Kafa kao najzdraviji napitak
Kofein nije jedina zanimljiva stvar u kafi. Šoljica kafe može da sadrži do pet stotina sastojaka, a raznovrsnost i kvalitet zavise od niza faktora. Pogledajte šta povećava i čuva njihov broj.
1. Uzgojena na nasadima u seni
Izvorne stabljike kafe koje su dospele u nove tople predele i zasađene na plantaže u većini slučajeva su izgorele na suncu, jer je biljci kafe za rast potreban hlad. Međutim, tokom vremena botaničari su razvili na sunce otporna stabla/grmove (grmolika biljka, kafa može da naraste i do 10 metara kao pravo drvo). Oni daju i tri puta više kafe nego grmovi iz hlada, međutim često imaju negativan uticaj na okolinu.
S druge strane nasadi iz sene, što je prirodan i tradicionalan uzgoj kafe, promovišu bioraznolikost, jer biljka raste u prirodnom ekosastavu. Budući da na ovim grmovima izraste manje zrna kafe, i to sporije, aroma i hranjiva dejstva u njima su koncentrisaniji. Kupite li ovakvu kafu, uživaćete u posebnoj aromi.
2. Organski uzgojeno
Kafa koja nije zaprašivana hemikalijama u sebi ne sadrži toksine. Pokušajte pronaći organski uzgojeno zrno, neke manje kompanije, mogle bi vas iznenaditi kvalitetnom ponudom.
3. Zrno samleveno netom pre upotrebe
Najbolja je sveže samlevena kafa. Kao i kod ceđenja soka od povrća i voća, tako je i kod mlevena kafe, antioksidansi će nestati uništavanjem spoljašnjeg sloja zrna. Ma koliko mislite da ste na vremenskom dobitku jer kupujete samlevenu kafu, koristi koje ćete imati pijući sveže samlevenu kafu nadmašuju bilo kakve uštede u vremenu.
Ako ne možete samleti kafu svaki put pre nego što je skuvate, potrudite se da barem imate zalihu za sledeća tri dana, tako ćete barem donekle zadržati zdrave esencijalne sastojke koje nudi kafa.
Šta još pridonosi kvalitetu kafe
Zaslađivač koji koristite takođe je bitan. Umesto šećera pokušajte da se naviknete na organski med - kupite ga kod vama poznatog pčelara. Organski cimet koji se kuva uz kafu može dati posebnu aromu. U kafu možete dodati i organski prah od vanile, sirovu čokoladu ili kakao prah.
Poreklo kafe
Divlja biljka kafe potiče sa područja etiopske visoravni. Od te biljke razvila se "Coffea arabica", na koju danas otpada dve trećine svetske proizvodnje kafe. Arabica se uzgajala na Arapskom poluostrvu već u 15. veku, a uprkos zabrani izvoza plodnog semena kafe, Holanđani su početkom 17. veka prokrijumčarili mlado semenje kafe i ubrzo nakon toga osnovali plantaže kafe na Cejlonu (Šri Lanka) i Javi (Indonezija).
