Uloguj se

Uloguj se

Pretraga
Pronađite nas na

Putovanja

22. 02. 2018. 10:50   >>  11:44

Malezija, mesto koje pokreće vaša čula

Po tradiciji (samo nama poznatoj), moj dečko i ja putujemo u februaru. Uglavnom mesecima unapred isplaniramo put, ali, ove godine smo čekali poslednji voz i odlučili se za Maleziju.

Jedan od dva ključna razloga da odemo baš u Maleziju jeste taj što volimo Aziju. Drugi razlog je taj što naši turisti još nisu zaposeli tu destinaciju.

Imamo devet dana na raspolaganju (malo, ali dovoljno da zagrebemo), pa na brzaka istražujem na netu sve o toj zemlji, da bih napravila plan puta.

Malezija se nalazi u jugoistočnoj Aziji. Čine je 13 država i tri federalne teritorije. Podeljena je na dve oblasti: zapadnu (poluostrvo) i istočnu (Borneo). Što se tiče stanovništva, najbrojniji su Malajci, oko 60%, zatim Kinezi, oko 25%, a onda Indijci, oko 10% i ostali narodi. Religija je islam, jezik malajski, a s obzirom na to da su bili engleska kolonija, svi govore engleski.

Već pri samoj pretrazi, više mi se svideo istočni deo poluostrva. Nekako je divlji, neistražen, bliži našem senzibilitetu.

Međutim, zbog ograničenog broja dana i lakše konekcije, ipak je odluka pala na Kuala Lumpur na jugu poluostva, zatim idemo do ostrva Penang (glavni grad George town), a onda na sever do ostrva Langkawi.

Pre puta morate da aplicirate za vizu u njihovoj ambasadi u Beogradu. Singl viza je oko šest evra i dobili smo je istog dana. Sve vezano za vizu možete pronaći na njihovom sajtu, a kada dođete, ljubazno osoblje ambasade će vas informisati o svemu i dati vam pregršt materijala koji će vam još više produbiti interesovanja i želećete da ste odmah tamo.

Posle 22 sata od poletanja (sa jednim presedanjem) stižemo u Kuala Lumpur. Vremenska razlika je +7h i pošto znamo da će nas slomiti odmah idemo u istraživanje pa koliko uspemo, dok nas ne obori jet leg.

Temperatura u februaru je oko 32 stepena Celzijusa, vlažnost vazduha je visoka, a sunce je baš baš jako jer se radi o području oko Ekvatora (kasnije ću vam pričati o dogodovštini sa “crvenim ljudima”).

Od aerodroma, koji je jedan od većih i uređenijih u Aziji (nalazi se na pedesetak kilometara do grada) lako se vozom KLIA Express ili autobusom dolazi do Centralne stanice od koje dalje možete monorailom ili metroom.

Postoje četiri linije metroa koje prekrivaju uži deo tromilionskog grada. Preporučujem Uber koji smo mi koristili i koji ima vrlo pristupačne cene (jeftiniji je od dve karte za metro), uglavnom zbog toga što je cena goriva tri puta niža nego kod nas.

Kuala Lumpur nas je odmah kupio i na prvi pogled nas oborio s nogu. Grad ima neku skroz dobru energiju i kosmopolitski duh. Impresioniraju i ljubaznost i osmeh svih sa kojima komunicirate, bilo oficijelno ili sasvim spontano na ulici, u prevozu ili u prodavnici.

Široke i čiste ulice, urbanistički savršeno uklopljene građevine, moderna arhitektura, mnogo zelenila, travnjaci, cveće, parkovi - sve je pod konac. Čistoća grada, ulica i parkova slobodno se može meriti sa razvijenom Evropom. Zaista je neverovatno koliko pažnje posvećuju uređenju javnih površina.

Obišli smo prestonicu Malezije uzduž i popreko.

Petronas Tower definitivno je lepše posetiti u večernjim časovima. Ove kule bliznakinje visine 450m spojene su mostom na 41. spratu odakle možete posmatrati grad.

Takođe, mozete se popeti i na KL Tower koji se nalazi u centru i sa kog je takođe veličanstven pogled na čitav grad.

