Zimski kaputi, kamuflaža, zamrzavanje: Kako životinje preživljavaju surovu zimu

Kada dođe zima, većina nas se zavuče u svoje domove ispod ćebeta, uz toplu čokoladu ispred televizora. Međutim, divlje životinje nemaju tu privilegiju, već se suočavaju s poteškoćama, piše američki National Geographic.

Kako životinje uspevaju da ostanu na toplom i bezbednom tokom zime?

Zimski kaputi

Neke vrste gomilaju slojeve, poput arktičkog mošusnog govečeta, čiji ih mekani podkaput (kiviut) izoluje od -45 stepeni Celzijusovih. Polarni medvedi imaju dodatni sloj masti koji ih čini toplim.

Druge vrste životinja imaju deblje krzno u jesen, kao belorepi jelen, a neki - polarne lisice, male lisice, polarni zec i velika lasic - čak imaju lakše kapute kako bi se uklopile u sneg, kaže Šeron Čester, autor The Arctic Guide, Wildlife of the Far North.

Kamuflaža funkcioniše ukoliko je sneg konzistentan, ali teže je ukoliko sneg kasnije padne i rano se otopi, što se dešava češće s globalnim klimatskim promenama.

Zaledi se

„Šumske žabe, koje su rasprostranjene od jugoistočnih delova SAD-a do Arktičkog kruga, zavuku se u lišće i čvrsto se zamrznu u žablji krug“, kaže Greg Pauly iz Muzeja prirodne istorije u Los Anđelesu.

Kad otopli, žaba se bukvalno odmrzne i nastavlja kao da se ništa nije dogodilo. Žabe su tolerantne na zamrzavanje, što znači da mogu da prežive formiranje delića leda na telu zahvaljujući glukozi i urei koja štiti njihove ćelije od oštećenja.

Druge vrste uključujući neke guštere, kornjače, insekte takođe mogu ovo da urade.

Polarna veverica ili siksik može da spusti temperaturu svog tela ispod nule dok je u stanju hibernacije. To je verovatno zbog drugog procesa koji se zove superhlađenje, u kojem temperatura tela može da ide ispod tačke zamrzavanja bez formiranja leda. Crveni potkornjaci sa Aljaske mogu pod laboratorijskim uslovima da prežive hladne uslove i do -150 stepeni Celzijusovih.

Izvor: Nacionalna geografija