Info

"SLOVENAČKI MODEL" U SRPSKIM ŠKOLAMA: Ovako bi moglo da izgleda TESTIRANJE ĐAKA NA KORONU, ali postoji jedan veliki problem

Aktuelno pitanje koje muči osnovce, srednjoškolce i njihove roditelje jeste testiranje đaka na korona virus. Sa druge strane, ono što možda i više muči nastavnike i direktore škole jeste sve veći broj zaraženih nastavnika i teško pronalaženje zamena za predavače.

23.09.2021. - 07:57h
Kako bi izgledalo testiranje na korona virus?
Kako bi izgledalo testiranje na korona virus?foto: Depositphotos/halfpoint

Pred početak ove školske godine među preporukama Svetske zdravstvene orgaizacije i UNICEF-a naglašeno je da bi trebalo uvesti redovno testiranje učenika u školama kako bi se prvenstveno oni asimptomatski đaci izolovali. Tako bi se, načelno, obezbedilo da najmlađi idu nesmetano u školu i ne vraćaju se na onlajn nastavu što je u ovoj školskoj godini prioritet.

Tu ideju u Srbiji pomenuo je i Branko Ružić, ministar prosvete. Međutim, on je naknadno rekao da se takvoj ideji testiranja dece protive roditelji.

Međutim, postavlja se pitanje i kako bi se testiranje učenika obavljalo. Različiti modeli testiranja učenika se primenjuju u zemljama širom sveta. Tako postoje modeli po kome se deca testiraju na nivou cele škole u pravilim vremenskim razmacima, dok se ponegde testira samo odeljenje u kome su se pojavili slučajevi zaražavanja.

Doktor Georgios Konstantinidis, predsednik Udruženja pedijatara Srbije, rekao je za "Danas" da bi "u najmanju ruku bilo opravdano testirati decu u situacijama kada se pojavi jedan pozitivan slučaj u odeljenju".

Dr Konstantinidis dodaje da bi trebalo razmišljati i o uvođenju redovnog testiranja u nekim pravilnim vremenskim razmacima, ali i da je pitanje koliko je to ekonomski izvodljivo.

– Teško je reći koji bi to intervali trebalo da budu, ali verujem da bi jednom u dve nedelje bilo opravdano - rekao je dr Konstantinidis.

On podseća i da se sada aktuelni delta soj brže širi među decom.

– Dok se vuhanski retko prenosio sa deteta na dete i sa njih na odraslo, sada je drugačije. Delta se prenosi deset do 15 puta lakše u odnosu na prvobitnu vuhansku varijantu. Ipak, i dalje se deca najčešće zaražavaju u svojim porodicama, odnosno i za ovaj soj važi da se lakše prenosi sa odraslih na decu - objašnjava dr Konstantinidis.

"Slovenački model"

Kakav bi model testiranja đaka bio najprimenjiviji i kako stvari u praksi funcionišu, za "Blic" je objasnio Aleksandar Markov, predsednik Foruma beogradskih gimnazija.

- Ne znam kako bi to bilo izvedeno po modelu koji se trenutno radi u Srbiji gde su laboratorije te koje testiraju. To hipotetički znači da bi trebalo angažovati veliki broj medicinskih radnika koji bi dolazili u škole i testirali učenike ili otvoriti posebne prostorije u domovima zdravlja da se ne bi mešali sa onima koji su potencijalno zaraženi. To mi ne deluje moguće ni realno. Ne samo za Srbiju, već za bilo koju zemlju. Postoji drugi, elegantniji model koji se primenjuje u Sloveniji. Tamo učenici mogu da preuzmu besplatno brze testove u apotekama koji, istina, nisu dovoljno pouzdani, ali bi mogli biti dobar indikator - kaže Markov i dodaje da bi u tom slučaju država mogla da odredi na koji period bi se učenici testirali kako se ne bi dešavalo da "jedna škola bude sada testirana pa za godinu dana ponovo dođe na red".

Jasna Janković, ispred Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije (USPRS) podseća da je i dozvola roditelja za testiranje najmlađih pod velikim pitanjem kao i da se u praksi učenici testiraju, ali na račun roditelja.