Nije mi bilo jasno zašto svi potenciraju šoping u ovom gradu (meni to nikada nije bitno) ali… nećete verovati! To je nezaobilazna stavka s obzirom na to da su cene, pa malo je reći -smešne. Bukvalno za male pare možete da se obučete od glave do pete u dizajnerske i svetske brendove.

Ipak, i pored spektakularnog šopinga za male pare, nas je najviše oduševio Central market, lokalna pijaca, koja je jednim delim na otvorenom, a drugim u zatvorenom delu, pa je milina šetati pod klimom. Tezge sa suvenirima i rukotvorinama, trgovci koji prodaju lokalnu robu. Boje na sve strane, slatki mirisi u vazduhu…

Pošto smo mi bili u poseti pred sam doček Kineske nove godine, market je bio ukrašen tradicionalnim kineskim novogodišnjim ukrasima.

Bitno je naglasiti da je čitava pijaca podeljena u različite zone. Svrha tog urbanističkog projekta jeste da se posetiocima da uvid u kulturološke razlike različitih rasa u Maleziji.

Naša sledeća stanica je China town. Jaooo to je jedan veliki haos, pozitivan naravno. Nalazi se u centralnom delu, u srcu KL, i nikad ne spava. Kada uronite u ovaj deo grada, u orijentalnu kulturu, u nasleđe i istoriju koja vas okružuje, možete uživati na sve moguće načine. Možete posetiti hramove, šopingovati, razgledati ili prosto odlično klopati. Što smo mi obilato praktikovali u ovoj četvrti. Pričam vam o pravoj simfoniji mirisa i ukusa koja hranu dovodi na viši nivo. Ne, ne pričam o pukom jedenju zbog gladi, već o čistom hedonizmu. Ovde vam se otvaraju čula i prosto tonete u bezbrojne mirise, ukuse, teksture… Stolovi za klopu i tezge na sve strane, tehnika, koža, tekstil… sve je nasred ulice koja je prepuna ljudi.

Little India (mala Indija) je deo grada koji se nekada nalazio tik uz KL a sada je zvanično njegov deo. Na ovom mestu će vas dočekati široke ulice sa indijskim prodavnicama i restoranima koje drže ljudi iz indijske zajednice. Ovde možete da kupite apsolutno sve od tradicionalne indijske robe- začine, bolivudske filmove i muziku, lokalnu hranu…

Naravno, ne treba propustiti posetu Bird parku, Lake gardenu, nacionalnoj džamiju koja ima vrlo interesantna građevinska rešenja. Sve se nalazi jedno nadomak drugom u delu grada koji je zelen i koji izgleda kao da ste daleko od centra grada, u nekoj divljoj prirodi.

Nacionalni muzej je jedan od najinteresantnijih koje sam ikada posetila, koncipiran da vam pokaže zemlju kroz epohe.

Nezaobilazna je poseta Batu caves, jednoj od najposećenijih turističkih atrakcija. Batu caves je brdo koje se sastoji od tri velike pećine i pregršt manjih. Nalazi se oko 15 km severno od centra KL.

Pećine predstavljaju jedno od najvećih hindu svetilišta van Indije. Ogromna statua gospodara Muruga, zlatne boje, stoji u podnožju. Ovo područje je puno makaki majmuna koji skaču, otimaju od putnika sve sto im se nađe pod šapom. Svake godine, krajem januara ili početkom februara, hram poseti skoro milion hodočasnika tokom Thaipusam proslave.

Penjemo se uz stepenice, a do glavne pećine na samom vrhu ima ukupno 272 stepenika. Penjanje je za mene prilično naporno jer su stepenice strme, nejednake, gazište je kratko, tj napravljeno za manja stopala od naših a i penjemo se po najvećem suncu. Znači, lipsanje.

Pred kraj stepenica, sa leve strane, nalazi se ulaz u Dark pećinu. Sastoji se od sedam komora u dužini od dva kilometra. Nastavljamo do samog vrha, do ulaza u glavnu pećinu. Poslednje što očekujete da vidite, a videćete je – hram! Pravi pravcati, božanstveni hram prepun šarenih skulptura raznih hindu bogova.

