Danas je Sveti Vartolomej: Srbi ga zovu Vratoloma i vrlo paze šta danas (ne) rade!
Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave svetog Vartolomeja, jednog od dvanaest apostola. U našem narodu zovu ga Vratoloma (Vrtoloma).
Udružen sa apostolom Filipom i sestrom Filipovom, devicom Marijamom, a na neko vreme i sa svetim Jovanom Bogoslovom, propovedao je jevanđelje najpre po Aziji, potom u Indiji i, najzad, u Jermeniji, gde je i skončao mučenički.
U Jerapolju ovi sveti apostoli molitvom umrtvili su veliku zmiju, koju su naznabošci u hramu držali i obožavali. U istom tom gradu molitvom su dali vid Stahiju, koji je četrdeset godina bio slep. Tu se digne na njih svetina, te i Filipa i Vartolomeja razapnu na krst (Vartolomeja naopako). Utom se dogodi zemljotres, od koga poginuše zle sudije i mnogi narod. Osetivši to kao kaznu božju, mnogi pritrče da skinu apostole s krstova, no Filip beše već izdahnuo, dok je Vartolomej još bio u životu.
Posle toga Vartolomej je otišao u Indiju, gde je propovedao i preveo na indijski jezik Jevanđelje Matejevo.
Zatim pređe u Jermeniju, gde isceli kćer carevu od ludila. No, zavidljivi carev brat Astijag uhvatio je božjeg apostola i razapeo ga na krst, pa mu onda odrao kožu i najzad posekao glavu u Albanopolju Jermenskom. Telo njegovo hrišćani česno sahraniše u olovni sanduk.
Kako su se nad njegovim moštima dešavala mnoga čudesa, neznabošci su uzeli sanduk i bacli ga u more. No voda je donela sanduk do ostrva Liparskih, gde ga episkop Agaton, po otkrovenju u snu, dočeka i sahrani u hramu. Sveti Vartolomej javio se u crkvi prepodobnom Josifu Pesmopiscu,odeven u bele rize, i blagoslovio ga jevanđeljem, da bi mogao pevati pesme duhovne: “Neka s jezika tvoga poteku vode nebesne mudrosti”! Još se javio i caru Anastasiju (491-518) i rekao mu, da će mu čuvati novosazidani grad Dari.
Kasnije su mošti ovog velikog apostola prenošene u Benevent, pa u Rim. Nad njima su se dešavala velika i strašna čudesa.
U našem narodu zovu ga Vratoloma (Vrtoloma), a danas se obustavljaju svi poslovi na polju.
Narod kaže da se deci brani da se penju po drveću, da ne bi slomila vrat, zabranjuje se kupanje u rekama, a ženama da „bućkaju” mleko.
U Homolju se obustavlja svaki rad, dok se u nekim delovima zemlje veruje da, ako radite na Vratolomu, postoji opasnost od poplava, grada i oluje.
Sveti Vartolomej je svetac koji čuva useve i strogo pazi da neko ne ore. Veruje se da Vartolomej ne prašta nevernicima koji danas rade, zbog čega rizikuju da im svi usevi propadnu.
„Smlatiće te kao Vrtoloma prasku” je rečenica koja se danas čuje u selima u Pomoravlju. U tom kraju niko danas ne bi trebalo da radi, da ga ne bi svetac „smlatio”, kaže narod.
U selima u Šumadiji veruju da svetac leči od padavice, pa bolesni idu u obližnji manastir, kako bi se pomolili, dok u topličkom kraju smatraju da Sveti Vratoloma i Sveti Sava danas sede na planini i čuvaju sve njive kako ne bi bilo neke štete.
Tek kada oni prilegnu i zadremaju, može doći do grada, ali to se retko dešava.
