Hag traži uslove za puštanje Šešelja, vlada neobaveštena

Sedam dana je rok za obe vlade da se izjasne o zahtevima tog suda.

Da zvanični zahtev nije stigao u Nemanjinu 11 potvrdio je danas predsednik Nacionalnog saveta za saradnju s Haškim tribunalom Rasim Ljajić, koji je dodao da je eventualno puštanje Šešelja na slobodu iz Haškog tribunala slučaj bez presedana.

Kada zahtev stigne na adresu Vladu Srbije, dodao je Ljajić, ući će u redovnu proceduru koja je važila za sve optuženike i u skladu sa tim biće donete garancije.

Osvrnuvši se na saopštenje iz Srpske radikalne stranke vlastima u Beogradu da se "ne igraju glavom" i da ne daju bilo kakve garancije protiv njegove volje, Ljajić je kazao da je davanje garancija upravo glavna tema i u protivnom ne bi bilo ništa sporno, podsećajući da je vlada i do sada automatski davala garancije za sve haške optuženike.

Ističe i da se prvi put dešava da jedan optuženi odmah kaže da neće poštovati uslove koji postavlja Haški tribunal, "a od nas se traži da poštujemo Ustav i damo te vrste garancije".

Inače, Sudsko veće Tribunala za bivšu Jugoslaviju u slučaju Šešelja pozvalo je juče Holandiju i Vladu Srbije da se izjasne o garancijama. Naime, veće od Vlade Srbije traži da potvrdi da li može da osigura precizno navedene mere za Šešeljevo privremeno puštanje na slobodu.

Od srpskih vlasti se najpre traži da odredi jednog ili više zvaničnika koji će pratiti Šešelja od aerodroma u Holandiji do mesta gde će boraviti privremeno na slobodi i da to isto obezbedi prilikom njegovog povratka u Holandiju.

Traži se i da Šešelj bude u kućnom pritvoru na adresi koju će srpske vlasti prijaviti Tribunalu, kao i da se svako njegovo kretanje iz zdravstvenih razloga bude u pratnji policijskih vlasti Srbije.

Na vladi je i da se izjasni i o tome da li može da osigura da Šešelj odmah bude uhapšen u slučaju da prekrši ove uslove, da mu uzme pasoš i ne dopusti mu bilo kakvo kretanje ili putovanje sa lokacije gde će boraviti.

Od vlade se traži i da potvrdi da li može da osigura Šešeljevu ličnu sigurnost i bezbednost tokom boravka na privremenoj slobodi, kao i da odmah obavesti Tribunal o bilo kakvoj pretnji njegovoj bezbednosti i sigurnosti i da pruži detaljan izveštaj o tome.

Šešelj na slobodi ne sme da dođe u kontakt sa žrtvama i svedocima kako ne bi uticao na njih na bilo koji način. Tribunal traži i da Vlada Srbije dostavlja izveštaj Sudskom veću svakih 14 dana.

Sudsko veće je u odluci koja je doneta 13. juna, uputilo nalog da se strane u postupku, uključujući optuženog, izjasne o mogućnosti da optuženi bude privremeno pušten na slobodu.

Međutim, pre nekoliko dana, Šešelj je obavestio Pretresno veće da, ukoliko bude odlučeno da ga privremeno puste na slobodu, ne prihvata nikakva ograničenja, osim onog da neće napuštati teritoriju Srbije.

On je u podnesku Haškom sudu, koji je medijima prosleđen iz SRS, naveo da se ukoliko bude privremeno pušten na slobodu neće javljati policiji, niti nositi elektronsku narukvicu ili druge predmete kojima se narušava ljudsko dostojanstvo.

Ukoliko ga puste na slobodu učestvovaće, kako je naveo, u političkom životu Srbije - na javnim skupovima, a davaće, poručio je intervjue novinama, gostovati u televizijskim emisijama i "javno kritikovati Haški tribunal kao nelegalni međunarodni sud".

Oglasila se i SRS i u saopštenju porucila da se njen lider već izjasnio pod kojim bi uslovima prihvatio eventualno puštanje na privremenu slobodu, te da postupanje vlasti u Srbiji suprotno njegovim željama "predstavljalo direktan obračun s njim".

Šešelj se 23. februara 2003. godine dobrovoljno predao Haškom sudu, gde se izjasnio da nije kriv ni po jednoj tački optužnice, koja ga tereti za zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja od 1991. do 1993. godine u Hrvatskoj, BiH i Vojvodini.

Od tada je u pritvoru u Sheveningenu, a njegov predmet je i dalje u pretresnom postupku, koji je počeo 2007. godine. Tužilaštvo je krajem 2010. završilo iznošenje dokaza, a optuženi, koji se sam brani, nije želeo da iznosi nikakve argumente odbrane.

Završne reči održane su u martu 2012, a izricanje presude bilo je zakazano za 30. oktobar 2013. godine.

Šešelj je, međutim, u julu 2013. zatražio izuzeće sudije Harhofa zbog sumnje u njegovu pristrasnost.

Sud je prihvatio Šešeljev zahtev i umesto Harhofa je imenovan sudija Mandiaje Nijang.

Optuženi je početkom godine zatražio da bude oslobođen ili da suđenje počne ispočetka jer, kako je naveo, nije pravično da postupak bude nastavljen uz sudiju koji nije pratio postupak od početka.

Odvojeno od optužnice za zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja, Šešelj je u tri postupka osuđen zbog nepoštovanja suda, na 15, 18 i 24 meseca zatvora.