Još se ne zna ko će biti ministri kulture i poljoprivrede

SPS je za ministra poljoprivrede predložio Živanka Radovančeva, koji nije siguran da li će moći da prihvati tu dužnost, a za Ivana Tasovca se još ne zna da li ostaje na čelu Ministarstva kulture.

Socijalistička partija Srbije je odlučila da kandidat te stranke za ministra spoljnih poslova u novoj vladi bude lider socijalista Ivica Dačić, Aleksandar Antić za ministra energetike i rudarstva, dok će se uskoro znati da li je moguće da Živanko Radovančev prihvati kadidaturu za ministra poljoprivrede i zaštite životne sredine, saopštio je danas Dačić.

Dačić je pojasnio da će se u narednih sat vremena znati da li Radovančev može da prihvati kandidaturu za ministra s obzirom na ranije ugovorene obaveze koje ima kao direktor strane kompanije.
“Ukoliko ne mogu da se razjasne te stvari biće predložen drugi kandidat i ne insistiramo da bude iz SPS. Ovaj čovek se pokazao kao uspešan rukovodilac jedne strane kompanije više decenija. Ukoliko ne bude on, mandatar će odrediti novog kandidata”, rekao je Dačić.

“Bilo koji ministar ili član vlade je ovde zaštitio interese Srbije, a ne ni Brisela, ni Moskve, ni bilo koga drugog. Nismo tražili ultimativno bilo kakva ministarstva i SPS sigurno nije veći prijatelj Rusije nego što je to SNS ili neka druga stranka u Srbiji”, rekao je Dačić novinarima odgovarajući na pitanje da li su socijalisti dobili ministarstvo energetike pod pritiskom Rusije.
“To je verovatno posledica nekih priča da Rusija ima neke svoje interese ili primedbe, mandatar za sastav vlade se rukovodio pre svega interesima zemlje u ovom trenutku”, podvukao je Dačić u obraćanju medijima pred početak sednice Glavnog odbora na kojoj treba da se potvrdi odluka o učešću Koalicije SPS-PUPS-JS u novoj Vladi Srbije.

Na pitanje zašto je došlo do rotacije, s obzirom na to da je Aleksandar Antić, sada kandidat za minsitra energetike, bio “viđen” za ministra saobraćaja, a za tu funkciju je SNS predložio upravo ministarku energetike Zoranu Mihajlović, Dačić je odgovorio da ne zna i da ne može da odgovori na to pitanje.

Novinar je zatim interesovalo kako je došlo do dogovora da SPS pripadnu resori spoljnih poslova, energetike, poljoprivrede.
“Pitao sam na koji način možemo najbolje da pomognemo i u razgovorima koji su usledili. Što se mene tiče, nije bilo nikakve dileme od samog početka, što se tiče drugog ministarstva bilo je pitanje da li će biti saobraćaj ili energetika i nema tu misterije oko toga zašto”, rekao je Dačić i dodao da mandatar ima pravo da o tome odlučuje.

Lider socijalista je precizirao da, kada je reč o ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine, koji bi trebalo da pripadne SPS, a čiji je kandidat Živanko Radovančev, ukoliko ne bude mogla da se razjasni sitaucija oko ugovora koje on ima, mandatar će odrediti drugog kandidata, a SPS ne insistira da to pripadne njima.

Kada je reč o ministru kulture i informisanja u prethodnoj vladi Ivanu Tasovcu, koga je SPS predložila kao stručnjaka i nestranačku ličnost u rekonstrukciji vlade, Dačić nije mogao da precizira da li će on i dalje ostati na toj funkciji.
“Tasovac je bio na nekim kvotatma o kojima se tada razgovaralo, danas se ne razgovara na takav način, niti tražimo da imamo određene kvote”, rekao je Dačić.

