Šest najgorih roditeljskih saveta: Oni deci mogu doneti više štete nego koristi!
Svaki roditelj želi da svoje dete na najbolji mogući način pripremi za život, da mu pruži najbolje obrazovanje i nauči ga korisnim veštinama. Ipak, treba biti obazriv, jer neki od saveta nisu dobri za decu i mogu izazvati više štete nego koristi.
Od kako dobiju dete, roditelji se trude da njihova deca budu uspešna u životu. Zbog toga ih uče stvari za koje veruju da će im pomoći u postizanju ciljeva.
Uprkos tome brojne široko rasprostranjene teorije o tome šta je potrebno za uspeh pokazale su se kao kontraproduktivne. One su možda kratkoročno dale dobre rezultate, ali na kraju su ipak dovele do neuspeha.
Ovo su neke od najštetnijih stvari koje mnogi roditelji uče svoju decu:
Često čujemo, a ne treba reći: Usresredi se na budućnost, postigni zacrtani cilj.
Bolje reći ovako: Živite (ili radite) u trenutku.
Istraživanja pokazuju da ljudski um 50 posto vremena kad smo budni - luta (nije fokusiran). Tada počinjemo da razmišljamo o prošlosti ili nam se javi briga za budućnost - što dovodi do negativnih emocija poput besa, žaljenja i ljutnje.
Iako malo stresa može poslužiti kao motivacija, dugoročni hronični stres narušava zdravlje čoveka kao i intelektualne sposobnosti, poput pažnje i pamćenja. Kao posledica toga, preterano fokusiranje na budućnost zapravo može narušiti sadašnjost.
Deca se bolje snalaze i osećaju se srećnije ako nauče kako da ostanu u sadašnjem trenutku. Kada to nauče oni će se postati srećniji, brže će učiti, kreativnije razmišljati i lakše rešavati probleme.
Pozitivne emocije ljude čine otpornijima na stres, pomažu im da brže savladaju izazove i neuspehe kako bi se što uspešnije vratili na svoj zacrtani put.
Deca takođe imaju ciljeve na kojima rade. Umesto da ih stalno podsećate da budu usresređeni na obaveze koje tek slede, potrebno im je pomoći da ostanu fokusirani na ono što rade u tom trenutku.
Kažemo svojoj deci: Stres je neizbežan - nastavi dalje.
Trebali bismo im reći: Naučite da se opustite.
Danas se stres pojavljuje kod sve mlađe i mlađe dece - brinu se zbog ocena i osećaju pritisak da u školi budu bolji.
Način na koji ljudi danas žive često pokazuje deci da je stres neizbežan deo života i da je on temelj za uspeh. Sve više ljudi koristi stimulanse da bi ostali fokusirani, budni, a to nije dobar životni stil koji deca od roditelja treba da nauče.
Decu treba naučiti veštinama koje će im pomoći da budu otpornija na stresne događaje.
Kažemo svojoj deci: Nađi nešto da radiš.
Trebali bismo im reći: Zabavi se ne radeći ništa.
Čak i u slobodno vreme, ljudi u zapadnim društvima teže da stvore pozitivne emocije poput uzbuđenja.
Nema ništa loše u zabavi i traženju novih iskustava, ali one situacije koje izazivaju stres iscrpljuju naše telo. Preteranim aktivnostima možemo nesvesno deci nametnuti previše obaveza i time im uskratiti vreme koje im je potrebno za odmor i uživanje u stvarima koje ih čine srećnim.
Kažemo svojoj deci: Biraj bitke u kojima možeš pobediti.
Trebali bismo im reći: Izvuci pouku iz svojih grešaka
Roditelji često imaju sklonosti da precene snagu svoje dece poredeći ih sa sobom. Ovakvim načinom razmišljanja stavljamo decu u male okvire ličnosti i dugoročno smanjujemo želju dece za isprobavanjem nečeg novog. To ih može učiniti depresivnim i učiniti da ne znaju kako da se nose sa neuspehom ili izazovima.
Ljudsi mozak je stvoren tako da stalno uči nove stvari. Najbolje je učiti na svojim greškama dok smo mladi. Dakle, treba pustiti dete da nauči sve što može i ohrabriti ga da nikad ne prestane da pokušava. Ono će biti optimističnije i lakše će se suočavati sa izazovima. Takođe, manje je verovatno da će kasnije imati problema sa samopouzdanjem ili identitetom.
Kažemo svojoj deci: Nauči koje su tvoje slabosti, budi čvrst/čvrsta.
Trebali bismo im reći: Brini se za sebe.
Roditelji često nenamerno uče svoju decu da budu previše samokritična. Samokritičnost povećava verovatnoću da čovek bude nezadovoljan kad se suoči s izazovom.
Umesto toga, roditelji bi trebali da podstiču decu da razvijaju stavove o samoosećajnosti - ponašajući se prema sebi kao prema prijateljima kojima je potrebna pažnja ili podrška. To jednostavno znači da moraju načiti da ne kritikuju svaki svoj potez.
Kažemo svojoj deci: Svet je okrutno mesto, čuvaj se, ti si broj jedan.
Trebali bismo im reći: Pokažite saosećanje prema drugima.
Istraživanja pokazuju da su nam od detinjstva društvene veze najvažnije za zdravlje, sreću, pa čak i dugovečnost. Pozitivni odnosi s drugim ljudima presudni su za dobrobit, što utiče na čovekove intelektualne sposobnosti i konačni uspeh.
Važno je da podstičemo dečje prirodne instinkte, da ih naučimo da brinu o tuđim osećanjima i da se stave u tuđe cipele. Istina je da je svet okrutan. Ali, ne mora i dalje biti ako decu naučimo da budu empatična, otvorena i hrabra.
Izvor: 24sata.hr
