Emisija još nije emitovana, a već pljušte uvrede!

Nova sezona emisije „Život priča“ počinje večeras u 22 sata na Prvoj. Za portal PRVA.RS Tanja Vojtehovski ispričala je zašto je plakala u praznom studiju, koja priča otvara novu sezonu, koje su priče promenile i nju i Srbiju i, šta je njen život ispričao ovog leta i zbog čega ponekad teško dobija sagovornike.

Ako pitate Tanju Vojtehovski, sigurno će vam reći da su u Srbiji glavni problemi strah i ćutanje. Strah da se ispriča muka, strah od osude okoline, strah za sopstveni život... Ćutanje, kao utkana nit u srpski milje, u našu tradiciju. Zato "Život priča", da kaže sve o čemu ćutimo, da prebrodimo strahove i da naučimo da pričamo.

Kako je biti Tanja Vojtehovski 22. septembra 2016?

- Vrlo jednostavno. Živim svoj život, radim svoj posao i još ponešto van posla. Eto, baš na današnji dan čitam na Tviteru i nove etikete (to je uljudniji naziv za uvrede) koje sam dobila kao npr. da sam ku*va ciganska i slično. To je svakako rezultat mog činjenja i deo benefita mog posla. Računam da je povezano sa prvom epizodom nove sezone, u kojoj sam ugostila Jelenu Nađ, bivšu ženu proslavljenog fudbalskog reprezentativca Alberta Nađa, pa sam zbog toga etiketirana i pre emitovanja emisije. Ali, to je sve postalo normalno u ovoj zemlji. Što ne znači da to suštnski jeste normalno.

Večeras počinje nova sezona. Šta bi rekla sebi uoči premijere?

- Samo da se nadam da ćemo uspeti da osvetlimo neke anomalije društva u kome živimo, kao što smo i do sada radili, da ćemo uspeti da podignemo svest, jer priče svih tih pojedinaca nisu samo njihove nego i priče svih nas. Svaka priča je slika našeg društva i naše države.

Koja priča otvara nov serijal?

- Priča Jelene Nađ. Treću godinu posle razvoda ona pokušava u borbi sa institucijama, procedurama, da ostvari pravo da deca dobiju alimentaciju. Uz osvrt na život koji je provela sa proslavljenim fudbalerom, a koji je daleko od glamuroznih sladunjavih priča koje pripadaju scenariju serijala "Žene fudbalera", mi u emisiji kroz njenu priču, pokušavamo da dođemo do odgovora šta mi građani da radimo kad se sudske odluke koje su pravosnažne jednostavno ne sporvode u praksi. Kako smo došli do toga da građani umesto institucija treba da se pobrinu da pravosnažna presuda funkcioniše.

U emisiji govore i izvršitelji i stručnjak za porodično pravo i zamenik javnog tužioca.

- Kod svih njih smo pokušali da nađemo odgovor na pitanja - kako je moguće da izvršitelji od policije traže asistenciju a da policija svoj dolazak ispred zgrade, a ne i prisustvo u stanu, proglasi asistencijom pri izvršenju? Šta građani da rade posle donošenje sudske odluke koje ostaju samo slovo na papiru dok je realan život nešto drugo? Da li poznate ličnosti imaju uticaja na policiju zbog svog indeksa prepoznatljivosti? Da li je zakon isti za sve? Takođe ćemo otvoreno razgovarati o tome šta je sve preduzeo slavni fudbaler da bi izbegao plaćanje alimentacije - od osporavanja očinstva nad jednim detetom, da ne bi plaćao tri već dve alimentacije do prijavljivanja na Nacionalnu službu za zapošljavanje kao pokušaj dokazivanje da nema novca za svoju decu.

Vojtehovski kaže da je priča Jelene Nađ samo primer i da takvih majki koje ne mogu da nađu način da obezbede deci alimentaciju koja im zakonski pripada ima veoma, veoma mnogo.

- I tu opet dolazimo do institucija i pitanja da lli su pojedinci jači od sistema i zašto nam se čini da pojedine procedure odmažu umesto da pomažu o ostavrivanju građanskih prava. Jelena Nađ će u emisiji pričati i o strašnom nasilju koje je doživljavala u braku i koje se nažalost dešavalo pred njihovom decom.

Kojim ćeš se još pričama baviti?

