Danas je Sveti Jovan

Rođenje Jovana, njegovi život i smrt, ispunjeni su čudima Božijim.

Rođen je nedaleko od Jerusalima. Njegov otac Zaharija je bio prvosveštenik, a majka mu se zvala Jelisaveta.

Dok je Zaharija služio u hramu, javi mu se Anđeo Gospodnji i reče da će njegova žena, iako stara, zatrudneti i roditi sina i da ce sinu biti ime Jovan, kroz koga će se mnoga srca obratiti Gospodu. Zaharija je bio zbunjen te nije poverovao Arhangelovoj vesti zbog čega je ostao nem do rođenja Jovanova.

Sveti Jovan je najveći od Proroka. Došao je pre Hrista da narod pripremi za dolazak obećanog Spasitelja. Za njega je sam Gospod rekao da je najveci rođen od žene.

Jovan se zove Krstitelj jer je, po verskom učenju, krstio Isusa Hrista, a Preteča zato što je najavljivao Hristov dolazak.
Jovan je u reci Jordanu krštavao svakoga ko se pokajao. Živeo je jednostavno i asketski, hraneći se insektima i medom divljih pčela, a odevao se u haljinu od kamilje dlake.

Ubijen je za vreme kralja Judeje Iroda koji je naredio da se proroku odseče glava.

Jovanova glavna uloga u životu bila je na dan Bogojavljenja pa je crkva od davnina, dan posle Bogojavljenja posvetila njegovom spomenu. Za taj dan vezuje se i događaj sa rukom Pretečinom.

Jevanđelist Luka hteo je da prenese Jovanovo telo iz Sevastije gde je velikog proroka posekao car Irod. Uspeo je da prenese samo jednu ruku u Antiohiju, svoje rodno mesto, gde je čuvana do desetog veka. Posle je preneta u Carigrad, odakle je nestala za vreme Turaka.

Priča se da je svake godine na Jovandan sveti arhijerej iznosio pred narod njegovu ruku. Kada bi se javljala raširena najavljivala je rodnu i godinu obilja, a kada bi bila zgrčena predskazivala je i nerodnu i gladnu godinu.

U narodu postoji običaj da se ljudi na Jovandan bratime i kume jer se ovaj svetac smatra uzorom karaktera i poštenja.
Vernici, bilo pravoslavci ili katolici, vrlo često daju Jovanovo ime deci. Pravoslavci slave krsnu slavu svetog Jovana, a katolici imendan.