Preskakanje obroka

U organizmu čoveka se skoro ništa nije izmenilo od vremena kad je primitivni čovek bio lovac i kad nije imao mnogo različitih namirnica u svakodnevnoj ishrani. Svakako je došlo do određenih minimalnih promena u genetskom kodu, nakon prelaska čoveka iz nomadskog načina života (kad je samo lovio) u mirniji život sa uzgajanjem poljoprivrednih kultura.

Voće i bobice su drevni lovci jeli kad nisu imali ulov tj. kad nisu mogli da nabave meso. S druge strane, ljudi koji su se bavili poljoprivredom su osim mesa jeli i razno povrće, žitarice i voće, pa se njihov organizam pomalo i polako prilagodio na takvu vrstu hrane.

Na ovom saznanju iz istorije se bazira teorija ishrane po krvnim grupama. Prvi lovci su imali O krvnu grupu, a kasnije je došlo do promena, jer se menjao i način života i ishrana. Po toj teoriji, O krvna grupa stvara odličnu energiju od unetog mesa, dok A krvna grupa ima veliko opterećenje organizma od mesa.

Ipak, voće samo po sebi, nikako ne daje gradivne elemente organizmu. Za funkcionisanje srca i unutrašnjih organa, neophodni su proteini i masti. Voće je poželjno jesti umereno i u određeno vreme u toku dana, a to je, po zakonu fiziologije ljudskog organizma, oko 17 h.

Veliki problem nastaje kod ljudi koji izbegavaju doručak (najveći broj) ili uzimaju veoma malu količinu hrane ujutru, najčešće samo voće.

O ovome danas naučnici znaju skoro sve i ne postoji više ni najmanja sumnja u opravdanost unosa određenih, veoma visokokalorijskih namirnica, upravo ujutru, upravo kad je nivo kortizola, hormona budnosti, u našem krvotoku najviši i kada je lučenje insulina najaktivnije.

U tom periodu je metabolizam najsnažniji, najbrži i najefikasniji. Tada se najbolje osećamo, organizam priprema energiju za sve naše dnevne aktivnosti.

Šta se zapravo dogodi kad preskočimo unos hrane ujutru?

-Nivo hormona kortizola je veliki, u krvi nam je blaga hipoglikemija ili kod mnogih ljudi čak i veći pad šećera.
-Iako možda i ne osećamo nikakvu glad, naš želudac i ceo digestivni sistem se sprema da primi hranu, pa počinje sa predodređenim izlučivanjem određenih supstanci koje treba da pomognu u varenju.
-Aktiviraju se brojni hormonsko-enzimski mehanizmi koji služe u stvaranju neophodne energije za rad srca, mišića i mozga (i svih unutrašnjih organa).

Šta mi uradimo?

Tada mi preskočimo ovaj obrok ili još gore - popijemo kafu sa šećerom (ili još mnogo gore od toga - popijemo kafu sa veštačkim zasladjivačem) i time bukvalno zaključamo sva vrata na našim masnim ćelijama, to jest adipocitima, one započinju intenzivan proces zaštite svojih postojećih rezervi neophodne energije za rad organa.

Zašto je to tako?

Jedan atavistički, odnosno drevni princip nam pravi veliku muku....

U prastara vremena, kada čovek nije jeo svaki dan (a još manje tri puta na dan), jedini način da preživi, bila je jedna prirodna karakteristika masnih ćelija: izazivanje automatskog zaustavljanja aktivnosti svih enzima koji razgrađuju masne rezerve u njima.

Kada nije bilo redovnog unosa hrane odnosno mesa, aktivni bi postajali samo sintetišući enzimi tj. materije u organizmu koje su bile sposobne da i od najmanje bobice ili voćke koja bi se pojela, naprave neohodne energetske zalihe, odnosno mast.

Na taj način priroda se postarala da ušteda energije za rad srca, mozga, jetre i svih ostalih organa bude izuzetno velika i tako je omogućen život u svim zadatim uslovima.

Ništa se u telu čoveka nije izmenilo ni sad; kad ljudi u sredinama gde ishrana nije problem ne unesu hranu u zadatom biološkom ritmu, telo to prepoznaje kao pretnju i odmah započinje brojne mehanizme odbrane u cilju uštede energije.

Dakle, nakon jednog preskočenog obroka, sve što pojedemo kasnije (pa makar to bio i list salate ili jabuka), višestruko se iskoristi, a ostatak sačuva i uskladišti, bazalni metabolizam se uspori, jer je sve to deo prirodnog nagona za preživljavanjem ljudi.

Ovo se odnosi na dugotrajne navike koje čovek ima, a nažalost, medicina ima brojne dokaze da ovi atavistički, drevni principi i dalje funkcionišu, jer nikako ne smemo da zaboravimo da danas u svetu ima više od 815 miliona ljudi koji pate od gladi, nasuprot preko milijardu onih koji su manje ili više gojazni, pa se ovi principi hrononutricije mogu proveravati u svakodnevnoj medicinskoj praksi.