Čišćenje dunavskog korita za bržu plovidbu
Dunav je po veličini druga reka Evrope koja teče kroz čak deset zemalja. Nastaje spajanjem dve manje reke na planini Švarcvald, u Nemačkoj, uliva se u Crno more na teritoriji Rumunije i deo je plovnog kanala Rajna‒Majna‒Dunav. Plovan je celim svojim tokom kroz Srbiju (588 km), ali u Đerdapskoj klisuri, ispod luke Prahovo, plovni put Dunava se znatno sužava, usled brojnih plovila koja su tu potopljena krajem Drugog svetskog rata.
Projekat izvlačenja potopljene flote veoma je značajan jer je u tom delu Dunava, nizvodno do luke Prahovo, plovni put sužen na 180 metara, a prisustvo ta 23 plovila sužava put na svega 100 metara. Potopljeni brodovi ugrožavaju plovni put naročito kada je vodostaj reke nizak. U prvoj fazi projekta biće potrebno tačno utvrditi načine deminiranja i uklanjanja opasnih materija na plovilima, kao i tačne lokacije brodova.
Projekat izvlačenja brodova, koji na dnu Dunava leže više od sedam decenija, finansiraće se izuzetno povoljnim kreditom Evropske investicione banke (EIB), u saradnji sa Vladom Srbije. Ovim čišćenjem rečnog korita plovidba ovim delom reke biće daleko bezbednija i znatno brža. Jedan deo brodova koji će biti izvučeni biće izložen kao eksponat, a drugi deo biće vraćen Nemačkoj.
Ova investicija doprineće rečnom saobraćanju kroz Srbiju, jer Srbija, prema rečima resorne ministarke Zorane Mihajlović, zbog nebezbedne plovidbe u ovom delu Dunava i suženog plovnog puta gubi i do pet miliona evra godišnje. Prisustvo brodova na rečnom dnu takođe ima negativan uticaj na životnu sredinu.
Dubravka Negre, direktorka EIB-a za Zapadni Balkan, iz čijeg kredita se finansira prva faza, istakla je da projekat ima ne samo širi istorijski značaj već je važan i za dalji privredni razvoj Srbije.
Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture partner je koji prepoznaje ulaganja u vodni saobraćaj, kao čistiji i bezbedniji vid transporta.
Srbija je jedina zemlja van EU u kojoj EIB ulaže u vodni saobraćaj. Dunav se nalazi na Panevropskom koridoru i realizacijom ovog projekta značajno će se doprineti da roba brže i efikasnije stigne do zemalja EU, a to je značajno za privredu Srbije.
Evropska investiciona banka aktivna je u Srbiji od 1977. godine, od kada je investirala preko šest milijardi evra u različite projekte. Najveći deo tog iznosa, gotovo 40 procenata (2,1 milijarda evra), uložen je u projekte u oblasti saobraćaja. Takođe, 165 miliona evra uloženo je u oblast energetike.
___________________________________________________________________________
Srbija je jedan od najvećih primalaca EU fondova za povezivanje u regionu i do sada je obezbeđeno više od 200 miliona evra bespovratnih sredstava za šest investicionih projekata: modernizaciju železničke pruge Niš – Brestovac, modernizaciju železničke pruge Niš – Dimitrovgrad, izgradnju autoputa Niš - Pločnik (faza 1 Autoputa mira), izgradnju intermodalnog terminala i sanaciju brodskih prevodnica Đerdap I i Đerdap II, povećavajući ove investicije za 650 miliona evra.
Kao deo investicija za povezivanje u regionu, EU je donirala 250 miliona evra za bezbedniji saobraćaj u Srbiji, povezala je region u jeftiniju roming mrežu, modernizovala pet ključnih železničkih linija i rekonstruisala ili sagradila više od 80 mostova i ukupno 682,5 kilometara puta širom zemlje.
Prioritet Evropske unije je povezivanje tržišta zarad bržeg i sigurnijeg cirkulisanja ljudi, robe, investicija i usluga. Evropska unija podržava Srbiju u poboljšanju energetske, transportne i digitalne infrastrukture kako bi bila tržišno kompatibilnija i bolje povezana sa regionom i Evropskom unijom, stvarajući nova radna mesta i mogućnosti. Sa preko 3,6 milijardi evra bespovratne pomoći kroz različite projekte u poslednjih 20 godina, Evropska unija je najveći donator, trgovinski partner i investitor u Srbiji.
