Putin: Rusija morala da pomogne bratskoj Ukrajini

"Ako za Ukrajince kažemo da su bratski narod, a Ukrajina bratska zemlja, onda moramo da se prema njima ponašamo kao bliski rođaci i da pomognemo ukrajinskom narodu u ova teška vremena", istakao je Putin.

Ukrajinski predsednik Viktor Janukovič i Putin postigli su u sredu u Moskvi dogovor o paketu pomoći Ukrajini vrednom 15 milijardi dolara, kao i sniženju cene ruskog gasa za Ukrajinu za jednu trećinu.

Putin je danas dodao i da se zvanična Moskva ne protivi tome da Ukrajina potpiše Sporazum o pridruživanju sa Evropskom unijom, ali je istakao i da Rusija ipak mora da zaštiti sopstveno tržište.

Odluka Rusije da pomogne Ukrajini je delimično posledica pragmatičnih razmišljanja, budući da je Ukrajina važan kupac ruskog gasa i ključni partner u sektoru industrije još iz vremena Sovjetskog saveza, naveo je ruski predsednik.

Putin je ocenio da protesti koji već skoro mesec dana traju u Ukrajini nisu toliko vezani za evrointegraciju te zemlje koliko se radi o unutrašnjoj političkoj borbi opozicije i vlasti.
„Ja sumnjam da se tu radi o unutrašnjoj političkoj borbi čiji je povod da li će Ukrajina potpisati Sporazum o stabilizaijci i pridruživanju ili ne. Ali to je samo povod“, rekao je Putin na godišnjoj konferenciji za novinare.

Ruski predsednik je istako da će Rusija, ko god u toj političkoj borbi pobedi, nastaviti saradnju sa Ukrajinom u onom „obimu i formi koji je od najvećeg interesa za ukrajinski narod“.

Putin je primetio da je deo opozicije koji sada protestuje na Trgu Nezavisnosti do nedavno bio u vlasti u Ukrajini te zapitao zašto oni nisu tada potpisali S SP.

Ruski predsednik je ponovio da Rusija ni na šta ne primorava Ukrajinu i da nikada nije rekla da će zatvoriti svoje tržište za ukrajinske poizvode, već da više neće moći da ukrajinske proizvode tretira prema Sporazumu o slobodnoj trgovini tj. da neće biti smanjene carine kao do sada.
„Ako neko govori da smo mi Ukrajini ukrali evropski san, moram da kažem da to nema veze sa nama, to je izbor naroda Ukrajine i legitimnih vlasti u Ukrajini da li će nešto potpisati ili neće“, rekao je ruski predsednik.

Upitan šta bi on radio da se na Crvenom trgu protestuje protiv vlasti kako se to sada čini u prestonici Ukrajine na Trgu nezavisnosti, Putin je rekao da svako ima pravo da izrazi svoje mišljenje pa i demonstracijama ali da sve mora da bude u zakonskim okvirima.
„Obaveza je države da uvodi red, inače može doći do haosa“, istako je Putin, podvukavši da se radi o obavezi a ne volji vlasti.

Devojke iz Pusi Rajot prešle sve granice

Putin je izjavio da su devojke iz grupe Pusi Rajot, koje su osuđene za huliganstvo podstaknuto verskom mržnjom, svojim postupkom prešle sve granice i ponizile dostojanstvo žene, ali da se Zakon o amnestiji odnosi i na njih po opštem rešenju suda.

"Nije mi žao što su one u zatvoru, već što su se dovele do toga da sprovedu akciju koja, po mom mišljenju, ponižava dostojanstvo žene", rekao je ruski predsednik na godišnjoj konferenciji za novinare odgovarajući na pitanje da li mu je žao što su one osuđene na dvogodišnju kaznu zatvora s obzirom da je i sam otac dve devojke sličnih godina.

"One su svojim postupkom prešle sve granice, ali ih nije sud za to kaznio već za nešto drugo i nije se sada sud predomislio", rekao je Putin o mogućoj amnestiji članica grupe Pusi Rajot Marije Aljohine i Nadežde Tolokonikove.

Putin je objasnio i da zakon o amnestiji nije donet ni radi njih ni radi aktivista "Grinpisa", već u cilju humanizacije opšteg sištema izdržavanja kazni.

"Iskanderi" u Kalinigradu - moguć odgovor

Jedan od mogućih odgovora Rusije na raspoređivanje američkog protivraketnog sistema u Evropi je raspoređivanje ruskih balističkih raketnih sisitema "Iskander", ali odluka o njihovom razmeštanju još nije doneta, rekao je danas ruski predsednik Vladimir Putin.

"Mnogo puta do sada sam rekao da ako američki protivraketni sistem bude predstavljao pretnju našem nuklearnom potencijalu, mi ćemo biti primorani da reagujemo, a raspoređivanje "Iskandera" je jedan od varijanti reakcija, mada ne najefikasnija“, rekao je Putin.

