Zbog korona virusa vremenska prognoza nije toliko pouzdana?
Korona virus ima i neočekivane žrtve - meteorologe, koji su ostali bez dragocenih informacija koje im obično u realnom vremenu prenose putnički avioni koji trenutno zbog pandemije ne smeju da lete...
Matematički modeli koji se svakodnevno koriste za meteorološka predviđanja zahtevaju puno podataka koji kontinuirano pristižu s miliona stanica za praćenje stanja atmosfere. Veliku većinu prikupljaju sateliti, koji su sve efikasniji.
Ali, ako želimo da budemo precizniji, posebno kad je reč o najnižim slojevima atmosfere, "oko 10 posto podataka dolazi od sistema koji su postavljeni u putničkim avionima", objasnio je za AFP Emanuel Bokri, direktor za medije francuske meteorološke službe "Météo France".
U normalnim okolnostima, komercijalni putnički avioni na taj način svaki dan u svetu prenose više od 700.000 opservacija o temperaturi vazduha, brzini i smeru vetra, kao i o vlažnosti i turbulencijama tokom uspona na više visine i tokom leta: to je sistem Amdar, kojim upravlja Svetska meteorološka organizacija (WMO), agencija Ujedinjenih nacija.
Epidemija je dovela do smanjenja svetskog vazdušnog saobraćaja za 80 do 90 posto i "ostali smo bez gotovo dve trećine" tih podataka, naglasio je Bokri. To zabrinjava meteorologe.
- Dalje i još veće smanjenje meteoroloških opservacija iz aviona moglo bi da dovede do postupnog smanjenja pouzdanosti predviđanja - upozorio je početkom aprila jedan od direktora Svetske meteorološke organizacije, Lars Peter Rishojgard, u saopštenju.
Manjak podataka o stanju iznad Atlantika
Učinak na preciznost predviđanja mogao bi da iznosi 10 posto, procenio je "Météo France", koji je odlučio to da nadoknadi, zajedno s drugim nacionalnim institucijama, "dvostruko većim brojem merenja" meteorološkim balonima.
Ta tehnika, izumljena u Trapu u pariskoj regiji 1929. godine, sastoji se u slanju velikog balona, punjenog vodonikom i opremljenog sondom, na više od 30 kilometara visine gde on eksplodira i pada na Zemlju.
Takva merenja potpunija su i pouzdanija od onih putem sondi u avionima, ali materijal od raspadnutog balona retko se prikuplja i ne može ponovno da se iskoristi, što stvara velike troškove. Premda se ta metoda sve manje koristi, "Météo France" sada svaki dan izvede četiri lansiranja sa svake svoje stanice u matičnoj Francuskoj i na prekomorskim teritorijima. Sistem je automatski, ali ekipa mora da dođe i ponovo ga pripremi na svakih 15 dana: "Treba dakle dolaziti dva puta češće", rekao je Bokri.
Ta tehnika je preskupa i ne može da se koristi svuda.
- U mnogim zemljama u razvoju nije dovršen prelazak na automatizovana motrenja” i vrše se ručno - otkriva Svetska meteorološka organizacija.
Ova organizacija "zabeležila je značajno smanjenje" tih podataka od sredine marta, no ne pripisuje ga isključivo pandemiji. Meteorološke radiosonde ne mogu, naime, da zamene avione iznad okeana.
- Imamo manjak merenja vremenskih uslova iznad Atlantika, što ipak utiče na meteorološke prognoze na evropskom kontinentu - kazao je Sebastijan Brana, potpredsednik organizacije "Infoclimat" koja kombinuje podatke koje dobija od "Météo France" s onima iz sopstvene mreže za praćenje stanja u atmosferi.
- Postoji rizik da se, u slučaju velike meteorološke pojave kao što je oluja, u određenoj meri poveća neizvesnost u pogledu snage vetrova ili očekivanog dolaska na francuske obale - rekao je Bokri.
Srećom, kad je reč o zapadnoj Evropi, "meteorološka situacija od početka zdravstvene krize je relativno povoljna, nalazimo se u anticiklonu koji smanjuje rizik od oluje".
Izvor: 24sata.hr
