Šta je mucanje i kako pomoći detetu kada muca?
Mucanje pogađa osobe svih uzrasta, ali najčešće je u dece u dobi između 2 i 6 godina starosti koja razvijaju govor. Dečaci tri puta češće mucaju nego devojčice. Većina dece ipak preraste svoje mucanje i procenjuje se da manje od 1% odraslih muca. U okviru „Škole roditeljstva Nada Lazić“ stručna saradnica - logoped Tanja Lukovac, budućim roditeljima daje informacije koje su bitne za razvoj govora mališana.
Kako se manifestuje ovaj problem?
Mucanje je poremećaj govora u kojem je normalan tok govora prekinut čestim ponavljanjem ili produžavanjem govornih zvukova, slogova ili reči ili pak osoba ne može da otpočne da govori. Prekidi u govoru mogu biti praćeni učestalim treptanjem očiju, drhtanjem usana i/ili vilica ili drugim neobičnim oblicima ponašanja koja osoba koja muca radi dok pokušava da govori. Određene situacije, kao što su govor ispred više ljudi ili razgovaranje telefonom često pogoršavaju mucanje, dok neke druge situacije kao pevanje na primer, često popravljaju poremećaj.
Šta je fiziološko mucanje?
Svako dete prođe kroz fazu fiziološkog mucanja. To je normalni razvojni put i traje od 20 do 40 dana. U periodu između druge i četvrte godine života dete savladava oko 2.500 gramatičkih oblika. Potpuno je prirodno da tokom procesa učenja svih gramatičkih pravila mališan greši i „sapliće se“ u govoru. Suviše brižne majke upadaju u zamku preterivanja, pa se dešava da iskompleksiraju dete. Mališan pod uticajem treme i preterane pažnje počne da ponavlja slogove i glasove, što podseća na mucanje, ali to nije. Fiziološko mucanje u fazi pojavljivanja indentifikuje se sa nefluentnim govorom. Svako skretanje pažnje na sam način dečjeg govora ometa spontane misaono-jezičke procese i dete koje nije ni bilo svesno svog zamuckivanja, počinje zaista da muca.
Kada je u pitanju primarno i sekundarno mucanje?
Kod ove vrste mucanja dete ponavlja pojedine glasove ili slogove, ali ne i reči. Tada možemo kod deteta uočiti izvesnu napetost, ali dete nema svest o svom govornom problemu. Prelazak između primarnog i sekundarnog mucanja jeste pojava tranzijentnog mucanja, koje pokazuje dve osnovne karakteristike: učestalije je i napornije, tenzija mišića je povećana, trajanje grča je produženo i dete postaje svesno svojih govornih poteškoća. Kod sekundarnog mucanja javlja se opšta mišićna napetost celog tela, a posebno govornih organa, dete počinje da ima strah od govora, razvija svest o sebi kao o osobi koja muca, javljaju se tikovi i odbrambeni pokreti, mucanje ima povratno dejstvo na psihu deteta i može znatno uticati na razvoj neadekvatnog ponašanja i problema u učenju.
Kako pomoći detetu koje muca?
- Uspostavite pravilne ritmove spavanja, ishrane i aktivnosti u dnevnoj rutini vašeg deteta..
- Skratite vreme boravka deteta ispred TV ekrana video igrica, budite u prirodi što više.
- Bodrite vaše dete da govori i oseća radost i zadovoljstvo u tome.
- Ne govorite i ne podstičite druge da govore umesto njega.
- Posvetite mu dovoljno vremena, odvojte svakog dana neki period kada ćete provoditi vreme sa svojim detetom baveći se nekim zajedničkim aktivnostima - pričajući priče, doživljaje, planove, igrajući se....
- Usmerite pažnju svog deteta na aktivnosti u kojima je uspešno.
- Dozvolite da oseti da ga volite i da je ono važno za vas.
- Smanjite stresne situacije u porodici.
- Ne krivite sebe ni svoje dete zbog njegovog/njenog mucanja.
- Dajte sami dobar primer govoreći lagano.
- Budite strpljivi kada dete govori.
- Pustite dete da samo pravi rečenice i dozvolite mu da završi vlastitu misao (ali mu ipak ponudite adekvatnu reč – naročito ako je dete sasvim malo, dok se ne obogati detetov fond reči).
Tanja Lukovac, master def. – logoped, stručni saradnik „Škole roditeljstva Nada Lazić".
Sve o Škola roditeljstva Nada Lazić saznajte OVDE.
