Info

Završava se obimna istraga o ubistvima u vreme Miloševića

Ovih dana završava se obimna istraga o političkim ubistvima koja su obeležila vladavinu Slobodana Milošević, javila je jutros TV Pink, pozivajući se na izvore u MUP-u Srbije. Iza svih političkih ubistava tokom devedesetih stoji Slobodan Milošević i dobro je ukoliko sada postoji čvrsta volja da se ti zločini rasvetle i narod Srbije upozna sa njima, ocenio je lider SPO Vuk Drašković.
31.03.2014. - 19:53h

Dosadašnji rezultati istrage ozbiljno upućuju na zaključak da je mogući naručilac nekih ubistava lično Slobodan Milošević.

U toku su finalne provere ovih navoda nakon čega se može očekivati zvanično saopštenje istražnih organa.

 

Selaković: Napredak u istrazi ubistva Ćuruvije pomak za ostala ubistva 

Ministar pravde i državne uprave Nikola Selaković izjavio je danas da je Vlada Srbije pokazala da je spremna da se suoči sa svim događajima iz prošlosti, pa i političkim ubistvima iz devedesetih godina, čemu je, kako je rekao, doprineo i veliki napredak u istrazi ubistva Slavka Ćuruvije.

"Pre nekoliko meseci napravili smo veliki napredak u istrazi ubistva novinara Slavka Ćuruvije i upravo taj napredak je označio početak demonstracije spremnosti vlade i Srpske napredne stranke, koja je u tehničkoj vladi bila nov činilac i dobila nesumnjivu pobedu na izborima, da se suoči sa svim stvarima iz prošlosti, bilo da su one lepe ili itekako ružne i tamna mrlja u našoj istoriji", rekao je Selaković novinarima.

Ministar je uveren da će u narednom periodu Srbija imati snege da pokaže da može da bude uređena i pravna država, "a to nikako ne može da bude država u kojoj imate desetine potencijalnih političkih ubistava i drugih teških zločina koji nisu rasvetljeni".

Kako se kao nalogodavac pominje i preminuli predsednik Srbije Slobodan Milošević, Selaković je kazao da to što on više nije među živima ne znači da će svi koji su u tome učestvovali biti amnestirani.
"U izvršenju takvih političkih krivičnih dela postoji čitav kanal organizatora takvih krivičnih dela, pa to što je neko mrtav ko se sumnjičio za nalogodavca, to apsolutno ne amnestira sve koji su u tome učestvovali", rekao je Selaković.

Upitan da li očekuje i da će neki zanimljivi dokazi da budu poznati nakon objavljivanja dokumenata administracije nekadašnjeg predsednika SAD Bila Klintona, Selaković je rekao da je predmet interesovanja sve što može da pruži korisne podatke za razrešenje tih slučajeve, pa i dokumenta drugih država.
"Sve ono što može da nam pruži verodostojne i korisne podatke za razrešenje upravo ovih slučajeve političkih ubistava i nekih drugih zločina iz prošlosti, svakako da jeste predmet naseg interesovanja, a tako i dokumenta koja možemo da dobijemo od drugih država", zaključio je Selaković.

 

B92: Novi dokazi za ubistvo Arkana, nema potvrde o umešanosti Miloševića

 

Tužilaštvo ima nove dokaze o ubistvu Željka Ražnatovića Arkana, ali nema potvrde da iza toga stoji nekadašnji politički vrh na čelu sa Slobodanom Miloševićem, preneo je B92.

Kako je za tu televiziju nezvanično potvrđeno, postoje nova saznanja u vezi sa slučajem ubistva Ražnatovića, i razlozi ubistva jesu političke prirode, ali nema potvrda navoda da iza toga stoji nekadašnji politički vrh Srbije.

Kao osnovni razlozi za ubistvo, za sada se pominju Arkanovo potencijalno svedočenje pred Haškim tribunalom, kao i susret sa jednim visokim zapadnim zvaničnikom za šta postoji svedočenje više lica. Sve detalje bi, prenosi B92, trebalo da otkrije istraga.

Željko Ražnatović Arkan (48) ubijen je 15. januara 2000. godine u holu beogradskog hotela "Interkontinental". Napadači su ga pogodili sa tri hica u glavu, a tada su ubijeni i njegov telohranitelj Milenko Mandić Manda (1956) i Dragan Garić (1953).

