Kako HRANA utiče na naše RASPOLOŽENJE? Evo nekoliko SAVETA u ishrani za borbu protiv STRESA

Foto: JeniFoto/Shuttrstock

Reč „anksioznost" danas se može često koristiti, ali to je takođe jedan od najčešćih problema mentalnog zdravlja koji utiče na naše živote na štetan način. Najčešća mentalna bolest na svetu, statistike sugerišu da 60 odsto nas doživljava barem blage simptome anksioznosti. Još više nas – 76 odsto – je pod stresom. Burne emocije su široko rasprostranjene, a šta možemo da uradimo povodom toga?

Za dr Umu Najdo, nutricionističkog psihijatra obučenog na Harvardu, čija je knjiga ,,Umiri svoj um hranom" osnažujuće štivo o iskorišćavanju medicinskih moći hrane, neki od odgovora leže u tome kako jedemo. Uz rastuće razumevanje da je toliko toga što jedemo kao populacija ultra-obrađeno i/ili ispunjeno skrivenim šećerima, možda je vreme da se pozabavimo našim životnim stilovima iz holističke perspektive.

„Toliko ljudi zanemaruje hranu kao sredstvo za emocionalno dobro osećanje", kaže dr Najdo za ,,Vog".

„Umesto toga, mnogi razmišljaju o tome u smislu težine ili struka, a ne činjenice da ima pun efekat na telo i, što je još važnije, naš mozak i mentalno blagostanje.

Zdravlje naših creva ima „snažan uticaj" na različite delove tela, zbog čega postoji, kako kaže dr Najdo, „(mentalna) snaga na vašoj viljuški". Ako patite od nekog oblika problema sa mentalnim zdravljem, ključno je da pažljivo razmislite o izboru hrane. „Čak iako ste neko ko uzima lekove (za svoje mentalno zdravlje), hrana vam može pomoći da poboljšate kako se osećate. To je neverovatno moćan alat", kaže dr Najdo.

S obzirom na to da mnogi od nas nehotice konzumiraju ultra-obrađenu hranu, dobra je ideja razumeti šta one rade telu i zašto ih je najbolje izbegavati. „Oni izazivaju upalu, posebno u crevima", kaže ona. „Mnogi sastojci navedeni na etiketama nisu prepoznatljivi,postoje 262 različita imena samo za šećer, i ono što ove vrste sastojaka rade je da hrane loše mikrobe u mikrobiomu. Ovi mikrobi vole da jedu te nezdrave, ultra-obrađene sastojke iz hrane, a zatim počinju da oštećuju ćelijske obloge i stvaraju upalu creva.

U ovom trenutku mnogi ljudi vide porast simptoma - i fizičkih i mentalnih. „Doći će kod mene sa povećanom anksioznošću i depresijom, pojavom novih simptoma mentalnog zdravlja, jednostavno zato što način na koji su jeli remeti njihov mikrobiom creva", kaže ona. „Kada su creva upaljena, to dovodi do upale u mozgu jer su ovi organi povezani: to je ekosistem.

Dakle, koji su njeni saveti za ishranu za bolje mentalno zdravlje? U nastavku pronađite njene uvide.

Svesno zamenite nezdravu naviku zdravom

„Većina nas je svesna kada smo stekli nezdravu naviku. Na primer, tokom pandemije, mnogi od nas su počeli da piju više vina ili da se utešeno jedu prekomerne količine sladoleda kada smo bili kod kuće, jer je to bilo stresno vreme. Šta god da je za vas, vredi obratiti pažnju na tu naviku i videti da li možete da je zamenite za nešto zdravije", kaže ona.

Posegnite za celovitom hranom

„Umesto njihove obrađene verzije. Dobar primer je sok od pomorandže - pojedite pravu klementinu ili mandarinu umesto da pijete sok. Sok često sadrži dodat šećer i vlakna se uklanjaju. Prava hrana je mnogo važnija. Još jedna stvar koju treba napomenuti je da često postoji mnogo prerađenih verzija zdrave hrane. Uvek tražite pravu hranu", istakla je.

Šta bi trebalo da bude na vašem tanjiru?

„Što više puta posežete za zdravijom hranom, to ćete biti u boljoj poziciji da izlečite svoj crevni mikrobiom i počnete da se osećate bolje. Uključite više celih namirnica. Na svakom tanjiru, rekla bih da 50 posto treba da bude različito šareno povrće i zelenilo; zatim proteini, kao što je tofu ili piletina; zatim zdrava mast, kao i nekoliko kriški avokada. Takođe želite i neku vrstu zrna, poput malo kinoe ili smeđeg pirinča", dodaje dr Najdo.

Suplementi mogu pomoći

„Mislim da niko od nas ne jede savršenu ishranu, tako da suplementi mogu biti dobri za rešavanje nedostataka u ishrani. Dobar dodatak za anksioznost je ašvaganda – gorkog je ukusa, ali je podržana dobrim kliničkim ispitivanjima. Mnogima nedostaje vitamin D, pa je važno proveriti i dopuniti ako je potrebno. Globalno, Svetska zdravstvena organizacija je identifikovala nedostatak gvožđa kao najčešći nedostatak u ishrani, pa se pobrinite da unosite dovoljno gvožđa iz različitih izvora proteina u vašoj ishrani, bilo da je to putem mesa ili biljaka", objašnjava.

Napravite male i stalne promene

„Ovo je maraton, a ne sprint: ako kažete da ćete danas baciti svu hranu i napraviti 10 različitih promena, malo je verovatno da ćete to moći da izdržite. Posle tri do četiri dana, počećete da jedete hranu koju pokušavate da izbegavate, pa napravite male promene u navici. Kada počnete da se osećate bolje, možete po malo uzeti hranu koju ste izbacili", zaključila je.