Ljubav i seks

TRI ZABLUDE zbog kojih parovi ne mogu da ostvare dugu vezu

Ove tri uobičajene pretpostavke o vezama stvaraju uverenje da su veze dobre ili loše, da je sve unapeed suđeno i da ljudi nisu odgovorni za loše veze u kojima se nalaze.

23.07.2021. - 16:00h
Ilustracija
Ilustracijafoto: Dean Drobot/Shutterstock

Stvarnost je drugačija i što pre shvatimo da je veza rezultat svega onog što partneri rade, bićemo srećniji i svesniji svoje sadašnje situacije, kao i toga šta želimo u budućnosti.

Svađe su loše

Prema ovom uverenju, svađanje znači da vi i vaš partner niste kompatibilni. Neki čak nesuglasice tumače kao dokaz da ih partner ne voli dovoljno. Bilo da se radi o neslaganju oko nečega malog - šta pripremiti za večeru, ili nečega velikog - da li bi trebalo imati decu ili ne, ne može se očekivati ​​da će se svaki put parneri sto posto slagati. Neiznošenje svog mišljenja i stalno izbegavanje sukoba može da utiče na samopoštovanje. Nesuglasice mogu da budu produktivne, čak i oslobađajuće. Svađe nas podsećaju da smo svi različiti ljudi s različitim potrebama i ciljevima. Neslaganje s partnerom ne znači da ga ne volite - to samo znači da ste drugačiji. A rešavanje nesuglasica zapravo osnažuje vezu, jer ljudi tokom svađa uče o svom partneru i dobijaju jasniju sliku o svojim različitostima, ciljevima i idejama o životu, piše Avaz.

Partner bi trebalo da čita misli

Mnogi ljudi u dugim vezama misle da su vremenom dobro upoznali svoje partnere, što dovodi do lenjosti u komunikaciji. Ovo pogrešno mišljenje često dovodi do neprijatnih iznenađenja, svađa, pa čak i raskida. U svakoj vezi je potrebna komunikacija, bez obzira na njenu dužinu. Mišljenja, želje ili osćanja s vremenom mogu da se promene, a kako bi veza i dalje ostala čvrsta, te promene je potrebno da se iskomuniciraju.

Ljudi se ne menjaju

Mnogi ljudi veruju da se njihovi partneri ne menjaju. Žalimo se: "Nisi osoba s kojom sam se oženio/udala; /zaljubio/zaljubila". Ali zašto bi bili? Ljudi se stalno menjaju. Ljudi su skloni da veruju da se dobre osobine i dela temelje na stabilnim, nepromenjivim karakteristikama, a da se loše osobine i dela temelje na kontekstualnim, privremenim situacijama. Na primer, ako se neprimereno ponašate ili učinite nešto loše, krivicu uglavnom svaljujete na okolnosti, a ne na svoje osobine. S druge strane, skloni smo da činimo suprotno u odnosu na druge ljude. Njihova dobra dela pripisujemo kontekstu, a njihova loša dela nepromjenjivim osobinama.