"Bljak" strana roditeljstva: Zdravo, moje ime je Mama i ja sam kanta za đubre...
Roditeljstvo je zaista nešto najlepše, ali sve ima i svojih loših strana... Jedna mama napravila je duhovit spisak razloga zbog kojih se često oseća kao kanta za smeće...
Juče kada je moj petogodišnji sin završio sa čokoladicom, dodao mi je omot i sa kikotom izjavio “Ti si kanta za đubre!”
Do ovoga je došlo tako što kad god bi mi dao omot nečega kada završi sa jelom ja izjavim “Nisam ja kanta za đubre”, s tim što je njemu očito zanimljivije da me zeza da jesam.
Ipak, pogledajmo dokaze.
Nije samo moje dete to koje mi uručuje đubre. To je svačije dete. Ako smo u parku i podelim slatkiše deci, svako od njih će kada završi dotrčati do mene i uručiti mi papirić koji ću ja mahinalno uzeti i veoma često staviti u svoju tašnu.
I to nije jedina grozna stvar.
Evo još nekoliko dokaza da ja, nažalost, zaista jesam “kanta za đubre”:
Sinu brišem nos golim rukama
Mnogi ljudi ne znaju to, ali kada postanete mama, vaša ruka istog trenutka postaje papirna maramica. Barem je to jedino objašnjenje kojeg mogu da se setim zašto koristim svoju ruku kako bih obrisala nos svog sina.
Koristim svoju pljuvačku da obrišem nešto s lica svog sina
Ovo je uobičajeno ponašanje svake mame. Sada kada je moj sin stariji, obično protestvuje kada oližem prst i iskoristim pljuvačku kako bih obrisala nešto sa njegovog lica. Uglavnom mi kaže “Mama to je odvratno!”, a ja se čak i ne bunim. Slažem se s njim da to jeste odvratno, ali očito nemam u planu da prestanem to da radim. Da li postoji neki evolucioni razlog zbog kojeg nemam kontrolu nad ovim?
Često mi se u ruci nađe ono što je moj sin ispljunuo
Svako se našao u ovoj situaciji bar nekoliko puta. Naši klinci u sred jela ili na početku odluče da im se nešto ne dopada, a mi samo tiho izbacimo svoj dlan i čekamo da dobijemo neprogutani ostatak. Zašto?! Kako je moguće da ne postoje neke druge opcije?
Jedem ono što moj sin nije pojeo
Kada sam postala mama, ovo sam radila uglavnom zato što nisam imala vremena da napravim sebi obrok. Mnogi roditelji kažu su stekli naviku da završe obrok svoje dece kako ne bi bacali hranu.
Dozvoljavam sinu da obriše ruke o mene
Šta je to? Krpa za brisanje? Da, pravo na mamine farmerke.
Opuštena sam sa pipanjem povraćke
Ništa ne čini da se osećate više kao roditelj, nego čišćenje izbljuvaka. Nekada bih se probudila okružena povraćkom, menjala posteljinu, brisala sve sa sebe i to da nijednom nisam instinsktivno i sama “bacila peglu”. Ono što je možda još gore jeste da mi sve to nije problem ni golim rukama da pipnem.
Izvor: yumama.com