- Pitanje je da li bi svi roditelji dozvolili to ili da deca budu testirana bez njihovog prisustva. Napravio bi se čitav jedan antagonizam mišljenja - kako to kod nas to obično i biva. Jedni hoće, drugi neće - objašnjava Janković.

Iako je testiranje đaka jedno od aktuelnih pitanja školstva u Srbiji, realan i opipljiv problem s kojim se obrazovne ustanove trenutno susreću jeste sve veći broj nastavnika zaraženih korona virusom. Prema procenama, tek je oko 50 odsto nastavnog osoblja u Srbiji vakcinisano protiv kovida, a to znači samo jedno - još jedan udar na kvalitet nastave.

Ponestaju nastavnici

- Sin mi je četvrti razred gimnazije i trenutno je na kombinovanoj nastavi, dakle dan u školi, dan od kuće. Međutim, još od prvog dana nove školske godine se dešavalo da malo-malo pa nema prva dva-tri časa. A to se sada još češće događa kada je na kombinovanoj nastavi. Juče nije imao tri prva časa, dva jer je nastavnica odsutna, a treći jer je nastavnik rekao da će im kada se vrate iz škole održati čas onlajn - ispričao je otac jednog beogradskog gimnazijalca.

Da je situacija zaista "zategnuta" potvrđuju i sagovornici "Blica" iz prosvetnih sindikata.

- Najteža situacija je bila prošle godine u novembru kada smo imali toliko zaraženih nastavnika da školska godina nije mogla da se odvija. Tada smo svi prešli na onlajn, a vrlo brzo je proglašen raspust. Ja u ovom trenutku ne mogu reći precizno koliko je nastavnika zaraženo i koliko ih je u samoizolaciji. Mogu da kažem da je ovo jedan veliki udar korone, ali da ovo nije udar na nastavnike kakav je bio u novembru prošle godine. Prošle godine je bilo gore - rekla je Jankovićeva ispred USPRS-a i dodaje:

- Praktično je i nemoguće naći i zamenu. Sve manje ljudi uopšte želi da radi u školstvu. Pogotovo u ovoj neizvesnoj situaciji kada vi svakog petka dobijate uputstvo kako radite od ponedeljka, odnosno vi ne znate kako ćete raditi sledeće nedelje. Dodajte na to i sve rizike od zaražavanja u kolektivu... Takođe, nama nastavnika i bez korone fali. I to u nekim strukama koje su dobro plaćene i van škole. Prvenstveno su tu matematičari, informatičari, fizičari koji lepo zaražaju van škola. Ja nisam optimistična da će škole moći još dugo ovako po ovom modelu.

Njene reči u potpunosti potvrđuje i Markov ispred beogradskih gimnazija i dodaje da se zbog toga dolazi u situaciju da se "zamenski nastavnici" traže preko oglasa na društvenim mrežama. Takođe i da školski psiholozi i direktori škola uskaču da menjaju kolege na bolovanjima.

Rade i na bolovanju

Ovo potvrđuje i to što je nekoliko direktora osnovnih i srednjih škola koje je "Blic" kontaktirao kako bi dobio odgovore, nije moglo da razgovara baš zbog oboljevanja od kovida.

Ipak, u beogradsko OŠ "Kralj Petar prvi" za "Blic su rekli da trenutno na bolovanju imaju samo jednog nastavnika koji je zaražen koronom, a da je njegov fond časova uspešno raspoređen.

U jednoj privatnoj beogradskoj školi kažu da je zaista dosta nastavnika zaraženo, ali da uspevaju da se izbore, prvenstveno jer su nastavnisi odgovorni.

- Imamo primer jedne koleginice koja je zaražena i na bolovanju je, ali čim joj je prošla temperatura, počela je da drži predavanja onlajn. Ona je prošla sa srednjom kliničkom slikom jer je revakcinisana. Možda bi bilo bolje da testiramo nastavnike, jer s prosvetnim platama, teško je da kolege izdvoje po 9.000 dinara svaki put kad posumnjaju na kovid. Ljudi se često vode logikom "možda je prehlada, proći će, sačekaću par dana". Pogotovo kada su vakcinisani - ispričala je za "Blic" dr sci. med. Nada Trifković, direktorka privatne srednje škole.

Izvor: Blic