Ivo Andrić molitvu Bogu nije objavio ni u jednom romanu, a ona sadrži znakove koje je pratio tokom svog životnog puta
Nedavno (13. marta) obeleženo je 45 godine od smrti jedinog srpskog nobelovca. Zbirka zapisa “Znakovi pored puta” objavljena je tek posle smrti Ive Andrića i danas se smatra jednom od njegovih najvrednijih dela.. U njoj je Andrić sabrao svoje misli, priče i zapažanja koja je godinama sakupljao, a koja na kraju nisu bila uklopiva ni sa jednim romanom koji je objavio.
Jedan od najlepših zapisa iz “Znakova” je i molitva Bogu:
“Bože, ne dopusti da srce naše ostane prazno, nego daj – pošto od tvoje volje sve zavisi – da uvek želimo i da se nadamo, i da to što želimo bude dobro i stvarno i da naša nada ne bude isprazna.
Daj da predmet naših želja bude viši i lepši od našeg života i da se dobroj nadi nikad ne iznevjrimo zbog kratkih i varljivih ostvarenja koja zaklanjaju vidik i lažno obećavaju odmor.
Daj nam prav put, sa prolaznim posrtanjima, a sa mirom i slavom na kraju. I daj nam mudrosti i hrabrosti, kad nam daješ iskušenja.
I ma kuda išli i lutali, ne daj da na kraju ostanemo izvan tvoje sveobimne harmonije, jer to svake sekunde, na svakom mestu, svakim delićem bića želimo”.
Izvor: dnevno.rs
