12. mart, 15 godina kasnije...

Atentatu na Ðinđića prethodio je neuspeli pokušaj atentata 21. februara 2003, na autoputu Beograd-Zagreb, kod hale Arena, što je takođe obuhvaćeno presudom atentatorima, pripadnicima "zemunskog klana".

Odmah posle ubistva predsednika vlade, proglašeno je vanredno stanje u zemlji i pokrenuta akcija "Sablja", u okviru koje su uhapšeni a posle troipogodišnjeg procesa i osuđeni, pripadnici "zemunskog klana" kao organizatori i izvršioci ubistva, dok su inicijatori do danas ostali nepoznati.

Ðinđić je rođen 1. avgusta 1952.

Ubijen je 12. marta 2003.

Između toga, bio je Ružičin muž. Lukin i Jovanin tata. Intelektualac. Erudita. Političar. Vođa.

„On zaista nije bio običan. Po svemu je bio poseban, potpuno posvećen da Srbiji vrati dostojno mesto. Promišljao je dublje od svih. Radio više. Uverena sam: da je živ i da je mogao da nastavi započeti posao, Srbija bi zasigurno danas drugačije izgledala.“ (Ružica Đinđić, „Novosti“, mart 2013.)

Jovana i Luka danas imaju 22 i 24 godine.

„Moje i Zoranovo roditeljstvo napravilo je od njih ljude. Ja se sada samo trudim da u njima ostane sve ono čemu smo ih zajedno učili. Nije mi čak toliko ni bitno da budu dobri đaci, koliko da postanu pravični i pošteni ljudi. Oni koji će svojom tolerancijom i vaspitanjem umeti da prihvate drugog i drugačijeg, koji će umeti da preuzmu odgovornost za svoje postupke.“ (Ružica Đinđić, „Glorija“)

„Ja možda jesam težak za saradnju i moje obrazloženje za to je: od ljudi tražim isto što tražim od samog sebe – dakle, maksimum.“

Zoran Đinđić

12. MART, 12:25h. Jedan pucanj je zaledio Srbiju.

„Ako neko misli da će zaustaviti sprovođenje zakona time što će mene ukloniti onda se grdno vara, jer ja nisam sistem. Sistem će funcionisati i dalje i niko neće dobiti amnestiju tako što će ukloniti jednog ili dva funcionera države.“

 „Zamislite da vaši fudbalski klubovi igraju u ligi u kojoj su Mančester Junajted, Sao Paolo, Milan i svi svetski klubovi. Ako želite da dobijete utakmicu, to iziskuje ogromne pripreme, trening i sasvim drugi pristup igri. Znači, lako je biti prvi u seoskoj ligi, ali postavlja se pitanje da li će u 21. veku seoske lige uopšte postojati ili će sve biti jedna liga u kojoj možete biti ili među najboljima ili na začelju. Ili ste najbolji ili ste najgori, postoje samo uspešni i neuspešni.“

Poslednje predavanje Zorana Đinđića, održano studentima banjalučkog Univerziteta 21.02.2003.

„Zoran Đinđić je sretao veoma različite ljude: od onih koji su pripadali samom intelektualnom vrhu, do onih koji su pripadali svetu široke socijalne margine i podzemlju. Opisan kao uzdržan, čak pomalo hladan, Zoran Đinđić je bio veoma radoznao čovek. Zanimale su ga ne samo knjige nego i lju­di: "Najjači utisak ostavlja kad ne govori o ljudima nego sa ljudima.“

(Latinka Perović/ Ernst Keler)

„Ja se celog života opredeljujem. Život je, naročito u politici, stalni proces donošenja odluka i preuzimanja odgovornosti. 'Međutim, ljudi to ne žele. Većina ljudi donese mali broj odluka a ostalo ostavi u nedefinisanom stanju. To ne trpim. Tražim da ljudi budu „za“ ili „protiv“. Oni to doživljavaju kao pritisak. Budim ih iz sna, a oni ne vole da ih neko budi iz tog sna.“

NIN, 03.10.2001.