Info

Sutra referendum - "da" ili "ne" predlozima kreditora

U Grčkoj su danas okončane kampanje uoči sutrašnjeg referenduma na kom će približno 10 miliona Grka reći "da" (NEI) ili "ne" (OXI) pitanju da li prihvataju dodatne restriktivne mere štednje u zamenu za finansijsku pomoć za spašavanja privrede.
04.07.2015. - 12:58h

Održavanje referenduma o sporazumu sa evropskim vladama, Evropskom unijom (EU) i Međunarodnim monetarnim fondom (MMF), inicirao je grčki premijer Aleksis Cipras i glasanje je organizovano za samo devet dana.

Poslednji put Grci su na referendumu glasali pre 41 godinu, 1974, kada su odbacili obnavljanje monarhije posle pada hunte "crnih pukovnika".

Na referendumu pitanje glasi „Da li da se prihvati nacrt sporazuma koji je predstavila Evropska komisija, Evropska centralna banka i Međunarodni monetarni fond na sastanku Evrogrupe 25. juna 2015. i koji se sastoji od dva dokumenta a šačinjava jedinstven predlog? Prvi dokument je naslovljen Reforme za dovršetak aktuelnog programa i posle njega, a drugi Preliminarna analiza održivosti duga“.

Poverioci Grčke zahtevaju reforme u zamenu za produženje sporazuma o paketu pomoći do novembra, ali je produženje odbijeno a program pomoći okončan kao što je planirano 30. juna, nakon prošlonedeljne propasti pregovora grčke vlade i kreditora.

Upisano je 9.855.029 birača koji će se izjašnjavati na 19.159 biračkih mesta širom Grčke, a kao i do sada Grci iz dijaspore moraju da se vrate u zemlju ukoliko žele da glasaju.

Oni koji se protive predloženom sporazumu glasaće "ne" a oni koji ga podržavaju zaokružiće "da".

Vlada je saopštila da veruje da bi odbijanje ponuđenog sporazuma moglo da ojača poziciju Atine za pregovaračkim stolom i osigura postizanje "boljeg sporazuma".

U kampanji su Ciprasova radikalna levičarska partija Siriza i Nezavisni Grci agitovali protiv sporazuma sa kreditorima, podržani desničarskom Zlatnom zorom, dok su opoziciona Nova demokratija, Pasok i Reka (To Potami) za "da".

Grčki ministar finansija Janis Varufakis najavio je da će se povući ukoliko na referendumu bude više glasova za sporazum, a za irski radio RTE rekao da je sporazum sa kreditorima "manje-više napravljen" a da je jedino preostalo pitanje otpis duga.

Prema podacima grčkog ministarstva finansija, ukupan iznos duga Grčke na dan 1. april ove godine, iznosio je 312,7 milijardi evra.

Znatan njegov deo - 184 milijarde, otpada na Evropski fond za finansijsku stabilnost (EFSF) - 131 milijardu, kao i na vlade zemalja evrozone, uključujući Nemačku, Francusku, Estoniju, Slovačku.

Grčka je dužna i 27 milijardi evra Evropskoj centralnoj banci ECB i 21 milijardu MMF.

Uoči sutrašnjeg glasanja, u centru Atine održana su dva mitinga na kojima se okupilo više desetina hiljada ljudi.

Centralni događaj mitinga koji je organizovala Siriza bio je Ciprasov govor, koji je pozvao pristalice da odbace uslove kreditora na referendumu.

Najmlađi premijer Grčke (40) govorio je o dolazećoj "pobedi Grka nad strahom".

"Već smo pobedili! I uzećemo svoju sudbinu u svoje ruke!", rekao je Cipras pred okupljenima koji su uzvikivali "Ne".

"Slavimo i pevamo da prevladamo strah i ucene. U zemlji u kojoj je rođena demokratija, ponovo omogućavamo povratak demokratiji. Šaljemo signal demokratije, slobode i dostojanstva čitavoj Evropi", kazao je grčki premijer.

Dan ranije, Cipras je na lokalnoj TV rekao da će insistirati na otpisu 30 odsto grčkog duga, kao i na odlaganju isplata preostalog duga na 20 godina.

"Građani Atine, grčki narode, u nedelju nećemo prosto odlučiti da ostanemo u Evropi. Odlučićemo da živimo u Evropi dostojanstveno, da radimo i razvijamo se u Evropi. Budemo jednaki sa ravnopravnima u Evropi. I, verujte mi, niko nema pravo da preti podelom Evrope", kazao je on.

Mitinzi su održani i u još deset gradova Grčke.

Uoči sutrašnjeg glasanja, objavljeni su rezultati istraživanja javnog mnjenja agencije Ipsos, po kojima bi  44 odsto građana prihvatilo uslove međunarodnih kreditora, dok se 43 odsto tome protivi.

Približno 12 odsto građana bilo je neopredeljeno.

Pre održavanja referenduma 24 sata, sva okupljanja i objavljivanja anketa zabranjena su, a da bi se ljudi ohrabrili da glasaju, kako izveštavaju agencije, biće uvedeni popusti na autobuske, vozne i avio-karte na domaćim linijama.

Biračka mesta biće otvorena od sedam sati po lokalnom (šest po srednjoevropskom) vremenu do 19 sati, a prvi rezultati očekuju se oko 21 uveče.

 Izvor: Tanjug