturi od 80 stepeni. Osušen plod je tvrd, malo smežuran, sjajan, crvene ili tamnocrvene boje. Nakiselog je i slatkog ukusa, ali bez mirisa.

Osušen šipak treba čuvati u zatvorenim kutijama ili papirnim kesama, ali ne duže od šest meseci.

Seme šipurka sadrži između osam i 10 odsto masnog ulja u kome dominiraju oleinska, linolna i linoleinska kiselina. Šipurak je izuzetno bogat i vitaminima C i K, karotenoidima likopenom i B karotenom, invertnim šećerom i saharozom, pektinima i taninima...

Zbog ovako karakterističnih sastojaka, višestruko je dragocen. Istovremeno služi kao tonik, kao vitaminski napitak za vreme prehlada i gripa, kao blagi diuretik, blagi laksativ, ili prosto, kao čaj za uživanje. Za uživanje su i džem i marmelada koji se tradicionalno pripremaju po recepturi naših baka.

Zbog prijatnog i osvežavajućeg ukusa, bogatstva vitaminima i voćnim kiselinama, ekstrakti i koncentrati šipurka našli su svoje mesto i u proizvodnji različitih bezalkoholnih napitaka, od kojih je najpoznatije kokta. U izradi ovih napitaka veoma se vodi računa da ekstrakti budu tamno smeđecrvene boje, prijatnog kiselkastog ukusa sa karakterističnim mirisom.

Ulje šipurka sa obiljem različitih kiselina ima visoku biološku vrednost. Može da se koristi kao aktivna komponenta u izradi preparata namenjenih ublažavanju upalnih reakcija kože, ali i za kozmetičku upotrebu. Može da se primeni lokalno u terapiji ekcema, akni i psorijaze, ali je odlično i za negu suve, izrazito suve i zrele kože, a istraživanja su pokazala da ulje šipurka blagotvorno deluje na ćelije epiderma. Naročito je korisno za suvu kožu jer povećava njenu elastičnost.

Kao i sva druga ulja, i šipkovo ulje je emolijens, odnosno povećava mekoću kože i čini je glatkom. Odlično je i sredstvo za zaštitu od sunčanja. Praktično, spakovano u losionima za telo, kupkama, šamponima, balzamima za usne i kremovima za negu ruku i noktiju ispoljava delotvornost na svakom delu tela.

Kod nas najkvalitetniji uzorci šipurka rastu u okolini Novog Pazara i na Poravinama Tare.

Prosečna vrednost sadržaja semena u plodu je oko 47 procenata, što je veoma značajno zbog ulja. Iz uzorka šipurka Rosa kanine koji uspevaju na ovim prostorima, dobijaju se najveće količine masnog ulja (između 15 i 16 procenata), ali i drugih lekovitih sastojaka.

Čaj bogat vitaminom C

Zbog bogatstva vitaminom C koji se kuvanjem ne gubi, čaj od crvenog ploda šipurka nezamenljiv je u lečenju prehlada. A naročito je preporučljiv za otklanjanje umora, malaksalosti, anemičnosti, odnosno svih tegoba koje nastaju zbog manjka vitamina C u organizmu.

Poželjno je i da se uzima i za pročišćavanje krvi. Povoljno deluje i na organe za varenje, ali i na izlučivanje mokraće bez nadražaja bubrega. Čaj od šipurka preporučuje se i za sprečavanje stvaranja peska u bubrezima i mokraćnim kanalima. Koristi se i kod upalnih procesa bubrega i mokraćnih puteva.

Osim ploda, za pripremu čaja beru se i latice u vreme cvetanja ove biljke. Čaj od latica je delotvoran kod krvarenja iz želuca, creva, pluća, ali se koristi i kao lek protiv hemoroida, proliva i grčeva u želucu.

* Čaj protiv suvog kašlja priprema se tako što se supena kašika dobro usitnjenog osušenog ploda šipurka prelije sa dva decilitra ključale vode, poklopi i ostavi da odstoji 15 minuta. Čaj se zatim procedi, zasladi kašičicom bagremovog meda i pije pre jela tri puta na dan. Ukoliko je prisutan i nazeb, čaj treba češće piti. Jedino je važno da se svaki put priprema svež čaj.

* Za jačanje organizma treba tri supene kašike usitnjenog sušenog ploda potopiti u pola litra hladne vode. Tako potopljeni sadržaj ostaviti da odstoji 68 sati, a zatim prokuvati pola sata. Skuvan čaj ostaviti da se prohladi, a zatim ga treba procediti i pomešati sa istim količinama mleka i zasladiti kašikom meda. Ovako spremljen čaj uzima se uveče pred spavanje, idealan je za jačanje organizma, pogotovo kada je reč o starijim osobama.

* Za razbuđivanje treba kašiku usitnjenog osušenog ploda preliti sa dve šolje vrele vode i ostaviti da odstoji pola sata. Čaj se zatim ohladi, procedi i sa pomešanom kašikom meda po izboru, pije odmah pre jela. Ovako spremljen čaj je savršen za razbuđivanje i popravljanje raspoloženja.

FOSFOLIPIDI

Fosfolipidi koji se nalaze u masnom ulju šipurka specifični su pokretači enzimskog sistema ćelijske membrane, odnosno opne. Oni učestvuju u sintezi hemoglobina, u transportu holesterola, razvoju nervnog sistema, utiču na kožu sprečavajući pojavu alergija i poboljšavajući njen kvalitet, elastičnost i hidrantnost. Takođe, predstavljaju i polazne supstance za formiranje prostaglandina koji su slični hormonima, a kontrolišu ćelijsku aktivnost, deluju antiinflamatorno i regulišu imunitet.

Zanimljivosti o šipku

Šipak ima mnogo korisnih svojstava. Jedna je od najstarijih biljaka poznatih čoveku. Još od doba neolita, arheolozi su našli kosti šipka starosti - oko 5 hiljada godina.

Pre nekoliko hiljada godina, šipak je distribuiran ne samo na Dalekom istoku, Kavkazu i u Indiji, već i širom Evrope. Danas je šipak skoro nestao u zapadnoj i srednjoj Evropi i sada se gaji u Severnoj Americi.

Šipak sadrži vitamine A i P, veoma je bogat vitaminom C - 300 grama bobica obezbeđuje dnevnu potrebu za askorbinskom kiselinom. Sadrži kalijum, fosfor, natrijum i posebno kalcijum i magnezijum: da dobijete dnevne doze dovoljno je da pojedete 200 grama bobica.

Šipak je odličan u borbi protiv tifusa, protiv bolova u stomaku i drugih patogenih bakterija. Svaka bobica sadrži dosta pektina, a pektin je najbolji prirodan način da očistite telo od toksina i otrova. Bogat je glukozom i fruktozom, pa se od šipka često pripremaju sirupi, džemovi, želei i sokovi.

U istočnoj Evropi, od šipka se pripremaju vino i vodka.

Izvor: Večernje novosti/Ženski magazin