„HAPPY PRIČA“

Kada ispred sebe imate lepote vašeg grada obično im se divite neko određeno vreme. Nakon niza godina, ono što je nekada bilo predmet divljenja sada je sasvim obično, a neretko i vrlo dosadno. Kao da više ne prepoznajemo „ono nešto“. Takvo stanje je verovatno uzrokovano onim što se događa unutar nas samih. Kada ste nezadovoljni teško da nešto spolja može da vas potakne. Na sreću, uvek ima onih koji znaju da vam vrate osmeh na lice i podsete koliko je vaš grad poseban a život lep.

Bačkopalanački kvartet, koji čine Tamara Jozić i Milana Vučković kao lingvistički deo i oštro oko Nikole Segana i Marka Milivojevića koje beleži čarobne momente, rešio je da se okupi oko harmoniije zajedničkih ideja i u svoju realizaciju uključi sugrađane. Ova ekipa je bila rešena da digne grad na noge i pokaže svima da je sreća prisutna skoro svakog trenutka i da bi samo malo trebalo da zastanemo, osvrnemo se, duboko udahnemo i vidimo lica koja smo zaboravili, prelepe građevine koje s nama svakodnevno dišu i parkove koji za nas uvek imaju mesta za uživanje u hladu. U želji da nešto promene i za sobom ostave nezaboravni trag ovi mladi ljudi su svoj grad pokrenuli tako što su zabeležili razgovore sa Palančanima i podelili ih putem svoje fejsbuk stranice. Kako je zapravo sve počelo ispričala nam je Milana Vučković.

Odakle ste dobili ideju da pokrenetu lavinu energije koja je probudila čitav grad?

Vođeni idejom fejsbuk stranice „ Humans of New York“ odlučili smo da tako nešto preslikamo i na našu varoš. Krenuli smo u pohod kroz grad i sva sela Bačkopalanačke opštine gde smo kroz spontani razgovor sa slučajnim prolaznicima zabelezili priču koja je bila propraćena fotografijom ili tačnije fotografija pričom. Kako navodimo i na našoj stranici "Bačkopalančani, naši", jedan od osnovnih ciljeva nam je da ne zaboravimo da su priče koje inspirišu i nadahnjuju u ljudima oko nas. Verujemo da pripovedanjem, na naš način, upravo to i dokazujemo.

Kakve su reakcije sugrađana?

Ono što nas je u startu prijatno iznenadilo i jesu njihove reakcije jer su bili spremni na saradnju. Pojedini su u početku bili nepristupačni ali veoma brzo su znali da se opuste. Bilo je i koji su pitali: „A iz koje ste vi stranke?", ili pomisle da nešto prodajemo, ali nakon našeg predstavljanja bili su spremni da nam se otvore i podele životne priče.

Kako ste se osećali u tim trenucima?

Izuzetno nas je radovalo što nakon kraćeg neobaveznog i spontanog razgovora s njima vidimo lica ozarena osmehom. Kao da im je drago što su imali s nekim da porazgovaraju o svakodnevnim temama. Njihovi osmesi i pozitivni komentari su ti koji nas motivišu da nastavimo dalje.

Fotografije koje prati kratka priča na fejsbuk stranici nije bila sve. Po ugledu na spot pesme Farela Vilijamsa „Hepi“ rešili ste da to isto uradite samo u vašem maniru.

Nakon pola godine rada na stranici, kroz zajednicki dogovor, odlučili smo da realizujemo našu „Happy“ priču i da Bačka Palanka dobije svoju verziju ovog muzičkog spota, kao što su i mnoobrojni gradovi širom sveta uradili. Naoružani dobrom voljom, idejama, kreativnosću, iskustvom i kontaktima krenulimo smo u projekat. Okupili smo prave ambasadore našeg grada, prepoznatjliva lica koja putem svojih uspeha prenose lepu sliku našeg rodnog mesta. Bilo nam je važno da prikažemo grad kroz prizmu razglednica, lepih predela i zanimljivih lokacija. Dogodilo se da smo, i pored toga što smo rođeni Palančani, pojedine lokacije otkrili tokom samog snimanja. Ukazali su nam se skriveni dragulji veličanstvene prirode. Uz pratnju pesme do njih se stiže u prikolici zakačenom za motokultivator. (smeh)

Sa kojim teškoćama ste se suočavali?

Snimanje je trajalo pet dana, bilo je neprospavanih noći ali uvek pozitivna atmosfera. „Happy“ pričom napravili smo malu revoluciju i probudili uspavanu varoš. Većina je bila oduševljena a retki su oni koji su negodovali gunđajući kako smo uzurpirali grad snimanjem spota. Dokazali smo da se nešto može uraditi i bez novčane podrške i da određene stvari nemaju cenu. Sjajni komentari i reakcije stižu sa svih strana i ne samo iz našeg grada i države.

Imate li u planu neki naredni projekat?

Četverac zajedničkim snagama nastavlja dalje. Neumorni Nikolini i Markovi objektivi zabeležiće sve zanimljive momente, a Tamara i ja ćemo našim pitanjima dobiti dosta interesantnih, poučnih i duhovitih odgovora. Ideja za nov projekat je na pomolu.

Inače, svo četvoro pored inovativnih projekata, koje plasiraju putem interneta, imaju stalne poslove i ipak nalaze vremena da urade nešto drugačije. Fotografske priče, kako ih ovi Palančani još nazivaju, svetlost dana su ugledale na „Dunavskom balu“ održanom početkom jula. Tom prilikom, sve generacije okupljene na jednom mestu, mogle su da uživaju u najlepšim epizodama serije svog grada. Nadamo se da će i ljudi iz ostalih gradova slediti primer vojvođanskih vesnika promena.

Pogledajte fotografije Palančana postavljene na Facebook. Uz svaku fotografiju ide i tekst koji je prati: .

- Nakon nedelju dana zabavljanja, jedno drugom smo rekli sudbonosno DA, i evo već 30 godina smo u srećnom braku. Kada ti u stomaku zaigraju leptirići onda je to to.
I posle 30 godina igraju leptirići, jel moguće?
- A što ne bi bilo moguće. Što smo stariji to su veći leptirići.

- Sedimo ovde svaki dan od pet, šest, pa dok ne prođe Nektarov autobus. Bude nas četiri, pet svako veče, al' nam se još pridruže i komšije. Evo, imamo preko bioskop - teatar. Šta god poželiš! Sve vidiš, besplatno na fontani našoj. I tuče i psovke i svađe, svega ima!
I koju priču ste poslednju "zabeležili"?
- Posvađala se dva brata, pa psuju majku jedan drugom.
Jel su se pomirili?
- Da, da, na kraju su se i izljubili.

Autor: Biljana Gavrić