Zanimljivosti

DANAS JE VELIKI PRAZNIK I CRVENO SLOVO: Na dan Usekovanja glave Svetog Jovana ne jede se ništa crveno i ne uzima nož u ruke

U našem narodu ovaj praznik ima dugu tradiciju i spada u grupu velikih praznika, koji se posebno poštuju.

11.09.2019. - 08:08h
foto: Depositphotos/boggy22

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici sutra obeležavaju Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja.

Ovaj praznik u našem narodu poznat je i kao jesenji Sveti Jovan ili Jovan Glavosek i izuzetno se poštuje.

Irod Antipa, sin Iroda Starijeg, koji je ubio novorođenčad vitlejemsku u vreme rođenja Isusa Hrista, bio je vladar Galileje i Pereje u vreme propovedi Isusa Hrista i Jovana Krstitelja. Irod je bio oženjen ćerkom arapskog kneza Arete.

Irod je terao svoju zakonitu ženu i uzeo sebi za ljubavnicu Irodijadu, ženu svog brata Filipa, koji je još bio u životu. Protiv ovog bezakonja ustao je Jovan Krstitelj i pred svima napao Iroda i Irodijadu.

Vladar nije dozvoljavao da iko govori protiv njega, Sveti Jovan se ubrzo našao u tamnici. Za vreme jedne zabave u svom dvoru u Sevastiji Galilejskoj, pred gostima je igrala Salomija, ćerka Irodijadina i Filipova.

Pijani Irod, zanesen vatrenim plesom, obećao je igračici da će joj dati šta god da traži, a ona je, na nagovor majke, zatražila glavu Jovana Krsitelja na tacni.

Irod je naredio da se Jovan Krstitelj poseče u tamnici i njegova glava donesena je na tanjiru. Jovanovi učenici noću su uzeli telo svog učitelja i sahranili ga, a Irodijada je izbola iglom Jovanov jezik, pa glavu zakopala na neko nečisto mesto.

Smrt svetog Jovana dogodila se pred Pashu, odnosno uoči Uskrsa. Međutim, praznovanje 11. septembra ustanovljeno je zbog toga što je tog dana osvećena crkva koju su podigli na njegovom grobu u Sevastiji car Konstantin i carica Jelena.

Običaji i narodna verovanja na ovaj dan

U našem narodu ovaj praznik ima dugu tradiciju i spada u grupu velikih praznika, koji se posebno poštuju.

Izbegava se bilo kakav rad, kako napolju, tako i unutar kuće. Na današnji dan cela porodica posti, a narod se okuplja u hramovima na liturgiji.

Rasprostranjeno verovanje da se na ovaj dan ne jede i ne pije ništa što je crveno, jer to podseća na prolivenu krv Jovanovu. Iz istog razloga ne treba uzimati nož u ruke.

Veruje se, da na ovaj praznik, ne treba jesti ništa iz tanjira, niti sa tacne, a vernici se ne vesele i ne slave.

U nekim krajevima vodi se računa da zbog napretka dece, mališani nikako na ovaj dan ne jedu paradajz, breskve, jabuke i bilo šta drugo crvene boje.

Izvor: Kurir.rs