On je dodao da neće biti potpisivanja koalicionog sporazuma, jer je učešće SPS u vladi proizvod međusobnog poverenja, a ne ugovornih obaveza.
Prema Dačićevim rečima, SPS je dobro sarađivala u prethodnoj vladi sa naprednjacima, a za Srbiju je dobro da SPS i stranka u koalicji prihvate predlog mandatara za formiranje vladajuće koalicije, iako za to nije neophodno učešće drugih političkih stranaka.

“Što se mene tiče kao ministra spoljnih poslova, pose šest godina posla na mestu ministra unutrašnjihj poslova smatram da je potrebna promena i siguran sam da spoljna politika Srbije treba da bude u funkciji jačanja naše međunarodne pozicije, nastavka onoga što smo dobro radili, a to je da smo popravili sliku u međunarodnoj zajednici”, rekao je Dačić.
On je naglasio da to može da dovede do toga da se na bolji i jači način štite nacionalni i državni interesi.
“Smatramo da je taj njegov (Vučićev) poziv u skladu sa potrebama da Srbija ne propusti tu šansu za razvoj i da je samim tim potrebno da postoji što širi konsenzus oko najvažnijih ciljeva koje treba postići”, rekao je Dačić.

To su, precizirao je, pokušaj da se zaustavli ekonomski sunovrat zemlje, da u budućnosti Srbija može da stvori uslove za ekonomski razvoj, nastavak politike evropskih integracija i dobra saradnja sa Kinom, Rusijom i drugim zemljama u svetu, ali i sa susedima zbog važnosti regionalne stabilnosti.

Dačić je takođe rekao da do sada nije bilo razgovora o drugim kadrovskim rešenjima, o državnim sekretarima ili javnim preduzećima.
“Srbija ima za cilj da do 2018. godine stvori adminsitrativne kapacitete da može da bude članica EU, a da 2020. godine i fomalno budemo na agendi za punopravno članstvo”, dodao je Dačić.

MINISTRI SNS

Potpredsednik SNS Nebojša Stefanović izjavio je da će Vlada Srbije imati 19 članova, među kojima će biti i dva ministra bez portfelja.

Stefanović je u petak nakon sednice Glavnog odbora novinarima predstavio rešenja SNS za ministre kojih će iz te stranke biti sedam uključujući premijera, ali ne računajući nestranačke ličnosti koje je ta stranka predložila.

Predlozi SNS su: za ministra finansija Lazar Krstić, privrede Dušan Vujović, ministar građevine, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović, koja će biti i potpredsednica vlade, pravde Nikola Selaković, državne uprave i lokalne samouprave Kori Udovički, odbrane Bratislav Gašić, zdravlja Zlatibor Lončar, a policije Stefanović.

Ministar bez portfelja zadužen za EU biće Jadranka Joksimović, rekao je Stefanović i naveo da će Aleksandar Vulin i Rasim Ljajić takođe biti u vladi.

Slede biografije budućeg premijera i ministara iz SNS: Aleksandar Vučić, budući premijer

Mandatar za sastav nove Vlade Srbije i budući premijer Aleksandar Vučić u odlazećoj vladi je od septembra 2013. bio na funkciji prvog potpredsednika Vlade Srbije, zaduženog za odbranu, bezbednost i borbu protiv korupcije i kriminala.

U istom periodu je obavljao i dužnost generalnog sekretara Nacionalnog saveta za bezbednost. Prethodno je, od jula 2012. do rekonstrukcije vlade, bio ministar odbrane i potpredsednik Vlade za odbranu, bezbednost i borbu protiv korupcije i kriminala.

Vučić je rođen u Beogradu 5. marta 1970. godine. Tokom studija bio je stipendista Fondacije za razvoj naučnog podmlatka, a izvesno vreme u mladosti, živeo je u Velikoj Britaniji.

Diplomirao je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, kao zapažen student s najvišim ocenama, jedan od najboljih u generaciji.

Godine 1992. postao je član Srpske radikalne stranke, a ubrzo i narodni poslanik u Skupštini Srbije. Već 1994. je postao generalni sekretar stranke, a izvesno vreme, od 1996. godine, bio je direktor Sportskog centra Pinki u Zemunu.