Napomenula sam da smo kratko u obilasku Malezije. Znam da bi svako pametan uzeo avion i odleteo na sledeću destinaciju, ali ne i mi. Inače, letovi između gradova u Maleziji su vrlo jeftini, ali mi uzimamo brzi voz jer želimo da vidimo teritoriji između gradova koje obilazimo.

Voz je brz, jako komforan i udoban. Doduše, moram napomenuti da je temperatura u vozu nenormalno niska (čak i za mene kojoj nikada nije hladno) pa deca koja pilje u nas zbog (za njih neobične) boje naše kože i visine, verovatno čudom ne mogu da se načude kako ovi neobični ljudi sede umotani u razne marame da se ne smrznu. Setih se bivšeg kolege kome je stalno bilo hladno, postajem kao on. Život je bumerang.

Uputili smo se ka ostrvu Penang, idemo u glavni grad George Town. Voz ide do Butterwortha, poslednjeg mesta na kopnu pred ostrvo. Kada siđete sa voza, čeka vas bus koji vas besplatno prevozi do luke i trajekta koji će nas prebaciti do ostrva.

Za tili čas smo na ostrvu.

Penang ima dosta atrakcija koje treba uvrstiti u plan da bismo u kratkom vremenskom roku mogli doživeti ostrvo kako treba. Na našoj top listi onoga što treba da vidimo,  fokusirali smo se na mesta koja se mogu smatrati kultnim.

Grad na prvi pogled nije preterano lep. Na svakom koraku se oseća stara kolonijalna atmosfera. Najbolje je što te grad vraća u prošlost, u kolonijalno doba. Dva najvažnija i najatraktivnija dela su Kineska četvrt i kolonijalni distrikt koji je pod zaštitom UNESCO od 2008. godine.

Moram da istaknem da je ovo jedina država u sklopu Malezije koja ima kinesko većinsko stanovništvo. Zato nam je bilo interesantno da dan pred njihovu Novu godinu provedemo baš tu.

Grad je prošaran mnogim kineskim radnjama i restoranima, uskim ulicicama, palatama kolonijalnog stila, mnogobrojnim školama i fakultetima i kitnjasto ukrašenim hramovima. Tri vrlo interesantna hrama sa naše liste su:

Kineski Kek lok si, ubedljivo najveći budistički kompleks hramova u jugoistočnoj Aziji. Podignut je pre više od sto godina. Ispunjen je prekrasno uređenim baštama i vrtovima, sedam spratova visokom pagodom. Milion boja i šarenilo ostaviće vas bez daha.

Drugi je hram Wat Buppharam, tajlandski budistički hram. Njegovo ime u prevodu znači “hram cveća”. Izgrađen je 1942. godine. U početku je bio mali, ali vremenom, zahvaljujući donatorima, postao je grandiozan. U sklopu hrama je muzej Bude, vrt Bude, ogroman broj statua i zmajeva i statua stogodišnjeg Bude koji bi trebalo vernicima i posetiocima da pomogne da nađu odgovore i uputstva o različitim nesigurnim pitanjima koje ih muče.

U istoj ulici, preko puta tog hrama, nalazi se Dharmikarama Burmese hram. Izgrađen je 1803. godine i jedini je burmanski budistički hram van Mijanmara.

Grad ima mnogo festivala tokom godine, ali mi, nažalost, nismo bili ni na jednom jer ih nije bilo u tom period. Ali, ono što sam pročitala na netu u vezi sa njima, stvarno je vredno posete.

Penang je živo ostrvo gde kulturna baština i kosmopolitska struktura idu ruku pod ruku i otkrivanje njegovih brojnih znamenitosti za 24 sata, koliko smo imali na raspolaganju, nama je bio veliki izazov.

Preskočili smo predivne plaže, da ne kažem odrekli smo ih se radi cunjanja i lutanja po gradu. Zato smo za kraj ostavili uske ulice starog dela grada koje su i glavna atrakcija sa svim aktivnim grafitima.

