OPLETI, BAKO, ZA OTADŽBINU: Kako su špijunski podaci bili utkani u običan džemper
Baka mi pravi džemperi... ili ne?
Tokom Prvog svetskog rata, bakica je sedela kod svog prozora i plela. Kako bi prošao neki voz, ona bi napravila ispupčen šav. Kada bi prošao još jedan, jedan šav bi propustila namerno ostavivši rupicu. Kasnije je rizikovala život da bi tkaninu predala vojnicima, tačnije kolegama špijunima iz belgijskog pokreta otpora.
Bez obzira da li su plele šifrovane poruke, ili su koristile pletenje kao masku, špijunaža i pletenje istorijski su povezani. Ukratko, gde god je bilo rata, bilo je i očiju koje su pažljivo pratile sve beležeći iglama.
Kodiranje poruka pletenjem vrsta je steganografije, odnosno veštine fizičkog skrivanja poruka. Kombinacijom različitih šavova, pravljenjiem kvržica i rupa, špijuni su veoma lako mogli da prenose odsudne strateške informacije jednostavno noseći džemper ili šav.
Filis Latur Dojl, tajna agentkinja iz Velike Britanije, provela je Drugi svetski rat prenoseći informacije upravo uz pomoć pletenja. Padobranom je prebačena u okupiranu Normandiju, gde je dovozila nemačkim vojnicima bicikle, praveći se da im tako pomaže.
Nakon toga, vraćala se pletenju, odnosno beleženju svega što je videla, najčešće morzeuvom azbukom, odnosno tačkama i crticama koje su bile kamuflirane u dezen.
Za one koji nisu upoznati s veštinom pletenja, šifrovane poruke su gotovo sigurno neprepoznatljive.
Osim toga, u mnogim slučajevima je i samo pletenje bilo zgodno kao paravan za sakupljanje informacija.
Vremenom, kako su ratovi prolazili, razvio se čitav niz različitih načina šifrovanja tkanina, a ako je verovati istoričarima špijunaže, tradicija će nastaviti da živi i u budućnosti, pre svega jer je broj različitih načina šifrovanja pletenjem gotovo beskrajan.
Izvor: Newsweek