U vreme kada je zemlja bila suočena sa vojnom intervencijom NATO, 1998. godine, bio je ministar za informisanje u vladi nacionalnog jedinstva.

Za poslanika u Saveznoj skupštini tadašnje SRJ biran je u tri navrata: februara 1998, maja 2000. (Skupština Srbije izabrala ga u Veće republika) i septembra 2000. godine.

Bio je narodni poslanik i zamenik predsednika poslaničke grupe Srpske radikalne stranke u Skupštini Srbije.

Jedan je od osnivača Srpske napredne stranke 2008, u kojoj je isprva izabran za zamenika predsednika, a u junu 2012, posle pobede SNS i Tomislava Nikolića (novi predsednik države) na majskim izborima postaje v.d. predsednika SNS.

Vučić je na vanrednoj izbornoj skupštini, 29. septembra 2012. godine, jednoglasno izabran za predsednika Srpske napredne stranke.

Zorana Mihajlović, budući ministar građevine, saobraćaja i infrastrukture

Zorana Mihajlović, aktuelni ministar energetike, razvoja i zaštite životne sredine u vladi Srbije, rođena je 1970. godine u Tuzli.

Osnovnu i srednju školu završila je u Beogradu, kako se navodi u njenim biografijama, kao učenik generacije. Diplomirala je i doktorirala 2001. godine, na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, tezom "Energetika i privredni razvoj - Analiza međuzavisnosti na primeru Srbije i zemalja Evropske unije".

Od 2006. godine radila je, između ostalog, kao naučni saradnik Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Predaje na Megatrend univerzitetu, od 2008. na predmetima Ekonomija prirodnihi resursa i Obnovljivi izvori energije.

Deset godina, od 1996. do 2006. bila je zaposlena u Elektroprivredi Srbije (EPS).

Počev od 2004. do 2006. u kabinetu potpredsednika Vlade Miroljuba Labusa obavljala je dužnost savetnika za energetiku, kao i rukovodioca Odseka za energetsku i politiku zaštite životne sredine. Izvesno vreme, 2005. i 2006. bila je i šef kabineta.

Bila je članica Upravnog odbora EPS-a od 2004. do 2007. Takođe, u Vladi Republike Srpske obavljala je dužnost savetnika za energetiku predsednika Vlade Milorada Dodika od 2009. do 2010. godine.

Članica je Predsedništva SNS i predsednik stranačkog Saveta za energetiku i rudarstvo. Između ostalog, objavila je tri knjige i niz stručnih radova.

U Vladi Srbije ministar energetike, razvoja i zaštite životne sredine je od jula 2012.

Nebojša Stefanović, budući ministar policije

Na čelu Skupstine Srbije je od jula 2012, u Srpskoj naprednoj stranci među osnivačima, a odbornik u Beogradu od 2004. do 2008.

Nebojša Stefanović je rođen u Beogradu, završio Devetu gimnaziju i diplomirao na Fakultetu za poslovne studije. Zvanje magistra ekonomskih nauka stekao je 2011, a doktora juna 2013. na Megatrend univerzitetu.

U SNS je predsednik Gradskog odbora Beograd Srpske napredne stranke, kao i potpredsednik Glavnog odbora SNS.

Od godine 2004. do 2008. zaposlen je u preduzeću za spoljnu i unutrašnju trgovinu "Interspeed", a potom u preduzeću "Jabuka" na poziciji finansijskog direktora.

Bio je odbornik SNS u Skupštini Grada Beograda, od 2004. do 2008. godine.

Na skupštinskim izborima 2007. izabran je za narodnog poslanika, a obavljao je i dužnost predsednika skupštinskog Odbora za trgovinu i turizam, a na majskim izborima 2012. izabran je za narodnog poslanika u Skupštini Srbije, kao i za odbornika skupštine Grada Beograda.

Nikola Selaković, budući ministar pravde

Nikola Selaković na čelu je resora pravde i državne uprave od jula 2012 od kada je i član Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca.

