Nisu u planu restrikcije, ali građani da štede struju

Firme koje su na tenderu izabrane da ispumpavaju vodu sa kopa Tamanava Zapad "Energotehnika Južna Bačka" iz Novog Sada i rumunska firma "SC NEŠ Proiect Europa SRL" počele su jutros da ispumpavaju vodu iz tog najvećeg kolubarskog kopa u reku Kolubaru.

Rok za završetak posla je 90 dana, a ispumpavanje vode će finansirati Svetska banka, kreditom od 15 miliona evra.
"U našim planovima nisu predviđene restrikcije struje ali pozivam građane da štede energiju jer je stanje u energetskom sistemu dosta teško", istakao je Antić.

Ugljenokop "Tamnava - Zapadno polje" u RB Kolubara poplavljen je u majskim poplavama, od kada je taj kop praktično postao veliko veštačko jezero izlivanjem reke Kolubare i od tada je obustavljena proizvodnja uglja na toj lokaciji za potrebe termoelektrana "Nikola Tesla".

"Tamnava -Zapadno polje" je danas veštačko jezero u kojem trenutno ima oko 167 miliona kubika vode, a RB Kolubara je u prethodnom periodu sama ispumpala više od 20 miliona kubika. Izvođači treba da ispumpaju 80 odsto preostale količine vode.

Generalni direktor "Energotehnike Južna Bačka" Dragoljub Zbiljić je rekao da će posao biti završen kako je i predviđeno za 90 dana i da eventualne kiše neće moći ozbiljnije da ugroze ispumpavanje vode.

Antić je izjavio da je juče od Svetske banke dobijena poslednja saglasnost kojom je potvrđeno da smo ispunili sve uslove za dobijanje kredita za ispumpavanje vode sa kopa Tamnava Zapadno polje.

On je rekao da su EPS i Kolubara planirali sami da finasiraju taj posao i da su posle dobili ponudu Svetske banke, pa su zbog toga morali da donesu plan za zaštitu životne sredine, što je usporilo odobravanje kredita.

Potopljeni kop je jedna od najvećih posledica koju je pretrpeo energetski sistem Srbije, ocenio je Antić, dodajući da je cilj da se što pre pokrene proizvodnja uglja na tom kopu.

Kop Tamnava Zapadno polje je pre majskih poplava proizvodio godišnje skoro 15 miliona tona uglja godišnje, što je otprilike polovina celokupne proizvodnje uglja u Rudarskom basenu Kolubara.

Na pitanje novinara kakva je situacija sa Hidroelektranama Đerdap, Antić je rekao da su najnovije poplave ozbiljno poremetile naš hidroenergetski sistem ali da je najvažnije, da Đerdap 1 nije ugrožen.

Prema njegovim rečima, Đerdap 2 slabije radi, jer nisu u funkciji svi agregati, koji bi trebalo da prorade u narednih nekoliko dana.

Na pitanje, koliko će nam faliti struje tokom zime Ministar energetike je kazao, da ukoliko ne budemo imali većih problema sa gasom zbog ukrajinske krize, da će nam faliti oko dva teravat-sata električne energije.

Zbog toga, Vlada Srbije priprema tri scenarija, prvi se odnosi na pokretanje proizvodnje uglja na kopu Tamnava Zapadno polje, dok se drugi i treći scenario odnose na uvoz uglja i struje tokom zime.

Antić je dodao, da će najverovatnije biti prihvaćena kombinacija drugog i trećeg scenarija.
"Vlada će na predlog Ministarstva energetike i radne grupe za snabdevanje energentima do kraja septembra usvojiti novi set zaključaka i scenarije koji će obuhvatiti sve izazove", najavio je ministar.

Antić je rekao da je Srbija dobila pozitivne signale od Mađarske, koja će nam pomoći da uskladištimo dodatne količine ruskog gasa, i izrazio uverenje da će Srbiji pomoći i ostale zemlje u okruženju zbog majskih poplava koje su nanele štetu energetskom sistemu.
"Zbog ukrajinske krize, pred nama je vrlo osetljiv period i Vlada i energetske kompanije moraće da balansiraju energente na najbolji moguci način", kazao je ministar.

Direktor RB Kolubara Milorad Grčić je rekao da je ovo veoma važan dan za to preduzeće i EPS pošto je danas i zvanično počelo ispumpavanje vode sa kopa Tamnava Zapadno polje, i da su izvođači koji su odabrani na tenderu obavili sve probe i ispunili uslove.

On je rekao da je Kolubara sa svojom opremom već ispumpala 20 miliona kubika vode i smanjila nivo za 2,6 metara. Izvođači radova kažu da će narednih dana dostici pun kapacitet u ispumpavanju vode od 25 kubika u sekundi. Ukupno treba da ispumpaju 113 miliona kubika vode. Izvođači su takođe obezbedili i rezervne pumpe i ne očekuju bilo kakve probleme u realizaciji tog posla.

Antić je izjavio da postoji ogroman prostor za uštede u javnom sektoru, kao i u državnim preduzećima u oblasti energetike.
"Moramo, naravno sve to raditi na način da se svi naši tehnološki procesi nesmetano odvijaju, ali prostor za uštedu postoji", rekao je Antić.

On je to izjavio odgovarajući na pitanje novinara kako komentariše jučerašnju izjavu ministra finansija Dušana Vujovića da ima mnogo prostora za uštede u energetskim preduzećima- EPS-u, Srbijagasu i EMS-u.
"Prvih 100 dana rada vlade su obeležile poplave, a ono što je prioritet pred nama je dovođenje u red naših javnih preduzeća" rekao je Antić.

Na pitanje da prokomentariše inicijativu pojedinih opština u Srbiji (Srbobran, Kanjiža i Kikinda) da se poveća rudna renta jer imaju gubitke zbog nepovoljnog međudrzavnog ugovora Srbije i Rusije, Antić je rekao da još nikakav zahtev nije zvanično dobio.

On je istakao da treba videti i koji su to projekti u koje će te opštine ulagati novac od rudne rente .

Na pitanje da li država sme da promeni iznos rudne rente od tri odsto, koliko je dogovoreno sa Rusima, ministar je kazao da je to, pre svega, državno pitanje.
"Kao što znate, mi analiziramo taj državni sporazum i očekujemo formiranje određene radne grupe koja će analizirati ukupne odnose sa Naftnom industrijom Srbije", rekao je Antić.

Izvor: Tanjug