Selo koje neprestano tone
U zemlji u kojoj najčešće letujete, Grčkoj, postoji selo imena Ropoto. Skromne kamene građevine, a opet veoma lepe krase ovo mesto. Međutim od njih uskoro više neće ostati ništa. Naime, ni jedna od njih ne stoji ravno, kako bi trebalo već sve više i više tonu. Sve je počelo s poplavama 2012. godine kada je iz njega iseljeno 300 ljudi...
GreekReporter.com nedavno je objavio dokumentarac koji prikazuje stravičnu sudbinu meštana grčkog sela Ropota koje polako nestaje. Glavni sagovornik u dokumentarnom filmu je bivši gradonačelnik Ropota Jorgos Rubis. On gledaocima priča potresnu priču meštana ovog sela u centralnoj Grčkoj.
Istorija Ropota
Tako navodi da su se još, šezdesetih godina prošlog veka, u zemljištu počele da pojavljuju pukotine, na čiju su opasnost geolozi već upozoravali, a stanovnicima je čak naređeno da napuste centar sela. Ipak, čini se da su ova upozorenja do 1982. godine zaboravljena, budući da je svako ko je želeo da zida kuću u Ropotu bez problema dobijao građevinsku dozvolu, a čak se (van centra) iste godine izgradio i hotel.
Nezgoda koja je zauvek promenila Ropoto dogodila se 12. aprila 2012. godine, kada je došlo do velikih klizišta, koja su drastično promenila pejzaž ovog mesta, oštetila mnoge zgrade i uništila većinu sela. Usled ovih prirodnih nepogoda, čak 300 porodica je bilo primorano da napusti svoje domove, a Rubis ističe da ga je vatrogasna brigada Trikale doslovce izvukla iz kuće.
Na mestu gde se nalazila seoska škola, smeštena u posebno nestabilnom centru grada, sada je samo gomila šuta i trulog drveća, a od spomenika meštanima koji su služili u Prvom svetskom ratu ostala je samo baza, nagnuta pod uglom od 30 stepeni.
„Nestala je i crkva, čak nijedan kafić nije ostao. Ako bi se neko razboleo, nije mogao ni čašu vode da dobije“, kaže Rubis.
Prema rečima Rubisa, ceo teren sela od 2012. godine potonuo je dodatnih 10 do 15 centimetara, što znači da se sporo uništavanje građevina samo nastavlja i da je pitanje kada će celo selo potpuno nestati.
Uzgoj jabuka, koji je bila primarna izvor prihoda u ovom selu, više nije moguć, a brda koja su nekada krasili voćnjaci sada su potpuno uništena. Meštani Ropota se osećaju nemoćno i revoltirano jer smatraju da ih je država napustila i da nije preduzela posebne mere da se spreči pojava klizišta do 2012. godine, kao i da im od tada nisu pružila nikakvu dodatnu pomoć.
Da li je katastrofa mogla da se spreči?
Zanimljivo, sve to je moglo da bude izbegnuto, samo da su vlasti ozbiljno shvatile članak koji je prezentovan 1998. godine na Osmom međunarodnom kongresu Internacionalne asocijacije za inženjersku geologiju i zaštitu životne sredine i koji je analizirao situaciju ovog grčkog sela i nabrojao korake koji će ublažiti oštećenja usled klizišta.
Čak i autor ovog članka je tvrdio da postoje relativno jednostavne i jeftine mere za rešavanje problema u većini delova sela, ali ističu da je centar sela čak i tada (14 godina pre klizišta koji je primorao meštane na iseljenje) već bio u kritičnom stanju.
Iako su priznali da je evakuacija stanovništa jedino održivo rešenje, autori ovog članka ističu da preseljenje treba posmatrati samo kao poslednje sredstvo, ukazujući na ozbiljne ekonomske i socijalne posledice iseljenja za stanovnike.
Utučeni meštani nemaju nikakvu pomoć
Rubis tvrdi da je vlada do dandanas nastavila da zanemaruje potrebe iseljenih stanovnika Ropota. On tvrdi da nije obavljena ni procena učinjene štete, kao i da su neki meštani morali uredno da plaćaju porez na imovinu za svoje domove, koji odavno nisu u funkciji. On ističe da stanovnici Ropota imaju jedno jedino olakšanje, a to je da niko nije povređen ili nastradao usled klizišta 2012. godine.
Izvor: nationalgeographic.rs
