Bojović negira ubistva i veze sa zemunskim klanom

Tokom saslušanja Bojović je rekao da ne zna ništa o tom ubistvu osim onoga što je pročitao u novinama, kao ni o drugim krivičnim delima za koja ga je optužio Sretko Kalinić. I Milisavljević zvani Vlada Budala rekao je da ne zna ništa u vezi sa Vukojevićem ubistvom, ali da mu po načinu izvršenja “liči na Kalinićev stil.”

Bojović je međutim rekao da zna kako je Kalinić svirepo ubio njegovog kuma Cvetka Simića u Zagrebu 2010. čije je raskomadano telo pronađeno u jezeru Jarun.

Kalinić je ranije optužio Bojovića da je stao na čelo zemunskog klana 2003, posle smrti Dušana Spasojevića i pružao utočište i pomoć odbeglim pripadnicima te grupe, koji su po njegovom nalogu izvršili više likvidacija pa i ubistvo svedoka-saradnika Zorana Vukojevića.

Bojović je ukazao sudiji Velimiru Lazoviću da su sve Kalinićeve priče obične gluposti ističući da on Kalinića ne poznaje i da ga tokom svedočenja nije ni imenom oslovio.
“Jedino što je istina je da nemam nikakve veze ni sa tom osobom “Kalinićem”, Vukojevićem, Povićem, pa čak i Aleksandra Simovića jedva poznajem i uopšte mi nije jasno zašto se nalazim ovde”, rekao je Bojović.

On je istakao da ne poznaje Sretka Kalinića i da ga nikada ga nije video.
“Životi su nam se ukrstili preko dve meni drage osobe Milisavljevića i Simića, to su jedine dve osobe koje se znaju sa njim”, pojasnio je Bojović.

Na insistiranje tužioca, Bojović je pojasnio da su Simović i Kalinić bili pripadnici iste grupe “zemunskog klana”, a da se Simić družio s Kalinićem u Zagrebu.
“On (Kalinić) je bio nažalost u prijateljskim odbnosima s mojim kumom za kog svi znate kako je završio i kako je platio za to prijateljstvom s njim. Taj čovek je na najsvirepiji način ubio mog kuma”, rekao je Bojović.

Tokom suočenja, Kalinić je rekao da Bojovića pak poznaje od 7. oktobra 2003, da su izmišljene priče o ljubavnoj vezi njega i Simovićeve udovice i da sud ne može da očekuje od njega (Bojovića) da tereti braću Simoviće ni zajedno krivicno delo...
“Simovići su dali Iliji Novoviću 700.000 dolara, a kad je Miloš Simović za Bojovića ubio Novovića oni su mu rekli da sad on njima dođe te pare”, konfuzno je objašnjavao Kalinić veze odbeglih zemunaca sa Bojovićem, skačući s teme na temu.

Na kraju suočenja Kalinić se obratio Bojoviću rečima "moja sućut", da bi nakon opomene i beogradskog i madridskog sudije pojasnio da mu je saučešće izrazio zbog ubistva brata. Bojović je insistirao od suda da konstatuje da ga nijednog trenutka nije isprovocirao i da ga nije ni imenom oslovio tokom svedočenja.

Milisavljević je potvrdio da Kalinića poznaje od 2000. godine, da je bio s njim u kontaktu do 2004. godine u Srbiji i Hrvatskoj, pa u Španiji do 2009. godine, dok su obojica bili u bekstvu. Što se tiče Kalinićevih optužbi, Milisavljević je rekao da on sve laže i da se uopšte ne poznaje sa Bojovićem.

Milisavljević je pojasnio da je Kalinić lažno optužio Bojovića da je naložio ubistvo Milana Jurišića u Madridu i da je učestvovao u ubistvima 2004. za koja im se obojici sudi u odsustvu pred Specijalnim sudom u Beogradu.

