Zanimljivosti

Dani jorgovana, u čast Jelene Anžujske

Ovako, već dvadeset dve godine, u Kraljevu, na srednjovekovnom gradu Magliču, Žiči, Studenici, Sopoćanima...Manastiru Gradac, zadužbini francuske princeze i srpske kraljice Jelene Anžujske, pa sve do Brnjaka na Kosovu i Metohiji, održava se velika međunarodna, kulturna, ekološka i turistička manifestacija „Dani Jorgovana“ .
19.05.2015. - 09:09h

Ova prekrasna manifestacija, u slavu i čast, francuske princeze i srpske kraljice svete Jelene Anžujske, žene kralja Uroša I i majke znamenitih srpskih kraljeva Dragutina i Milutina je jedinstvena i neponovljiva. Ona je izatkana iz srednjovekovne ljubavne priče francuske princeze i srpskog kralja. U Evropi i svetu nepoznate. Kralj Uroš, sin Stefana Prvovenčanog i mlečanke – Italijanke Ane Dandolo, svojoj nevesti koja u Srbiju stiže iz Francuske Provanse, poklanja na dar dolinu Jorgovana između Kraljeva i Raške. Ovaj krševiti predeo Ibarske klisure, iznad reke Ibra, koju su zasadili Uroševi podanici , morao je procvetati i zamirisati plavim jorgovanima.

I tako, predeo kamenitih litica do večnosti dobi ime kao dolina Jorgovana. Krajem aprila i početkom maja, kao nigde u Evropi, u ovom kraju, mešaju se opojni mirisi vekova, tamjana i Jeleninih i Uroševih jorgovana.

Dolina Jorgovana tako ostaje večna inspiracija za umetnike, književnike, pesnike, slikare...

Monumentalni prostor srpske srednjovekovne kulture i civilizacije iz koga izvire tiho pojanje i božanski zlatosjaj najlepših freski srpskog kulturnog nasleđa.

To nasleđe, tu kulturu srednjeg veka , kada je Stefan Prvovenčani ovenčan krunom, a Srbija, ondašnja Raška i zvanično priznata kao samostalna, nezavisna država, na ovaj način obeležava, slavi i neguje manifestacija „Dani Jorgovana“, čiji je organizator i idejni tvorac društvo Srpsko – Francuskog prijateljstva u Kraljevu, sa ograncima u Parizu i gradu Anžeu u dolini Loare.

Jelena Anžujska, dolaskom u Rašku na dvore Nemanjića, brzo je naučila da jede hleb iz crepulje i pije mleko iz karlice.

Njen dvor je sada bio u Srbiji, sa kojom se orodila, zavolela je, Urošu i Srbiji rodila dva srpska kralja Dragutina i Milutina, najveća zadužbinara srpskog srednjeg veka.

Ostavila je duboke tragove u srpskoj kulturi i civilizaciji. Urošu u čast, sebi za dobro, deci za mir, Jelena postaje zaštitnica. Obnavlja, najpre, veliki, tada veći od Studeničke Bogorodice- manastir Gradac...

A neguje i vaspitava srpske siromašne devojke u dvoru na Brnjaku, udaje ih i brine o njihovom potomstvu. U to vreme, uz zvuke gradačkih zvona, stizali su čuveni majstori, a manastir živopisali Sopoćanski slikari...

Gradac je postao centar duhovnosti i čiste vere pravoslavlja.

Bili su to samo neki od više razloga da se neguje ova značajna, kulturna, ekološka i turistička manifestacija sa ukusom i mirisom vekova, tamjana i jorgovana.

Za to vreme u Kraljevu, ovde na drevnom Magliču, gde je arhiepiskop Danilo II ispisao na pergamentu , orlovim perom, žitija kraljice Jelene, Uroša, Milutina i Dragutina.

Na ovim stazama vekova i srpskih kraljeva uživali su mnogi pesnici , umetnici , književnici...

Likove velikog župana Stefana Nemanje , njegovih sinova Stefana Prvovenčanog i Svetog Save, unuka kralja Uroša I, praunuka Dragutina i Milutina, Jelene Anžujske , Stefana Dečanskog i Cara Dušana, tumačili su najpoznatiji dramski umetnici, a u muzicko-scenskom programu učestvuju renesansne i etno grupe iz Srbije i Francuske . 

Došla je u Srbiju kao katolkinja „najmilija“ kći rimskog pape, a za svoja dela u srpskom rodu – srpska pravoslavna crkva je Jelenu kanonizovala kao svetu, što je jedinstven slučaj u istoriji dve Hrišćanske konfesije. Ako je Sparta imala razloge da se hvali svojom Jelenom. Hrišćani slave Jelenu, majku cara Konstantina, čuvara krsta razapetog Isusa Hrista, Rusi su imali svoju kneginju Jelenu, ravnateljku pravoslavlja. Među srpskim Jelenama, bila je i ostala samo jedna, Jelena Anžujska!

I zato , Jelena Anžujska je ostala da večno živi u srcima srpskog naroda. Iza ove manifestacije ostalo je mnogo knjiga, poezije, romana, televizijskih emisija, filmova, likovnih i dramskih dela.

Ideja o manifestaciji „Dani Jorgovana“ rođena je u Parizu u zamku poslednjeg princa iz dinastije Anžuja- Anrija , konta od Klermona – pre dvadeset dve godine.

U svim našim manifestacijama redovno učestvuju Francuski ambasadori u Beogradu i kulturni atašei ove ambasade.

Ako je sve to tako, naša manifestacija je uspela. Grad Kraljevo, Srbija, Francuska mogu da se ponose i nastave svoje vekovno prijateljstvo.

Dobro došli na Dane Jorgovana 2015.
23.maja.2015.god. u Kraljevu