Granica mora da postoji: Zašto deci ne treba pružiti sve što požele?
Lep je osećaj obradovati dete poklonom ili mu kupiti nešto što sami kao dete niste imali. Međutim, preskupe rođendanske žurke i putovanja, pametni telefoni i uređaji, te nepotrebne igračke, iako na površini deluju kao sjajna ideja, zapravo mogu da izazovu kontraefekat.
Davanje detetu toliko materijalnih stvari, privilegija i izbora često prikriva nedostatak ljubavi i posvećenosti, a u nekim porodicama i zanemarivanje, što sa sobom povlači trajne posledice…
Oblici ugađanja
Važno je napomenuti da udovoljavanje svakoj detetovoj želji ne podrazumeva samo kupovinu svega što poželi, već i davanje previše slobode, a premalo discipline.
Istaživači koji su se bavili ovom modernom pojavom izdvojili su tri različita oblika:
1. Previše davanja
Nije važno da li su u pitanju igračke, treninzi i kursevi ili pametni telefoni – preterivanje nije dobro po decu. Potrebno je ostaviti im prostor da uče, tako što će sami da pronađu zanimaciju kada im je dosadno.
2. Prezaštitnički odnos
Roditelji koji žele da urade sve umesto dece uskraćuju im priliku da nauče kako sami nešto da urade. U to se ubrajaju izrada domaćeg, ali i potreba roditelja da dete previše zaštite od negativnih emocija koje su neophodne za zdrav razvoj.
3. Manjak discipline
Uvek se trudimo da istaknemo koliko je postavljanje granica važno za budućnost deteta, jer je cilj da ono jednog dana postane odgovorna odrasla osoba. Zadatak roditelja je da nauči dete da obavlja zadatke u skladu sa uzrastom, i da ne poklekne u trenucima napada besa, koji su svojstveni deci.
Zašto roditelji previše ugađaju deci?
Jedan od najčešćih uzroka ovakvog ponašanja jeste osećaj krivice. Roditelji koji rade do kasno i ne viđaju decu, ne žele da kvare detetu raspoloženje tako što će mu prepustiti da samo izvršava zadatke, a kada su razvedeni situacija je još složenija.
Tada otac ili majka koji povremeno viđaju dete žele da nadoknade propušteno kupovinom poklona. Naravno, veliki broj roditelja čini deci sve na volju jer žele da ona budu srećna, te se povinuju i ne umeju da kažu ne.
U nekim porodicama, reč je o nedovoljnom informisanju u vezi sa dečijim napadima besa ili prkosnim ponašanjem. Takvi roditelji idu linijom manjeg otpora i ne žele da postave zdrave granice na duže staze.
Za kraj, ponekad roditelj samo želi da zaštiti dete od nemilih situacija koje je on doživeo ili nadomesti ono što nije imao u detinjstvu. Stoga, ponekad ode u drugu krajnost, pa ukoliko su njegovi roditelji bili strogi, bude previše popustljiv.
Zašto ugađanje nije zdravo za decu?
Dete treba da nauči važnu lekciju, a to je da može rasti bez najnovijeg telefona ili patika, jer postoji razlika između želja i potreba. Ukoliko detetu kupujete sve što zatraži, počeće da veruje kako bez nekih stvari ne može.
Udovoljavanjem svakoj želji, dete može da nauči da je sreća u materijalnim vrednostima i da one donose ispunjeniji život.
Potrebno je detetu objasniti da se ne poistovećuje sa stvarima koje ima ili nosi, jer će u suprotnom početi na njih da gleda kao na statusne simbole. Previše igračaka, garderobe i uređaja donosi zanemarivanje, jer stižu nove zalihe i začas se izgubi vrednost pojedinačnog predmeta. To sa sobom povlači i manjak odgovornosti za ono što dete poseduje.
Kada je u pitanju izostanak dicipline, dete u kući usvoji kako pravila za njega ne važe, te da je iznad drugih, jer je posebno. Deca koja su odrastala po opisanom obrascu izrastu u nezadovoljne osobe, sklone prejedanju i prekomernoj kupovini. Obično imaju potrebu da idu kod terapeuta, gde ističu da su nesrećni i da ne umeju da se nose sa realnošću.
Kako prestati sa ugađanjem?
Nadamo se da ne spadate u ovu grupu roditelja, međutim ukoliko ste se prepoznali u prethodnim redovima, možda nije kasno da napravite zaokret u svom ponašanju.
Naravno, u početku ćete nailaziti na otpor i dete će učiniti sve da vam odmogne. Ipak, primenom autoritarnog modela vaspitanja, moći ćete detetu da usadite dragocene vrednosti i veštine, na kojima će vam jednog dana biti zahvalno.
Izvor: CITY magazine