Rođen je aprila 1983. godine u Užicu, osnovne i master studije završio je na Pravnom fakultetu u Beogradu. Tokom studija tri puta je bio pobednik na fakultetskom takmičenju u besedništvu, 2004, 2005. i 2007. godine.

U njegovoj zvaničnoj biografiji stoji da je bio član tima na međunarodnom takmičenju iz oblasti Internacionalnog javnog prava "Philip C. Ješup International Law Moot Court Competition", kao i da je 2007. dobio prvu nagradu "Alan Votson Fondacije" na osnovu rada "Dušanov zakonik i pravni transkripti".

Počev od godine 2003. član je, a od 2005. i sekretar Kluba ljubitelja antičkog i rimskog prava Pravnog fakulteta "Forum Romanum". Bio je aktivan i pri Rektoratu Univerziteta u Beogradu na organizaciji raznih manifestacija.

Na Pravnom fakultetu u Beograduje od 2009. radi kao stručni saradnik u nastavi na predmetima Uporedna pravna tradicija i Nacionalna istorija države i prava, gde je 2010. godine postao asistent.

Član je Srpske napredne stranke (SNS) od osnivanja te političke partije 2008. godine. U stranci je član Glavnog i Izvršnog odbora kao i predsednik Pravnog saveta, a septembra 2012. izabran je i za člana Predsedništva.

Jadranka Joksimović, budući ministar bez portfelja zadužen za evrointegracije

Jadranka Joksimović, koju je budući premijer Aleksandar Vučić predložio za ministra bez portfelja zaduženog za evropske integracije, od osnivanja Srpske napredne stranke bila je zadužena za odnose s javnošću.

Rođena je 1978. godine. Diplomirala je na Fakultetu političkih nauka, na smeru međunarodni odnosi.

Član je Glavnog odbora SNS, a od pre nekoliko meseci i član Predsedništva stranke. U stranci obavlja i funkciju sekretara za međunarodne odnose.

Postala je poslanik u Skupštini Srbije posle majskih izbora 2012, a bila je predsednik skupštinskog Odbora za kontrolu službi bezbednosti, članica Odbora za evropske integracije, kao i Odbora za stabilizaciju i pridruživanje.

Bratislav Gašić, budući ministar odbrane

Gradonačelnik Kruševca Bratislav Gašić bio je poslanik do 29. avgusta 2012, kada se opredelio za funkciju gradonačelnika Kruševca.

Potpredsednik je SNS i predsednik stranke u rasinskom okrugu.

Diplomirao je na Ekonomskom fakultetu u Nišu, gimnaziju je završio u Kruševcu.

Vlasnik je privatnog preduzeća u kojem su Televizija Plus, i Santos proizvodnja čaja, nat proizvoda i kafe.

Gašić je 1998. proglašen za menadžera godine grada Kruševca.

Vodio je ženski odbojkaški klub Kruševac Santos, bio je direktor, ali i član UO fudbalskog kluba Napredak, ali je u skladu sa odlukom stranke da visoki funkcioneri ne treba da budu u rukovodstvima sportskih klubova, početkom godine podneo ostavku.

Dušan Vujović, budući ministar privrede

Dušan Vujović je godinama bio saradnik Svetske banke, između ostalog, i predstavnik Svetske banke u Ukrajini, a kad mu je istakao mandat, mediji su ga u Srbiji 2000. godine pominjali kao ozbiljnog kandidata za guvernera Narodne banke Srbije.

Izvesno vreme je bio i predstavnik SRJ u Svetskoj banci.

NIN je 2002. godine pisao da Vujović ranije bio rukovodilac makroekonomskih programa obuke u Ekonomskom razvojnom institutu Svetske banke, a u to vreme savetnik švajcarskog izvršnog direktora u Svetskoj banci, koji zajedno sa 26 kolega u Savetu direktora odlučuje o vitalnim pitanjima ove najveće organizacije za dugoročno kreditiranje razvoja u svetu.

