Ona se bavi muškim zanatom. Ona je varilac

Poslednjih godina, nažalost, svedoci smo toga da je previše ljudi, pogotovo starijih građana, ostalo bez posla. Da se teško živi svuda, nema sumnje, ali ipak, od nas samih zavisi da li ćemo plakati nad svojom sudbinom ili se uhvatiti u koštac sa njom i ići napred. Anđelka Lakić jedina je žena varilac u Novom Sadu i sjajan primer da čak i u pedesetim godinama, ništa nije nemoguće, samo ako se dovoljno želi.

Nekada, kada su ljudi iz novosadske industrijske zone sa posla kretali kući, pamte Novosađani, grad je znao biti pun. Danas, nažalost, praznina.. Od pre nekoliko godina, Edukativni centar Novog Sada, skupio je snage i počeo da puni svoje pogone, dajući šansu starijim sugrađanima koji su ostali bez posla da se preškoluju i pronađu novi izazov.

- Mnogo je, nažalost ljudi koji su takozvani "gubitnici tranzicije". Među njima je najviše starijih sugrađana, čiji je profesionalni vek naglo prekinut i kojima su nametnuta neka nova, "moderna" zanimanja. Pre nekoliko godina, mi smo počeli sa radom i idejom, da svima njima koji su se našli na Birou za zapošljavanje, ponudimo pre ili doškolavanje i probamo da im pronađemo poslove. I ne ide nam loše za sada, kaže direktor novosadskog Edukativnog centra, Budisav Medurić.

A nedavno se među desetinama muškaraca, na obuci za varioce, pojavila jedna sjajna dama, voljna i rešena da ovaj, nadasve muški zanat, savlada podjednako dobro kao i sve kolege pre nje. Anđelka Lakić, ceo život je puno radila i završavala razne kurseve, da bi, kako kaže, stekla univerzalno obrazovanje i živela pošten život. I tako je i bilo, dok kao žrtva tranzicije nije ostala bez posla, a potom i pre deset godina u saobraćajnoj nesreći izgubila sina jedinca. Rešena da se ne preda, prijavila se na usavršavanje prve ljubavi, rešena da životni vek završi kao vredni varilac.

- Mislila sam da će kraj mog radnog veka biti kada moj sin poraste i kada on bude mogao da preuzme domaćinstvo. Nakon gubitka sina jedinca, bila sam pred dilemom da li da pokleknem ili da nastavim dalje da se borim. Kada sam ostala bez stalnih prihoda shvatila sam da odavno nema muških ili ženskih poslova za osobu koja istinski želi da radi. Ja sam samo želela da živim pošteno i da ne budem nikad nikom dužna i onda sam rešila da krenem iz početka i vratim se školskom zanatu, objašnjava novosađanka, Anđelka Lakić, trenutno varilac na obuci.

Ona sada svakoga dana provodi pet sati na obuci za varioca. Vredna je i predana, kažu mentori, koji, iako su možda bili skeptični u nekom momentu, sada imaju samo reči hvale za prvu ženu varioca.

- Znate šta, ako smo i sumnjali da će ona to moći u početku, više nema dileme, kaže Drago Marčeta, rukovodilac obuke za varioce. Pa na zapadu vam danas žene rukovode auto industrijom, dodaje on i kaže da, s obzirom na to koliko je vredna i predana, ne vidim zašto i Anđelka brzo ne bi našla posao u struci.

Niko nam nikada nije obećao da će u životu biti lako, ali pronalazeći ono što volimo u svemu, moglo bi da olakša život. Anđelka kaže da je srećna jer svakoga dana oseća da uči nešto novo i da napreduje. Ukoliko i ne nađe posao, opet se nada da će nekom drugom poslužiti kao primer i poslati poruku da vredi raditi i da nikada nije kasno početi iz početka.

- Ja sam svoje diplome odavno stekla, kaže Anđelka i ovde nisam došla po još jedan papir sa kojim neću znati gde ću. Došla sam po znanje koje ću moći i da usavršavam i da naplatim. Nameravam još dugo da radim, pa i ako to ne bude u struci, neće mi biti žao samo ukoliko još bar jedna osoba mojih godina, krene mojim primerom i uspe, čak i ako ja to ne učinim.

Ona je žena, rešena da u nedostatku poštenih poslova za žene njenih godina, postane uspešna u nekom muškom. Planira da radi još trideset godina i da ovom životu pokloni još onog najboljeg koje nosi u sebi.