Naučnici šta kažete: Ženka tigraste ajkule dobila mladunce bez kontakta sa mužjakom
Ženka tigraste ajkule u australijskom akvarijumu je zapanjila naučnike kada je na svet donela mladunce, a tri godine je bila odvojena od mužjaka.
I dok su naučnici ranije primetili devičansko rađanje kod kičmenjaka poput ajkula, raže i gmizavaca, reproduktivna strategija koja je pomagala opstanak u dužim periodima izolacije, ovo je prvi put da je primećena aseksualna reprodukcija kod ženke ajkule nakon prethodnog perioda parenja sa mužjakom.
Ovo je treći zabeleženi slučaj kičmenjaka bilo koje vrste da zameni svoju seksualnu reproduktivnu strategiju aseksualnom.
Lioni je živela sa svojim mužjakom u akvarijumu Reef HQ u Taunsvilu u periodu između 2006. i 2012. godine. Nakon nekoliko legla mladunaca sa svojim dugogodišnjim mužjakom, Lioni je pomerena u izolaciju.
Posle četiri godine provedene bez mužjaka, Leoni je rodila tri zdrava mladunčeta krajem prošle godine.
Profesorka Kristin Dadžeon sa Univerziteta „Kvinslend“ u Brizbejnu prvo je posumnjala da Leoni nije možda na neki način sačuvala spermu partnera od njihovog poslednjeg odnosa i iskoristila je da oplodi svoje jajne ćelije.
Testovi su, međutim, govorili potpuno drugu priču. Mladunci su nosili isključivo njen DNK materijal, što je značilo da je Leoni postigla aseksualnu reprodukciju.
Uprkos tome što se uobičajeno reprodukuju seksualnim putem, određene vrste kičmenjaka imaju sposobnost aseksualne reprodukcije.
Ono što čini Leoninu situaciju potpuno jedinstvenom jeste da se aseksualna reprodukcija pojavljuje obično kod ženki koje nikada nisu imale polne odnose. Imajući ovo u vidu, postoje samo dva dokumentovana slučaja do sada – jedne raže i jednog udava.
„Kod vrsti koje su sposobne da se razmnožavaju na oba načina, postoje brojni primeri prelaska sa aseksualne na seksualnu reprodukciju. Ipak, veoma je retko da se suprotno desi“, ističe Rasel Bondarijanski, profesor sa Univerziteta u Novom Južnom Velsu.
Naučno objašnjenje o tome šta se tačno desilo postoji. Mogućnost samooplodnje postoji, ali ona je daleko od idealnog kada je u pitanju evolucija.
Ćelija, nazvana polarno telo, vrši oplodnju jajnih ćelija sa ženkinim genetskim materijalom.
„To svakako nije dobra dugoročna strategija jer smanjuje genetsku raznovrsnost i prilagodljivost“, objašnjava Dadžeon.
Izvor: NationalGeographic.rs
