Srbi obeležavaju usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja: Ako uradite jednu stvar sreća će vam "pokucati na vrata"
Srpska pravoslavna crkva danas obeležava Usekovanje časne glave Svetog Jovana Krstitelja, praznik u narodu poznatiji kao jesenji Sveti Jovan ili Jovan Glavosek.
Pravoslavni hrišćani i Srpska pravoslavna crkva obeležavaju uspomenu na smrt proroka, preteče i krstitelja svetog Jovana. Sveti Jovan se slavi i 20. januara, u znak poštovanja prema svecu koji je, po predanju, krstio Isusa Hrista.
Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja
Srpska pravoslavna crkva ovaj praznik svrstava među slave. U hrišćanskom svetu se obeležava kao dan kada je osvećena crkva koju su na grobu svetog Jovana Krstitelja podigli car Konstantin i carica Jelena.
Tada se podseća na stradanje svetog Jovana, kome je, po naređenju Iroda Antipe, glava odsečena ("usekovana") i na tanjiru doneta pred njegovu pastorku, igračicu Salomu, te se zato u Srbiji praznik naziva "Usekovanje".
Sveti Jovan se naziva Krstitelj jer je krstio Isusa Hrista i, prema predanju, u njemu prepoznao sina Božjeg. Jovan se smatra poslednjim velikim prorokom. Naziva se još i Preteča, jer se pojavio pre Hrista i počeo da priprema ljude za hrišćanstvo.
Jovan je, po predanju, primer čvrste i nepokolebljive vere, poštenja, odvažnosti i istinoljubivosti. Bio je to i uzrok njegovog stradanja jer je javno govorio o nemoralu cara Iroda koji je "živeo u grehu" sa svojom snahom Irodijadom, majkom Salome.
Prilikom proslave Irodovog rođendana Saloma je odigrala svoj čuveni ples "Sedam velova", posle kojeg joj je Irod ponudio da traži šta god hoće. Ona je, na nagovor majke, zatražila glavu svetog Jovana.
Irodijada je zahtevala da se svecu odrubi glava i pokopa odvojeno od tela, u strahu da Sveti Jovan ne vaskrsne.
Običaji
Dan Usekovanja vernici provode u molitvi, uzdržavanju i strogom postu.
Na dan Svetog Jovana izbegava se bilo kakav rad, napolju i u kući. Narod se okuplja u hramovima na liturgiji, Srbi poste a deci se ne daje ništa crveno - jabuka, paradajz, breskva i grožđe.
Jedini rad koji se preporučuje je branje lekovitih trava - kantariona, nane, konjske čubure i lincure. Naročito je dobro nabrati kičice, hajdučku travu, cvet od lipe, dren, šipku, oskorušu i male zelene lubenice. Smatra se da će ove biljke doneti sreću svakoj porodici, a one su i narodni lekovi za lečenje mnogih bolesti.
Deci se ne daje ništa što je crvene boje. Ni jabuka, ni paradajz, ni breskva, ni crveno grožđe.
Izvor: RTS
