Zdravlje

Čuveni slovenački infektolog tvrdi: Trećeg talasa pandemije neće biti samo zbog jednog razloga!

Univerzitetska bolnica Šarite u Berlinu verovatno je najbolja medicinska ustanova u Nemačkoj. Slovenački doktor, imunolog Andrej Trampuž, šef odseka za infektologiju i septičnu hirurgiju te poznate bolnice, komentarisao je trenutnu situaciju sa korona virusom, kao i to kolika je mogućnost za završetak pandemije.

01.12.2020. - 09:00h
Ima li kraja pandemiji?
Ima li kraja pandemiji?foto: Depositphotos, AndrewLozovyi

- Sa jedne strane situacija je ozbiljna, ali s druge i optimistična jer nikada nismo bili tako blizu kraju pandemije. No, tragedija bi za svakoga bila da se zarazi i možda umre sada kada i vidimo taj kraj. To je nešto što se može sprečiti - ističe dr Trampuž.

Kakva je sada situacija u Nemačkoj, zaključavanje je produženo?

- U Nemačkoj su to produžili do 20. decembra, ali to je poluzatvaranje. Puno toga je ostalo dugo otvoreno jer nije bilo isto u svakoj saveznoj državi, pa je sve bilo pomalo haotično. Sada su vlasti nastojale da svi barem uvedu maske, u svim zatvorenim prostorijama, čak i u školama. Mere su strože, ali pokazalo se da je i Nemačka zakasnila, morali smo da ih uvedemo i pre. Slovenija, Austrija i Hrvatska još su gore, one su čekale. Problem je u tome da političari odlučuju vođeni politikom, a ne zdravstvom. Nadam se da će svima da kažu zašto nisu ranije rekli ljudima koliko to može da bude opasno? U puno zemalja nije bilo jasno da svaki zaraženi dodatno širi zarazu, pri čemu se čak 90 odsto zaraze prenosi od asimptomatskih prenositelja. Zato je jedini način, pre nego što dobijemo vakcinu, da smanjujemo društvene kontakte. Tamo gde to nije moguće, treba nositi maske. To znači da barovi i klubovi ne mogu da ostanu otvoreni, da nema velikih događanja.

Četiri dobra druga na kartama, trojica umrla od korone

- Imao sam ovde čoveka koji je svake subote igrao karte sa trojicom prijatelja, svi starosti od 75 godina. I sva četvorica su se zarazila, a trojica su umrla. On je jedini preživeo, ali je bio dve nedelje kod nas na odeljenju intenzivne nege. Kada je odlazio kući, rekao mi je - da sam ovo znao, rekao bih svojim prijateljima da nema kartanja do proleća, sad to, nažalost, više ne mogu - kaže doktor Trampuž.

Nisu sami ljudi najodogovrniji za širenje virusa

- Kod nas se često povlači i pitanje lične odgovornosti jer građani ne poštuju mere... Ipak mislim da su političari odgovorni jer su za to plaćeni. Da prave strategije i ljudima obrazlože zašto se nešto radi. Uvek će biti pet ili deset odsto onih koji misle da korona ne postoji. Ali ako im se jasno obrazloži, lakše je sprovoditi mere. Mora se apelovati i da je to odgovornost, ako ne prema sebi, onda prema drugima, na primer prema starijima. To je ono što sam mislio da će političari da urade. Trebalo je obrazložiti i zašto je zaključavanje jedina mogućnost. Da smo od februara svi nosili maske, mogli smo potpuno da sprečimo pandemiju u Evropi. Ali to je nemoguće, jer nije u našoj kulturi. Za razliku od azijske, tamo se ljudi ne osećaju dobro ako neko ne nosi masku, pa su zato tako uspešni u suzbijanju pandemije. Morali smo na tome više da radimo, a krivac je i Svetska zdravstvena organizacija koja je dugo davala kontradiktorna mišljenja da li su maske efikasne. A to smo znali i pre, naučili smo sa SARS-om, MERS-om...

