U septembru o izmenama ili novom Zakonu o radu

"Na osnovu analiza, do septembra treba da se iskristališu dalji pravci razvoja radnog zakonodavstva, a nakon toga radna grupa treba da ponudi konkretna rešenja", rekla je Čvoro na forumu "Argumenti" u organizaciji Fondacije Konrad Adenauer i Bisnis info grupe u Preš centru Tanjuga.

Radno zakonodavstvo se, kako je kazala, nije menjalo više od 10 godina, dodajući da je to materija koja će se ubuduće češće menjati i usklađivati sa standardima EU.

Ona je, na forumu čija je tema bila "Rezultati primene novog Zakona o radu", rekla da od socijalnih partnera zavisi da li će postojeći Zakon o radu biti izmenjen ili će biti donet novi zakon ili možda neće biti potrebno ništa od toga.

Upitana da li je Zakon o radu doprineo zapošljavanju ili otpuštanju, Čvoro je odgovorila da nije samo Zakon o radu taj koji može poboljšati ili smanjiti nezaposlenost već uticaj na to imaju i drugi ekonomski faktori.

Na pitanje novinara da li zna da se u nekim firmama često radnicima ugovori o radu produžavaju na tri meseca pa se onda prekinu i opet nastave posle određene pauze, Čvoro je rekla da prema Zakonu o radu rad na određeno vreme može da traje ne duže 24 meseca sa prekidom ili bez prekida.

Novi zakon predvideo je platni listić kao izvršnu ispravu na osnovu koje zaposleni mogu na sudu da ostvare svoja prava i naplate zarade koje im nisu isplaćene, rekla je ona.

Prema njenim rečima Zakon o radu propisao je minimum i sve što nije imperativna norma može da se utvrdi kolektivnim ugovorima koji daju veća prava zaposlenima.

"Kolektivni ugovor jeste pravilo, a pravilnik izuzetak i važi sve dok sindikati ne povuku za ruku poslodavce i kažu - hajde da se dogovorimo o kolektivnom ugovoru", istakla je Čvoro.

Ona je kao primer navela da je poslodavcima kolektivnim ugovorima ostavljena mogućnost da priznaju sve godine staža, a ne samo one provedene kod poslednjeg poslodavca, kada je u pitanju odredba koja se tiče minulog rada, a koje su važile u starom zakonu.

Profesor Fakulteta političkih nauka i potpredsednik sindikata Nezavisnost Zoran Stojiljković rekao je da je prošli Zakon o radu bio izbalansiran, odnosno da je bio jednako i na strani poslodavaca i sindikata, a sadašnjim rešenjima radnici su postali "poslednji u lancu ishrane" - prvo se izmire sva dugovanja, porezi i doprinosi a tek onda se razmišlja o platama zaposlenih.

On se zapitao da li umanjenje radničkih prava može da utiče na pokretanje i produktivnost privrede kao i da li do otvaranja novih radnih mesta može da dovede samo taj zakon ukoliko nije povezan sa drugim zakonima - o privatizaciji, stecaju...

Stojiljković je rekao da je, prema novom zakonu, nezaposlen samo "onaj ko nije jedan sat u nedelji prodavao kutiju cigareta na ulici", ukazavši da je jedan broj ljudi obeshrabren da se prijavi na evidenciju Nacionalne službe za zapošljavanje.

On je rekao da je u Srbiji problem i to što "imamo nemačke neokoroprativne institute a južnokorejsku praksu" i dodao da je problem i slaba inspekcija rada, kao i nerazvijen institut sudova rada koji postoji u većini evropskih zemalja.

Advokat za radno pravo Saša Sinđelić, iz advokatske kancelarije Tomić-Sinđelić, rekao je da postojeći Zakon o radu ne daje odgovore na neka važna pitanja, a to su - kako se zaposlenom može otkazati ugovor o radu usled radne nesposobnosti kao i koliko je vremena potrebno dati zaposlenom da otkloni nedostatke u radu.

"Zakon nije idealan i traži dosta preciziranja", rekao je on.

Advokat Ljubica Tomić, iz iste advokatske kancelarije, je naglasila da je zajednički problem i poslodavaca i radnika nepostojanje pravne sigurnosti.

Ona je naglasila i da je jedno od prva tri pitanja, koje svaki strani poslodavac koji dolazi da investira u Srbiju, postavi vezano za radno zakonodavstvo.

Izvor: Tanjug