11. septembar - Dan kada je Amerika zanemela...

Tog toplog jutra 11. septembra 2001. godine tri hiljade Njujorčana krenulo je svojim poslom. Niko od njih nije slutio da je nekoliko sati ranije njihova sudbina već određena. Da će za samo nekoliko sati umreti. Bio je to dan kada je Amerika zanemela.

U 8.46 ujutru svakodnevna rutina Njujorčana naglo je prekinuta. Bio je to početak akcije koja je pokrenuta nekoliko sati ranije, kada su otmičari prošli kontrolu na aerodromu u Portlandu u državi Mejn i krenuli ka Bostonu avionom kompanije Amerikan Erlajnz na letu broj 11.

Glas otmičara, jednog od vođa terorističke grupe - Mohameda Ate zabeležen je na jednom od tonskih zapisa komunikacija u vazdušnom saobraćaju.

“Imamo nekoliko aviona. Budite mirni i bićete u redu. Vraćamo se na aerodrom” rekao je Ata putnicima pre nego ih je usmerio u tragičnu smrt.

Četiri oteta putnička aviona pripadnici Al Kaide su preusmerili ka Sjedinjenim Državama, dva su završila u zgradama “bliznakinjama” na Menhetnu, jedan je pao na Pentagon, dok je četvrti završio let u ruralnom delu Pensilvanije, nakon sukoba putnika i otmičara.

Napad na Njujork počeo je nešto pre 9.00 izjutra po lokalnom vremenu, kada je Boing 767 Amerikan erlajnsa udario u severnu kulu STC, između 94. i 98. sprata, ali se tada nije mislilo da je reč o terorističkom napadu, već o nesreći.

Ipak, potvrdu da su SAD po prvi put u svojoj istoriji doživele atak neprijatelja na svoju teritoriju zvaničnici Bele kuće dobili su tri minuta po udaru prvog aviona, kada je sledeći, takođe Boing 767, Junajted erlajnsa uleteo u južnu kulu STC.

Dok su sve oči bile uprte u Njujork, pola sata po početku terorističkog napada Boing 757 Ameriken erlajnsa je pao na Pentagon, dok je u 10.03 srušen i četvrti avion, koji teroristi nisu uspeli da dovedu do nameravane mete zahvaljujući intervenciji dvojice putnika.

Kako nije bilo dojava o otetim avionima, niti bilo kakvih naznaka da bi oni mogli da završe baš u zgradama STC, udar aviona je zatekao žrtve u obavljanju redovnih poslova, a svega 18 ljudi koji su se u tom trenutku našli unutar “kula bliznakinja” uspelo je da se spase.

Za to vreme, tadašnji predsednik Džordž Buš bio je na Floridi, kada su ga tokom posete jednoj lokalnoj školi saradnici prekinuli i saopštili mu vesti.

U Njujorku su se čuli očajni pozivi za pomoć …

“Još nema nikoga a ceo sprat je u ruševinama. Mi smo na spratu i ne možemo da dišemo”, čuo se vapaj Melise Doi.

Pored toga što je to bio najveći napad ikada protiv SAD, on je sa sobom doneo i mnogobrojne posledice, nekoliko ratova i na hiljade poginulih. Prema zvaničnim podacima 11. septembra 2001. godine je živote izgubilo nešto manje od tri hiljade ljudi, uključujući i teroriste.

Odgovornost je pala na Al Kaidu i vođu te organizacije Osamu bin Ladena, koji je, paradoksalno za sve terorističke organizacije, demantovao da je njegova stajala iza organizacije terorističkog napada.

Mnogo je različitih pretpostavki oko motiva napada. Pisalo se da su teroristi reagovali zbog američkog iskorišćavanja resursa Arabijskog poluostrva, mešanja u politiku zemalja tog područja, podrške Izraelu i antiislamističke kampanje.

Događaji 11/9 su Osamu bin Ladena promovisali u najtraženijeg čoveka na svetu, a Al Kaidu najmoćnijom terorističkom organizacijom. Posle desetogodišnjeg skrivanja, Bin Laden je ubijen u Pakistanu.

Rušenje kula bliznakinja je dovelo do razvijanja mnogih teorija zavera, od onih koje navode da su soliteri srušeni uz pomoć kontrolisanih eksplozija, do najekstremnijih, koje ističu da je video snimak udara aviona u zgrade falsifikat.

Ipak, ono što je sigurno, poginulo je mnogo ljudi, a u narednim godinama je usledila odmazda SAD i saveznika. Posledice 11/9 su na svojoj koži osetili islamski vernici prema kojima je SAD zauzela veoma oštar stav, kako u svom dvorištu, tako i u inostranstvu.

11. septembar se kao dan sećanja na žrtve terorističkih napada obeležava na “koti nula”, mestu gde su nekada stajale kule bliznakinje, a tu se gradi nova velika kula, koja bi trebalo da bude završena do kraja godine.

Te noći, Americi se obratio i tadašnji predsednik Džordž Buš:

“Ove akcije masovnog ubistva su izvedene kako bi se naša nacija zastrašila, a potom gurnula u haos i naterala na povlačenje. Međutim, to im nije uspelo. Ovi događaji mogu da sruše čelik, ali ne mogu da poljuljaju američku čeličnu volju.“

Izvor:b92, agencije