- Onim za koje procenim da treba da se čuju javno, koje imaju određenu poruku koja se odnosi na sve nas.

Da li je prva sezona bila teža u smislu pronalaženja priča i dovođenja gostiju? Ima li sad neke razlike, u smislu da je lakše ili jednostavnije…?

- Ne znam. Priča ima, no televizijsko stvaralaštvo zahteva još niz elemenata, osim same priče, koji su potrebni za odluku da se nešto ekranizuje. No, bez želje da zamaram televizijskom teorijom i načinom proizvodnje programa… šta može da bude problem u stavranju ovakvih emisija? Strah sagovornika. Priča ima, ali se sagovornici boje da ih ispričaju. Boje se posledica. Boje se pretnji, ugroženosti, boje se da ne izgube posao, boje se osude okoline. Sa tim smo se susretali i u prošloj sezoni a verujem da ćemo i sad. Drugo, ljudima koji dolaze kod mene nije potrebna televizijska promocija. Oni se odluče iz sopstvene hrabrosti jer delimo nadu da njihove priče mogu nešto da promene. Ili se pojave jer se nadaju da će emisija pomoći rešavanju nekih njihovih slučajeva.

Tanji sagovornici često kažu "vi ste nam poslednja nada da će se nešto dogoditi, da će se moj slučaj rešiti."

- To nam je rekla i Jelena Nađ. Jer ona je jedna od mnogih u ovoj zemlji koja više ne zna na koji način da se bori za svoja prava, te je stoga odlučila da javno o svemu progovori. Ono što bih napomenula je da smo mi pozvali i Alberta Nađa da govori za ŽP, i rekli smo mu da ćemo snimiti emsiju sa njegovom bivšom suprugom, no on je odbio. Nakon toga je usledila lavina objava u tabloidnim medijima i njegovih pojavljivanja. Sve objave na tu temu koje su se pojavile u medijima, uključujući i njegova gostovanja, nastale su nakon toga što je odbio da govori za Život priča.

Da li su neke priče promenile Srbiju, ili bar delić nje? Kako su uticale na promenu zakona, svesti, mišljenja…?

- Ja se još nadam da će Aleksin zakon biti usvojen. Inicijativa za donošenje tog zakona potekla je direktno iz emisije Život priča nakon gostovanja Dragane i Bojana, roditelja pokojnog Alekse. I to je bila prva epizoda ovog serijala. Mi smo se ovim zakonom bavili i posle emitovanja, kontaktirala sam sa docentkinjom prava Draganom Ćorić, zamoila sam je da pro bono napiše nacrt zakona, što je ona i učinila. Zakon je izašao pred anketni odbor za prava deteta, koji je sazvala Maja Gojković, tada je izglasano da zakon treba da se uzme u razmatranje, ministar Udovićić je, pri gostovanju Nika Vujičića u Srbiji na temu vršnjačkog nasilja, izjavio da će zakon biti usvojen, što su preneli svi mediji. Onda je došlo do izbora i formiranja nove Vlade. I dalje se nadamo, ne samo ja, nego i Aleksini roditelji, kao i mnogobrojni roditelji i građani Srbije, da će zakon biti usvojen.

Koje su priče tebe promenile?

- Sve.

Uz koje si zaplakala?

- Ima tih situacija u studiju kad gutam knedle i kad mi "zapne" u grlu, jednostavno mi je teško… Ponekad mi bude teško da postavim sledeće pitanje… Ne znam. Ja se ne stidim svojih emocija i ne mislim da je pokazivanje emocija odraz neprofesionalizma. Ja svaku tu priču proživljavam i to po nekoliko puta. U pripremi, na samom snimanju, montažama, dok pišem scenario, dok čitam more dokumentacije... I ostajem u kontaktu sa nekim od mojih sagovornika i posle emisije. Svi sagovornici su krajnje iskreni i to ne može da me ostavi ravnodušnom. Ali eto, kad me već pitaš da izdvojim - isplakala sam se sa Aleksinim mamom i tatom. Tada sam plakala i u studiju. Kad sam sišla sa scene, posle završne reči, onda smo se u tišini isplakali u praznom studiju.

Šta je tvoj život ispričao ovog leta?

- Svašta, što nije za javnu priču, ali je za moje uspomene.

Završi rečenicu: Tanja, ti stvarno…

- Treba da završiš master koji si započela.