Ražnatović je bio najpoznatiji kao vođe Srpske dobrovoljačke garde, paravojne formacije poznate kao "Arkanovi tigrovi", ali je pođednako poznat i po raznim "mutnim" aktivnostima širom Evrope u vreme bivše Jugoslavije. Izvesno vreme aktivno se bavio i politikom.

Za ubistvo Ražnatovića, Okružni sud u Beogradu je 9. oktobra 2006. godine osudio Dobrosava Gavrića, kao i Milana Đurišića i Dragana Nikolića.

Bila je to druga presuda u ovom slučaju, pošto je prethodnu Vrhovni sud Srbije 2002. godine ukinuo zbog nedostatka dokaza. Dobrosav Gavrić, bivši policajac, u Srbiji osuđen zbog toga ubistva na 35 godina, uhapšen je 2012. u Južnoafričkoj Republici.

 

Danilović: Bez odlaganja rasvetliti ko je naručivao ubistva

 

Potrebno je naći odgovore na sva pitanja o tome ko je naručivao ubistva pojedinih ljudi, raznih političkih orijentacija, ali i različitih funkcija, ocenio je danas, u izjavi Tanjugu, advokat Rajko Danilović. 

Komentarišući informacije da je pri kraju obimna istraga o političkim ubistvima koja su obeležila vladavinu Slobodana Miloševića, Danilović je naveo da je reč o ubistvima o kojima uglavnom svi sve znamo, ali da su za sada to samo informacije, dok validnih dokaza još nema.

Ipak, on, kako kaže, očekuje da istraga naručenih policijskih ubistava bude i neki vid suočavanje s prošlošću i "tiranskim režimom Slobodana Miloševića", jer ceni da odlaganja više nema, pošto "ulazimo u Evropu i približavamo se tome".

Danilović je objasnio da je, kada je pokrenuto pitanje političke pozadine ubistva Zorana Đinđića, postavljeno i pitanje svih takozvanih ubistava koja su izvršena u vreme režima Miloševića.
"Izgleda da su neke službe u zemlji to ispitivale, a dokle su stigle ne znamo", rekao je Danilović i dodao da "imamo informaciju, ali ne i dokaze", zbog čega je izjašnjavanje o tome moguće tek kada se dobiju ubedljivi, validni dokazi.

Tada će, prema njegovim rečima, moći da se izvrši ili revizija, dopuna, ili nova istraživanja o tim ubistvima, o kojima manje više svi znamo, naglašavajući da je to veliki spisak.

 

Petrović: Potrebna nam je dekontaminacija 90-ih

Direktorka Beogradskog centra za ljudska prava Vesna Petrović ocenila je da je društvo svakako zainteresovano da vidi sudski epilog političkih zločina iz vremena vladavine Slobodana Miloševića, ali da javnost ne treba da o tome biva obaveštavana "nezvaničnim informacijama posredstvom privilegovanih medija". 

"Mislim, naravno, da čitav taj sistem koji je postojao skoro 13 godina treba da bude raskrinkan i da se obavi dekontaminacija čitavog tog perioda. Mislim, međutim, da to treba da se uradi na dosledan način tako što će se uključiti institucije, a ne da se hapšenja najavljuju unapred", rekla je Petrović.

Prema njenim rečima, mnogi su još u vreme vladavine Slobodana Miloševića sumnjali da je on naručilac nekih ubistava, i bilo bi dobro da se sudskim putem dokaže da to zaista jeste tako.
"Međutim, javljati ovakve stvari posredstvom medija nije dovoljno. Bilo je i u prošlosti takvih situacija pa bi se posle toga stvar zaboravila", podsetila je Petrović.

Ona smatra i da je velika greška što se osnivaju komisije, kakva je ona u čijem je delokrugu istraživanje slučajeva ubistava novinara, jer ubistva, kako je istakla, u demokratskim društvima treba da istražuju istražni organi, a ne novinari. 

"Novinari treba da obaveštaju o tome i da se bave istraživačkim novinarstvom, ali ne u smislu prikupljanja dokaza. Ne rešavaju se te stvari komisijama već postoje nadležni organi: tužilaštva, sudovi i policija", rekla je Petrović.