Nadu u borbi protiv korone doktor polaže i u novinare

- Nadam se da će neko da postavi svim političarima pitanje odgovornosti, verovatno ćete jedini biti vi, novinari. Jer, kada je počela pandemija u Bergamu, gde se takođe zakasnilo sa zatvaranjem, jedino što je doprinelo zaustavljanju bili su novinski izveštaji sa dramatičnim fotografijama zbog kojih su ljudi ostajali kod kuće i pre službenog zaključavanja.

Dr Andrej Trampuž
Dr Andrej Trampužfoto: Printscreen/Prva TV

Najavljeno je skoro odobrenje vakcine, prva dolazi baš iz Nemačke

- Podaci koje smo dobili zaista su dobri. Proveravale su ih nezavisne institucije i niko nije očekivao da će to biti efikasnost od 95 odsto... Moja je procena uvek bila da će biti 60 do 70 odsto. S obzirom na efikasnost, ne treba se nužno vakcinisati 80 odsto ljudi, već će i 50 odsto da bude dovoljno da se virus više ne širi. Bilo je tu i malo sreće jer se ta tehnologija, genetska vakcina, razvijala protiv tumora. Mislim da će postupno sve vakcine, protiv gripa i slično, preći na tu novu tehnologiju - mRNK, i to će da bude efikasnije. To je pozitivna strana korone, u razvoj takve tehnologije uloženo je puno novca. Mislim i da je bolje da je vakcinu prvo razvila nemačka kompanija, a ne američka, jer mislim da tamo ima više političkog i finansijskog uticaja, dok će ovde biti više solidarnosti, omogućiće se svim državama da dobiju vakcinu. I ono nije skupo, 15 evra. A tu je i druga kompanija, nezavisna od Bionteka, pa je nemoguć monopol.

Je li ipak moguće da posle vakcinisanja dođe i treći talas?

- Ne. Kod španskog gripa bio je i treći talas, ali je bio manji. Ali, tada nije bilo vakcine. A sada će ona da dođe tako brzo, kao nikada pre u istoriji. Tako najverovatnije neće doći do trećeg talasa, a ako stvarno dođe do vakcinisanja u februaru, onda mislim da će čak i drugi talas biti brzo zaustavljen. Imamo i sreću da korona virus ne mutira kao kod gripa, gde svake godine imamo druge sojeve. Korona virus je uvek isti pa će prva vakcina da štiti više meseci, možda čak i godina.

Znači, imunitet bi mogao da bude trajan posle vakcinacije?

- Neće biti trajan, imunitet će da pada posle nekoliko godina, ali ako se pojave nove infekcije kod vakcinisanih ljudi, znaćemo da moramo da ih vakcinišemo još jednom. Za sada ne znamo hoće li se raditi o mesecima ili godinama. No, ako virusa u tom trenutku neće biti, pitanje će biti treba li zaista ponovo vakcinisati. Možda će biti dovoljna samo visok stepen praćenja, pa ako se negde pojavi, da se organizuje vakcnacija. Problem kod ovog virusa je što se vrlo brzo širi, ali opet ne tako brzo da bi se zarazila cela populacija na planeti. Nakon jedne godine imamo možda 10 posto zaraženih. To znači i da nikada nećemo dostići imunitet krda, možda za nekoliko godina, no tada bismo imali i milijardu mrtvih.

Ali, malo se ili nimalo priča o lekovima

- Gotovo svi prenamenjeni pokazali su slabe rezultate. Nismo u početku znali kako virus reague. I ja sam dao stotinama ljudi različite antivirusne lekove jer smo smatrali da iako znamo malo, oni ne mogu da štete. Danas ne dajemo ništa jer znamo da ne funkcioniše ništa. Jedino što je funkcionisalo i što nastavljamo da dajemo jesu imunosupresivi, kortizon, kortikosteroidi koji smanjuju upalnu reakciju. I to se kod teških slučajeva mora dati vrlo brzo, odmah nakon intubacije. Na taj način smanjuje se upala, koja je i štetnija od samog virusa. Možemo tako, uz malo sreće, postići da se oboleli vrlo brzo skine s respiratora ili čak možda respirator ne bude ni potreban. Nažalost, i uprkos tome imamo 30 posto ljudi koji na respiratoru umru. Realno, ne možemo da utičemo previše - zaključio je dr Trampuž, piše Večernji list.