Vanredni parlamentarni izbori u Grčkoj, slaba izlaznost
Prvi podaci sa birališta u Grčkoj, gde se danas održavaju prevremeni parlamentarni izbori, pokazuju da je izlaznost slaba, što ukazuje na umor glasača koji već treći put ove godine izlaze na biračka mesta.
Do podneva je na jednom biralištu u centru Atine glasalo samo 37 od ukupno 530 registrovanih glasača, a na drugom samo 51 od 512, rekli su za Rojters zvaničnici na tim glasačkim mestima.
Grčka televizija ERT je objavila da je na jednom biralištu u predgrađu Atine u prva tri sata od početka glasanja, u sedam sati izjutra po lokalnom vremenu, glasalo tek 25 glasača.
Pravo glasa ima 9,8 miliona Grka, glasačka mesta se zatvaraju u 19 sati po lokalnom vremena, a konačni rezultati se očekuju sutra ujutro, prenela je agencija AFP.
Sudeći prema anketama, ishod će biti neizvestan s obzirom na "mrtvu trku" u glasovima koje Grci nameravaju da daju radikalno levičarskoj Sirizi i konzervativnoj Novoj demokratiji, ali ko god da pobedi - imaće ograničen prostor za manevrisanje.
Ne očekuje se da će ijedna stranka imati dovoljan broj glasova, odnosno oko 38 odsto, koliko je potrebno da bi osvojila većinu u parlamentu od 300 poslaničkih mesta, što znači da je koalicija gotovo izvesna.
Grci treći put ove godine izlaze na birališta, posle parlamentarnih izbora u januaru koji su na vlast doveli lidera Sirize, sada već bivšeg premijera Aleksisa Ciprasa, i julskog referenduma na kojem su glasači jasno i glasno odbacili predloge stranih kreditora o reformama, mada ih je Ciprasova vlada malo kasnije usvojila.
Nakon što mu je naglo opala podrška u redovima Sirize, koja se pocepala na dva dela pošto se radikalno levičarska frakcija suprotstavila novom paketu strane pomoći, Cipras je krajem avgusta podneo ostavku kako bi bili održani vanredni izbori iz kojih bi, kako se nada, mogao da izađe sa snažnijim mandatom birača.
Za razliku od prethodna dva glasanja, ovog puta među Grcima ne vlada entuzijazam, u trenutku kada im je ekonomija i dalje slaba, četvrtina radno sposobnog stanovništva nezaposlena, a kontrola kapitala ograničava pristup gotovini na 420 evra nedeljno, navodi AP.
Ankete pokazuju gotovo izjednačene rezultate dva glavna takmaca - Sirize i Nove demokratije, koje svaka uživaju po 28 odsto glasova među ispitanicima, dok se krajnje desničarska Zlatna zora sa oko šest odsto glasova, i stranka PASOK levog centra utrkuju za treće mesto, a prate ih komunistička partija KKE i centristička To Potami, prenosi Rojters.
Izvor: Tanjug