 

Drašković: Nalogodavac svih političkih ubistava je Milošević

Lider SPO Vuk Drašković izjavio je da iza svih političkih ubistava tokom devedesetih stoji Slobodan Milošević i da je dobro ukoliko sada postoji čvrsta volja da se ti zločini rasvetle i narod Srbije upozna sa njima.

"Ukoliko je to nagoveštaj neke nagodbe sa zločincima, da se komandantima Miloševićevog državnog terorizma naprave neki ustupci, da im se obećava nagodba u vidu nagrade ili brzog izlaska na slobodu, onda je to nešto što je za svaku osudi i protiv čega ću se boriti", rekao je Drašković Tanjugu.

Lider SPO je podsetio da u presudi za ubistvo Ivana Stambolića i za budvanski atentati na njega postoji svedočenje tadašnjeg šefa DB Radomira Markovića da su od Miloševića dobijali detaljna uputstva kako da se to izvede.
"Postoji svedočenje da je Markovića i Nebojšu Pavkovića, tadašnjeg načelnika generalštaba, Milošević izveo da prošetaju vrtom Belog dvora i do detalja davao uputstva kako da me ubiju i kako da otmu i ubiju Stambolića", rekao je Drašković.

On tvrdi da su od petooktobarskih promena ostali netaknuti služba DB-a i "eskadroni smrti", jer je DOS, odnosno Zoran Đinđić tada sklopio pakt sa Legijom, a kada je shvatio razmere "pakta sa đavolom" i kada je hteo da ga raskine, kako kaže Drašković, ti isti zločinci su ga ubili.
"Cela ta mašinerija ostala je netaknuta. Ne mogu se od krivice iz ovoga lanca izuzeti ni Vojislav Koštunica i njegovi ljudi koji se žestoko opiru čak i akciji "sablja" i koji su uporno branili Radomira Markovića", dodaje Drašković.

On odgovornost za nerasvetljene zločine i za njihovo skrivanje te za zaštitu počinilaca pripisuje i bivšem predsedniku Srbije Borisu Tadiću i njegovom koordinatoru bezbednošnih Mikiju Rakiću, pominujući sporazum između Miloševićevog SPS i DS iz 2008. u kome je, prema njegovim rečima, stavljen znak jednakosti između Zorana Đinđića i šefa državnog terorizma koji umire u haškoj ćeliji od infarkta.

On kaže da nema vlade od 5. oktobra čiji se ministri nisu utrkivali da posete grob Slobodana Miloševića uključujući i ovu sada.

U tom smislu Drašković pominje i da se sada u kancelariji ministara Aleksandar Vulina nalaze Miloševićeve slike, te da je u nedavnoj izbornoj kampanji Srbija bila zapljusnuta talasom zahteva da Milošević dobije spomenik, da mu se dodeljuju ulice, da je došlo do rehabilitacije njegove kosovske politike.

Lider SPO napominje da je Jedinica za specijalne operacije pod komandom Milorada Ulemeka Legije ubijala, ali da je vrhovni nalogodavac uvek bio Slobodan Milošević.
"Mene je današnja vest prema kojoj "izgleda da je Milošević bio nalogodavac nekih političkih ubistvava" šokirala, kao da sam čuo da su istražni organi u velikoj tajnosti otkrili da je zemlja okrugla", ironičan je Drašković.

On navodi i da su žrtve proteklih godina bile izložene podsmehu, da je posle ubistva Đinđića rasformirrana JSO, ali da četiri godine kasnije ta jedinica otvara svoj sajt koji je jedan od najposećenijih i najuređenijih sajtova u Srbiji.
"To je ruganje ubijenima, žrtvama, to samo može u Srbiji. U Srbiji je zločin i danas u nekom smislu na vrhu vrlina, mi nismo ekonomski propali toliko koliko smo moralno i duhovno ubijeni i nastradali", zaključio je Drašković.

 

Matić: Nema novih istraga o političkim ubistvima

Predsednik Komisije za istragu ubistva novinara Veran Matić izjavio je danas da nema novih intenzivnih istraga i velikih prodora u vezi sa ubistavima devedesetih godina, kao i da ne vidi nikakav pomak na tom polju.

"Mislim da je ova vest (objavljena na TV Pink) naučna fantastika. Informacije kojima ja raspolažem govore da nema novih intenzivnih istraga i velikih prodora u njima. Posebno nisam imao prilike da vidim da postoji neka posebna aktivnost koja bi išla u smeru da je neki prioritet da se razreše politička ubistva iz devedesetih", rekao je Matić u izjavi Tanjugu. 

