Životinje čuvari planete: Bez njih naš opstanak ne bi bio moguć!
Cela naša planeta, svi njeni ekosistemi i sve biljke i životinje koje žive na Zemlji, usko su povezani i zavisni jedni od drugih. Na mnogo načina, opstanak i postojanje određene vrste često zavisi od opstanka mnogih drugih živih bića.
Ozbiljne posledice klimatskih promena i mnoge prirodne katastrofe izazvane su upravo delovanjem čoveka. Krčenje šuma, bacanje otpada, ubijanje životinja zbog rekreacije i dobijanja hrane, samo su deo aktivnosti koje čoveka udaljavaju od prirode i koje ga čine glavnim neprijateljem planete. Sa druge strane, brojne su vrste životinja koje svojim uobičajenim aktivnostima čuvaju našu planetu, a neke od najzaslužnijih životinja za opstanak planete, ali i za opstanak naše ljudske rase, predstavićemo u narednom tekstu.
Mravi
Do sada je otkriveno više od 12.000 različitih vrsta mrava širom naše planete, ali ih zasigurno ima mnogo više, jer ih možemo pronaći u izobilju u svakom eko-sistemu. Ova sićušna vredna stvorenja posebno su korisna zato što pomažu u stvaranju i održavanju zdravih uslova za rast biljaka.
Naime, poznato je da mravi kopaju duboko u zemlju, prave podzemne tunele i tako omogućavaju da vazduh dopire do dubljih slojeva zemlje. Tako mravi doprinose dekompoziciji tla, tj. raspadanju hranljivih materija koje se nalaze u zemlji, čime se obezbeđuje kvalitet zemlje neophodan za normalan rast biljaka.
Pčele
Ova mala, simpatična stvorenja svima nama su poznata kao proizvođači meda, jedne od najvrednijih namirnica koje se koriste u ishrani ljudi. Međutim, pčele u stvari imaju mnogo važniju ulogu – one doprinose očuvanju života na zemlji. Širom sveta ovi marljivi insekti svakodnevno prenose polen sa cveta na cvet i tako vrše oprašivanje biljaka. Oprašivanje je od vitalnog značaja za opstanak biljnog sveta na zemlji i neophodno je za većinu biljnih vrsta. Kad ne bi bilo pčela i njihovog oprašivanja, život većine biljaka, bio bi doveden u pitanje, a samim tim i opstanak cele naše planete.
Na žalost, u mnogim delovima sveta populacija pčela je smanjena za čak 80%. Najveći krivac za to je, naravno, čovek, koji svojim delovanjem, korišćenjem pesticida i uništavanjem životne sredine, direktno utiče na klimatske promene i doprinosi razvoju raznih bolesti, te na taj način bukvalno ugrožava sav živi svet oko sebe.
Slepi miševi
Sa oko 1.200 različitih vrsta, slepi miševi predstavljaju drugi najbrojniji red sisara na planeti. U stvari, svaki peti sisar koji živi na Zemlji je slepi miš. Pored toga, slepi miševi su jedina vrsta sisara koja može da leti, i uz ptice, jedina vrsta kičmenjaka koja ima letačke sposobnosti.
Ono po čemu su slepi miševi takođe jedinstveni jeste činjenica da imaju veliki značaj u kontroli i selekciji insekata širom sveta. Slepi miševi se hrane insektima i na taj način oni svakodnevno uništavaju na milione štetnih insekata. Brojni insekti, pre svega komarci, su prenosioci raznih opasnih, ponekad čak i smrtonosnih zaraza, kao što je malarija ili denga groznica. A upravo su komarci omiljena hrana slepih miševa – jedan prosečan slepi miš pojede i do 1.000 komaraca na sat, čime se mogućnost od širenja zaraze znatno smanjuje.
I ovde treba napomenuti da se u mnogim svetskim zemljama slepi miševi danas suočavaju sa gubitkom svojih prirodnih staništa, usled seče šuma i drugih načina ljudskog uništavanja prirode, pa im u tim područjima čak preti izumiranje.
Žabe
Značaj žaba za opstanak zdravih ekosistema je nemerljv, a ova tvrdnja zasniva se na činjenici da žabe mogu pouzdano i efikasno ukazivati na prisustvo štetnih faktora u određenom ekosistemu.
Pitate se kako? Na taj način što njihova koža upija supstance iz okruženja u kome žive. Ako su u prirodnom staništu prisutne štetne i za to područje netipične materije, dolazi do vizuelno primetnih promena na koži žaba. Upravo te promene ukazuju na kontaminaciju područja i na druge štetne uticaje na životnu sredinu. S obzirom da žabe žive i u vodi i na kopnu, utoliko je njihov značaj veći, jer mogu upozoriti na prisutnost bilo koje vrste zagađenja.
Ribe
Jednim skorašnjim istraživanjem koje su sproveli profesori sa Univerzititeta Ekseter u Velikoj Britaniji, utvrđeno je da ribe imaju veliki značaj u smanjivanju uticaja klimatskih promena i to uz pomoć svog izmeta, koji ima ključan uticaj na redukovanje kiselosti okeana. Riblji izmet pliva na površini vode i vremenom se rastvara u vodi pri čemu se oslobađa ugljen dioksid koji je najzaslužniji za održavanje optimalne pH vrednosti u vodama okeana.
Međutim, ljudi su i ovde umešali svoje prste. Nekontrolisan lov ribe koja se koristi u ljudskoj ishrani doveo je do smanjenja ribljeg fonda u okeanima za čak 31%. Sa populacijom od 7 milijardi ljudi, od čega većina redovno koristi ribu u svojoj ishrani, ova morska stvorenja uskoro neće biti u stanju da osiguraju toliko brzu reprodukciju kolika je potražnja za njima.
Ptice
Iako su sve prethodno navedene životinje pravi majstori svog zanata, prvo mesto na listi najkorisnijih životinja za očuvanje eko-sistema na planeti Zemlji, bez ikakve sumnje pripada pticama. Ptice i njihov način života imaju višestruku ekološku ulogu – u vršenju prirodne kontrole i selekcije insekata, u dekompoziciji šuma (razlaganju važnih organskih supstanci na šumskom zemljištu), u oprašivanju i raznošenju semena raznih biljaka, u areaciji zemljišta itd.
Međutim, čovek je i pticama najveći neprijatelj i ugrožava ih na razne načine, od krčenja šuma kao prirodnih staništa ptica, pa sve do korišćenja otrovnih supstanci u suzbijanju korovskih biljaka koje ptice koriste u svojoj ishrani.
Izvor: Duhoviti