Naime, stari deo grada, koji je prilično siv, umetnici su oslikali grafitima i napravili ga interesantnim za posetu.

Kada pričate sa lokalcima i pitate ih šta još ne treba propustiti, svako će vam skrenuti pažnju da je ostvo poznati po dobroj klopi. I moram da se složim. Hrana je toliko raznolika, za nas čak i ljuta, ali harmonija ukusa koju ovde možete da osetite ostaje urezana u sećanju za čitav život.

Ako Penang mora da stane u tri reči, ovo su te tri reči: pravi gastronomski raj.

Ujutru napuštamo ostrvo i preko mora, ultra brzim brodom za tri sata stižemo na Langkawi. Rešili smo da odmor završimo kupanjem na najboljim plažama i da poslednja tri dana odmorimo (koliko je to moguće jer mene mesto nikad ne drži).

Kedah, država kojoj pripada Langkawi, je arhipelag od 99 ostrva, oružen tirkiznim morem i mekim belim peskom. Unutrašnjost glavnog ostrva je mešavina živopisnih pirinčanih polja.

Predivne plaže, bogata flora i flauna, ultra jeftini šopovi (sve je duty free)… Uprkost tome što ostrvo naginje ka turizmu, mnogi ostrvljani su zapravo seljaci, ribari i preduzetnici.

Brod nas iskrcava u Kuahu, glavnom gradu na ostrvu. Prizor koji pozdravlja posetioce koji stižu morem je 12 metara visoka statua orla. Braon orao je amblem ostrva. Ime ostrva Langkawi u prevodu znači braon-crveni orao.

Mi Uberom brzo stižemo do Pantai Chenang, našeg utočista u narednim danima.

Beli meki pesak, prilično toplo more, mnoštvo plaža-raj na zemlji.

Na samoj plaži, osim u plivanju i sunčanju, možete da uživate i u vodenim sportovima. Ako tome još dodamo odličnu hranu i tropsko voće…

Ne volim da mažem preparate za sunčanje (da, znam, to nije pametno i znam šta može da uradi) ali prosto, ne volim. Moj dečko to praktikuje uvek, pa je on zadužen za brigu o faktorima. Pošto nam je uglavnom dosad bio sasvim dovoljan faktor 30, mislili smo da će biti OK i za Maleziju. Sutra malo OK. Sunce je toliko jako i nemojte slučajno da razmišljate o bilo čemu osim o zaštitnom faktoru 50 – 110 koji tamo možete da kupite.

Mislili smo da smo mi najgori i da smo najviše pocrveneli, dok uveče u gradu nismo sreli ostale jadne crvene  Evopljanje koji su bukvalno bili reš. Sunce je nemilosrdno. I ne, neću vam pokazati slike crvenih ljudi, morate to sami da zamislite.

U narednom periodu lutamo ostrvom po različitim plažama i uživamo.

Atrakcija zvana Sky Bridge je jedino što smo, pored istraživanja plaža, imali na listi. Moram da naglasim da je bitno da karte uzmete preko neta. Sky Bridge je jedno od najposećenijih turističkih mesta i gužve su nesnosne. Most je izgrađen na vrhu planine Mat Cinchang. Do mosta dolazite žičarom, kojom možete da produžite do još više tačke odakle je pogled na samo ostrvo i more koje ga okružuje fenomenalan.

Zapanjujuć je pogled na nedostižne predele i na džunglu ispod vas, možda jedan od onih koji ćete imati samo jednom u životu. I zato uživajte što duže…

Masaža stopala za kraj dana i sedamo u avion (aerodrom se nalazi na 15 minuta vožnje od Pantai Chenanga) i, uz zalazak sunca, krećemo ka Kuala Lumpuru.

“Jednom godišnje otputujte na neko mesto na kom nikada do tada niste bili”, rekao je Dalaj Lama. Ja vam kažem, ne čekajte sledeću godinu. Odmah krenite u ovo rajsko prebivalište bogova.

Preuzeto sa www.mojeputovanje.net

Vezani video

0 Komentari

Ukoliko želite da komentarišete sa svojim korisničkim imenom, molimo vas da se ulogujete.

Ostali komentari