Predaje na nekoliko fakulteta u svetu, a u Beogradu je profesor na Fakultetu za ekonomiju, finansije i administraciju (FEFA). Direktor je Instituta za strategiju i konkurentnost FEFA.

Diplomirao je, magistrirao i doktorirao na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, a potom se usavršavao na američkom Berkli univerzitetu, gde je jedno vreme bio i gostujući predavač. Objavio je brojne stručne radove u međunarodnim časopisima.

Glavni je urednik časopisa "Finansije" koji izdaje Ministarstvo finansija Srbije.

U intervjuu domaćim medijima početkom 2012. godine rekao je da će se Srbija najbolje zaštititi ako samu sebe dovede u red završavanjem započetih reformi i čišćenjem, giljotinom protivrečnih propisa koji datiraju iz davnih vremena i podržavaju birokratsku neefikasnost.

Takođe, isticao je da Srbija mora efikasno da upravlja javnim resursima i javnim dugom, te da je neophodno da se živi u skladu s raspoloživim sredstvima.

S druge strane, kako je izjavljivao tada, nedopustivo je da postojeća fiskalna i kvazifiskalna opterećenja lome kičmu poštenim pojedincima i preduzećima, stvarajući nepovoljnu poslovnu i investicionu klimu i rušeći perspektivu.

Kori Udovički, budući ministar državne uprave i lokalne samouprave

Kori Udovički je rođena decembra 1961. godinu u La Pazu u Boliviji.

Otac Lazar - španski borac, general i diplomata, a majka Nina iz uticajne je bolivijske porodice.

Njen ujak Gonsalo Sančez de Losada, naime, bolivijski politicar i biznismen, bio je izvesno vreme i predsednik te zemlje.

Diplomirala je na Ekonomskom fakultetu u Beogradu 1984. godine, a tokom studija se bavila novinarstvom.

Magistrirala je doktorirala na Univerzitetu Jejl 1999. godine, SAD.

Od 1993. do 2001. radila je u MMF na problemima monetarnog sektora Mozambika i Zimbabvea, a posle i kao glavni ekonomista za program sa BiH i za program sa Jugoslavijom.

Po povratku u zemlju je od septembra 2001. bila specijalni savetnik ministra finansija. Decembra te godine izabrana je za člana Komisije Vlade Srbije za restrukturiranje javnih preduzeća.

Iduće godine nakon ostavke Gorana Novakovića imenovana je za ministra energetike u vladi dr Zorana Đinđića.

Jula 2003. izabrana je za guvernera Narodne banke Srbije, kao prva žena guverner u istoriji srpske nacionalne banke, posle smene sa te funkcije Mlađana Dinkića.

Na toj funkciji je bila do februara 2004, kada je u opozvana zbog afere "Bodrum" u kojoj je došlo do zloupotrebe poslaničkih kartica prilikom glasanja za guvernera.

Poslednjih godina radila je kao asistent generalnog sekretara Ujedinjenih nacija, asistent administrator Razvojnog programa Ujedinjenih nacija (UNDP) i direktor regionalnog biroa Razvojnog programa Ujedinjenih nacija za Evropu i Zajednicu nezavisnih država.

Zlatibor Lončar, budući ministar zdravlja

Zlatibor Lončar je novembra 2012. imenovan za direktora Urgentnog centra u Beogradu.

Prethodno je bio načelnik Intezivne nege na odeljenju Hirurgije Klinike za Urgentnu hirurgiju u tom centru.

Rođen je Beogradu 1971, gde je 1997. diplomirao na Medicinskom fakultetu.

Specijalistički kurs iz hepatobilijarne hirurgije u Londonu u bolnici Hameršmit, završio je 2001, gde se usavršavao i 2006. godine. Specijalizaciju iz opšte hirugije završio je 2003. godine.

Završio je i specijalistički kurs iz transplantacione hirurgije jetre u Kraljevskom koledžu u Londonu.