On smatra da bi razrešenje tih ubistava trebalo da bude prioritet kao i da će "naša politička scena biti opterećena tim ubistvima sve dok ne bude utvđeno ko su ubice i nalogodavci". 

"Kad god se ovakvi drastični događaji gurnu pod tepih, uvek vam se vraćaju kao bumerang kada se najmanje nadate. Mislim da sada postoji neki model kao što je Komisija koju vodim, uz pomoć kojeg bi se moglo temeljno rešavati sve ono što do sada nije rešeno", poručio je Matić. 

Matić kaže i da istraga, koju sada vodi Specijalno tužilaštvo u slučaju ubistva novinara Slavka Ćuruvije, može razotkriti matricu po kojoj je Služba državne bezbednosti učestvovala u likvidacijama. 

Kada se, dodao je, ta matrica jasno dokaže u sudskom procesu, biće lako uočiti ko je sve ubijen po toj matrici, odnosno "tim rukopisom".

"I veoma je važno da se sva ubistva razotkriju kako bi se sprečila bilo kakva mogućnost da institucije sistema ubuduće učestvuju u ubistvima građana, političara... Za mene je šokantno da 14 godina posle promena u Srbiji, uloga Slobodana Miloševića nije detaljno obnarodovana u svim počinjenim zločinima u Srbiji i regionu. Samim tim, nije razotkrivena u potpunosti ni uloga stožera tog sistema tokom devedestih", kazao je Matić. 

Govoreći o ulozi Komisije na čijem je čelu, Matić je poručio da je očigledno da su takve komisije potrebne, jer da su istražni i pravosudni organi mogli da reše ove slučajeve, oni bi to i učinili. 

"Naravno, Komisija mora da odgovori na pitanje zbog čega nisu mogli do sada da to razotkriju - da li zbog političkog pritiska, nesavršenosti institucija, amaterizma, ili zbog činjenice da nije bilo lustracije i profesionalizacije policije, tajne službe, sudstva...A pošto je, u nekim slučajevima, prošlo i 20 godina od počinjenog zločina, i od toga šest godina opstrukcije režima koji je poznat po ubistvima...jasno je da je potrebno učiniti neki dodatni napor, ako zaista želimo da se reši neki slučaj", rekao je Matić. 

On je podsetio da je samo u slučaju ubistva novinara Milana Pantića do sada, tokom 13 godina istrage, promenjeno sedam radnih grupa koje su se bavile istragom. 

"U takvim uslovima, mislim da je, i pored toga što je obavljen veliki broj istražnih radnji i više od 150 poligrafskih ispitivanja, veoma teško napraviti napredak, ako u tim istragama kroz istražne timove nema kontinuiteta", smatra Matić. 

Kako naglašava, novinari ne mogu večno sa strane prozivati institucije da rade svoj posao, a da znaju da one nisu savršene i "da nam je jasno da i sami moramo da učinimo nešto više od prozivanja da bi se utvrdilo ko je pobio naše kolege". 

"Takođe, mislim da je veoma važno na nacionalnom i regionalnom nivou imati Komisije za istinu, odgovornost i pomirenje, kako bi se sistemski razrešila traumatska pitanja naše bliske prošlosti, kako bi reforme u različitim institucijama imale uspeh, i kako bi same institucije bile izgrađene na pravi način", zaključio je Matić.

TV Pink je danas prenela da dosadašnji rezultati istrage ozbiljno upućuju na zaključak da je mogući naručilac nekih ubistava lično Slobodan Milošević, navodeći da su u toku finalne provere tih navoda nakon čega se može očekivati zvanično saopštenje istražnih organa.

Reagujući na tu vest direktorka beogradskog Centra za ljudska prava Vesna Petrović izjavila je za Tanjug da je velika greška što se osnivaju komisije, kakva je ona u čijem je delokrugu istraživanje slučajeva ubistava novinara, jer ubistva, kako je istakla, u demokratskim društvima treba da istražuju istražni organi, a ne novinari. 

"Novinari treba da obaveštaju o tome i da se bave istraživačkim novinarstvom, ali ne u smislu prikupljanja dokaza. Ne rešavaju se te stvari komisijama već postoje nadležni organi: tužilaštva, sudovi i policija", rekla je Petrović.