Premršavi modeli na Armanijevoj reviji i ljubavno pismo Gabane upućeno Dolčeu!
Nedelja mode u Milanu počela je emotivnim pismom Gabane upućene Dolčeu, a nastavila se skandalom zbog premršavih manekenki na Armanijevoj reviji.
Komentari su bili oštri i direktni, s obzirom da je većina modne javnosti poverovala kako je vreme anoreksičnih, “skelet” modela završeno, i da čak koračamo ka što češćem angažovanju plus-size modela.
Na kraju su mnogi konstatovali da ova odluka Armanija ne šalje dobru poruku u svet modelinga, i da bi mogla opet da podstakne veliki broj manekenki da započne ekstremne dijete, ubeđene da je izrazita mržavost opet u modi.
Reakcije nisu samo usledile od strane modnih insajdera, već i ljudi iz drugih profesija.
Tekstopisac Kajl Rankin je napisao:
“Obožavam tvoje modele, uvek sam i uvek ću. Ali molim te, dozvoli modelima da JEDU-ne mogu, a da ne buljim u kosti koje jedino i vidim.”
Težina modela je još pre 8 godina postala jedna od najdiskutabilnijih boljki u modelingu, nakon što je urugvajski model, Luisel Ramos (1984) preminula neposredno nakon jedne revije u Madridu od srčane mane. Tada je na površinu isplivala činjenica da je Ramosova prethodno bila na ekstremnoj dijeti, skoro pa da nije jela ništa puna 3 meseca.
Nakon ovog tragičnog događaja, svi modeli čija je telesna masa, odnosno BMI indeks bio ispod 18 (znak neuhranjenosti) nisu mogli da učestvuju na Madrid Fashion Week-u. A ovaj trend ispratila je i “velika četvorka”.
Na početku nedelje mode najviće pažnje privuklo je pismo koje je jedna polovina dua, Stefano Gabana napisao, a potom i objavio u italijanskom listu Corriere della Sera. Pročitajte emotivno i dirljivo pismo koje je Gabana posvetio svom bivšem partneru, Domeniku Dolčeu i čoveku koji je njegov poslovni partner već punih 29 godina.
“Dragi Domeniko,
Nikada ti do sada nisam napisao pismo. Mislim da je to bilo prevashodno zato što mi nikada nisu bile potrebne reči da opišem ono što sam osećao prema tebi. Ti i ja smo bili jedno. Mi smo disali kao jedno. Bio je dovoljan jedan pogled, pa da znamo šta onaj drugi misli. Da, ovo je prvi put da ti pišem, i moram da priznam, osećam se malo čudno.
Naši razgovori su bili kao ping-pong igra: ja započnem neku misao, ti je završiš, ti poželiš da podeliš utisak o nečemu, ja te prekinem, odnosno kažem upravo ono što si ti pomislio da kažeš. Sad kad pišem, sve mi se čini čudno i drugačije jer u ruci imam olovku i papir, i reči mi se čine nekako heavy, a mi smo mnogo više od reči i uvek ćemo biti.
Brend smo pokrenuli bukvalno od nule, ali smo ga izgradili s ljubavlju i neverovatnom pasijom koju je oblikovala i hranila naša ljubav. Oslanjali smo se jedan na drugog, međusobno podržavali, uspevajući da prevaziđemo sve prepreke i predrasude. Čak i danas kada više nismo zajedno, zahvaljujući tom osećanju, toj neraskidivoj vezi, mi nastavljamo da radimo zajedno i da se zajedno suočavamo sa srećnim i tužnim momentima koje nam život režira. Ti si moja porodica i uvek ćeš to biti.
Prošlo je dosta godina od kada sam te upoznao, i sve se promenilo, a opet i nije. Emocije koje sam tada osetio, samo su se transformisale u drugi oblik, donoseći mi spektar prelepih osećanja. Ti i ja ćemo uvek biti nešto jedinstveno u mom životu, kao i pismo koje ti pišem,
Volim te, Stefano”.
Izvor: Elle