Putin je rekao da odluka o tome još nije doneta, ali da "ne treba provocirati“, komentarišući ranije izjave američkih zvaničnika da će oni štiti svoje evropske partnere.

Ne radimo sa Snoudenom, niti smo radili

Sa bivšim saradnikom američke Centralne obaveštajne agencije Edvardom Snoudenom Rusija ne radi, niti je ikada radila na bezbednosno operativnom nivou, rekao je Putin.

Putin je istako da se on nikada lično sa Snoudenom nije video, ali da mu je on interesantan i zanimljiv i da se pitao kako se tako mlad čovek odlučio da razotkrije kako američke službe bezbednosti prisluškuju svetske lidere i obične građane.
„Bio sam radoznao kako misli dalje da živi i gde, ali on je napravio izbor. Plemenit, ali težak“, rekao je Putin.

Putin je istako da je Rusija dala azil Snoudenu i mogućnost da živi u Rusiji pod uslovom da se na teritoriji Rusije ne bavi antiameričkom propagandom.

Snouden je 1. avgusta 2013. Godine dobio azil nakon što se mesec i po dana nalazio u tranzitnoj zoni aerodoroma Šeremetjevo.

Zavidim Obami

Putin je na pitanje kako se lično on odnosi prema američkom predsedniku Baraku Obami nakon što je bivši saradnik američke Centralne obaveštajne službe Edvard Snouden razotkrio da američke službe prisluškuju građane i lidere celog sveta rekao da mu zavidi.
„Ja mu zavidim jer je to mogao da uradi a da mu se ništa ne desi“, rekao je Putin uz osmeh dodavši da je špijuniranja oduvek bilo.

„To je jedan od najstarijih profesija na svetu, nema puno najstaraijih profesija, neću sad da ih sve navodim“, izjavio je ruski predsednik.

Rekavši da iz ličnog iskustva zna da od službi bezbednosti dolaze analize bezbednosnih stručnjaka i da je potrebno ili lično znati određenog analitičara i verovati mu ili čitati milijarde stranica originalnih transkripta razgvora, Putin je rekao da je špijuniranje u savremenom svetu pre svega namenjeno sprečavanju terorističkih napada.

Uskoro pomilovanje Hodorkovskog

Putin je izjavio da namerava da potpiše zahtev za pomilovanje bivšeg čelnika naftne kompanije „Jukos“ Mihaila Hodorkovskog.
"Proveo je u zatvoru duže od deset godina, to je dug rok i mislim da treba doneti odluku (o pomilovanju)", rekao je Putin novinarima posle godišnje konferencije za novinare.
"U najskorije vreme taj zahtev biće odobren", rekao je Putin a prenosi Itar-Tas s.

Predsednik Rusije je podsetio da osuđenici po zakonu imaju pravo da podnesu zahtev o pomilovanju.
"On (Hodorkovski) to nije učinio, ali sasvim nedavno su se obratili sa zahtevom o pomilovanju", rekao je Putin.

Maja 2005. godine sud u Moskvi osudio je Hodorkovskog i bivšeg čelnika banke "Menatep" Platona Lebedeva na devet godina zatvora za malverzacije i utaju poreza. Naknadno je sudski ta kazna smanjena na osam godina.

U drugom predmetu, sud je 30. decembra 2010. Hodorkovskog i Lebedeva kaznio na 14 godina zatvora zbog nelegalnog prisvajanja i legalizacije novca stečenog kriminalom, uz uzimanje u obzir prve kazne.

Moskovski gradski sud potom je ublažio kaznu na 11 godina, a Vrhovni sud za još dva meseca, tako da Lebedev treba da izađe na slobodu maja 2014, a Hodorkovski u avgustu sledeće godine, podseća Itar-Tas s.

Za devetu po redu veliku godišnju konferenciju za novinare ruskog predsednika bilo je akreditovano više od 1300 ruskih i stranih novinara i snimatelja.

Uoči konferencije, pres sekretar ruskog predsednika Dmitrij Peskov izjavio je da različita ministarstva i ustanove predsedniku predaju materijale o mogućim temama kako bi on bio spreman da odgovori na najrazličitija pitanja, pišu ruske agencije.

Od prve pres konferencije, koja je održana 2001. godine i koja je traja sat i po, rastao je broj akreditovanih novinara, postavljenih pitanja i trajanje konferencije. Putin je po trajanju postavio rekord 2008. godine na poslednjoj konferenciji u njegovom drugom predsedničkom mandatu kada je odgovarao na pitanja novinara 4 sata i 40 minuta.

Peskov je ruskim agencijama rekao da predsednik nema nameru da ove godine obara rekord, ali da će strpljivo odgovoriti na sva pitanja.

Peskov je rekao da je nekoliko zahteva za akreditaciju odbijeno jer se, prema njegovim rečima, radilo o ljudima koji su ranije osuđivani ili imaju neki vid mentalne bolesti.