Zanimljivosti

Kabanica i Muzika. Nosi se, a ne može da se skine. Šta je to?

Pročitajte tekst pa ćete saznati.
26.11.2014. - 13:49h

Prezimena u Beogradu. U nastavku našeg malog feljtona o imenima i prezimenima u glavnom gradu, interesovalo nas je koja su neobična prezimena.

Srpska prezimena su najčešće nastajala po imenu oca, mnogo je i onih koji su vezana za zanimanja, lične osobine, mesto porekla, pleme iz kojeg potiču...

Kako navodi portal poreklo, uzimanje prezimena potpuno se ukorenilo u srpskom narodu tek u 18. veku. Do tog perioda, prošlo se kroz nekoliko faza. Najpre prezimena nije ni bilo. Umesto prezimena kod Srba je bilo rasprostranjeno da uz ime dodaju naziv plemena iz kojeg potiču.

Kasnije su se počeli koristiti tzv. patronimi, izvedeni iz imena očeva – od Petra su nastali Petrovići, od Nikole Nikolići, od Jovana Jovanovići…

Malo je poznato da je jedan Miloš Obrenović zapravo rođen kao Miloš Teodorović, a da je 1810. odlučio da uzme prezime po imenu svog dede Obrena.

U to vreme nastaju i druga prezimena po sledećim principima:

1. Po ocu – najčešće

2. Po plemenu – Vasojević, Drobnjak…

3. Po zvanju – Popović, Kapetanović…

4. Po zanatu – Kovačević, Majstorović…

5. Po osobinama – Mudrinić, Bjeloglav…

6. Po mestu, zavičaju – Glamočanin, Ličanin…

7. Po nadimku, špicnametu – Surla, Zatezalo

8. Po stranoj reči – Tintor, Bomeštar…

Prema knjizi „Lična imena kod Srba“ Milice Grković, Srbi raspolažu sa više od 11 500 različitih imena (7.899 muških i 3.612 ženskih). S prezimenima je u dobroj meri drugačije. Prezimena, u stvari, uvek nasleđujemo od predaka. Ime i prezime su lična karta svakog čoveka. Ime predstavlja i oličava ličnost, prezime tradiciju, poreklo, korene i pretke.

Kako su nam naveli u beogradskom Zavoda za informatiku i statistiku, glavni grad ponosni je dom vlasnika nekih vrlo retkih i neobičnih prezimena: kabanica, Slomić, Crveni, Šetalo, Surovi, Čorba, Srebotnjak, Pustinja, Muzika, Navala, Zmijarević, Gatalo, Nuždić, Poturica, Ždral, Kruškonja.