Specijalni sud je 20. maja na neodređeno vreme bio odložio izricanje presude Aleksandru Simoviću pošto je odlučio da sasluša Bojovića i Milisavljevića o umešanosti Sretka Kalinića u ubistvo Vukojevića.

Aleksandar Simović, tvrdi da je Vukojevića ubio Sretko Kalinić, dok je Kalinić, koji je uhapšen u Hrvatskoj 2010. i izručen Srbiji, optužio njega. Obojica su bila u bekstvu u vreme ubistva.

Bojović i Milisavljević se nalaze u ekstradicionom pritvoru i čekaju izručenje Srbiji, ali pošto se protiv njih i u Madridu vode krivični postupci, datum njihovog izručenja ne čini se da će biti u skorije vreme.
Tužilaštvo za oranizovani kriminal smatra da je Bojović stao na čelo "zemunskog klana" posle smrti Dušana Spasojevića i pružao utočište i pomoć odbeglim pripadnicima te grupe, među kojima su bili Aleksandar i Miloš Simović, Kalinić, Milan Jurišić i Ninoslav Konstantinović nakon ubistva premijera Zorana Đinđića.

Aleksandar Simović je optužen za teško ubistvo iz osvete i koristoljublja, jer je Vukojević, koji je bio šef obezbeđenja vođe "zemunskog klana" Spasojevića, posle ubistva premijera Đinđića, pristao da sarađuje sa tužilaštvom i dobio status svedoka-saradnika u procesu za taj atentat, kao i u procesu protiv "zemunskog klana".

Njegovo svedočenje je dovelo do otkrivanja i dokazivanja krivičnih dela koja su počinili pripadnici zemunske grupe, ali je izazvalo i motiv za njihovu osvetu, smatra Tužilaštvo za organizovani kriminal koje je podiglo optužnicu protiv njega.

Aleksandar Simović u požarevačkom zatvoru "Zabela" izdržava višedecenijske kazne zbog devet ubistava i tri otmice koje je izvršio kao pripadnik "zemunskog klana", kao i zbog učešća u ubistvu premijera Đinđića. Aleksandar Simović je tokom suđenja negirao krivično delo i za tu likvidaciju optužio Kalinića, takođe pripadnika "zemunskog klana".
Optužen i zbog skrivanja oružja u stanu na Novom Beogradu,, u kome se krio tokom višegodišnjeg bekstva. On je tokom suđenja priznao da je skrivao oružje, ali je tvrdio da nije bilo njegovo, već, sada pokojnog, Zorana Povića Pove, koji je nastradao prilikom likvidacije Vukojevića.

U stanu u kome je uhapšen Simović pronađeni su revolver "Smit i Veson", automatska puška sa municijom, ručna bomba, kao i municija za "magnum" 357 kojim je izvršeno ubistvo Vukojevića.

Vukojević je status saradnika dobio 2003, ali je kasnije došao u sukob s Jedinicom MUP-a Srbije, za zaštitu svedoka, posle čega je izašao iz programa zaštite.

Prema optužnici, Simović, koji je u to vreme bio u bekstvu, zajedno sa Povićem Povom i više NN lica, sačekao je Vukojevića ispred kuće u Zemunu u ulici Dragana Rakića 16. Oni su ga savladali, ubacili u kola i odvezli na auto put Beograd-Šid, gde mu je Aleksandar Simović zadao više udaraca tupim predmetom u glavu, a potom pucao u njega iz "magnuma" kalibra 357 mm i pogodio ga u predelu glave grudi i vrata. Mrtvog Vukojevića je zapalio i njegovo telo ostavio pored puta. Prilikom te otmice i komešanja u automobilu, Pović je ranjen, ali su ga ostali prevezli u Urgentni centar gde je preminuo.

Aleksandar Simović je mlađi brat Miloša Simovića koji je uhapšen u junu 2010. posle sedam godina bekstva, nakon sukoba sa Kalinićem. Aleksandar je uhapšen 25. novembra 2006. godine u stanu u ulici Milentija Popovića 35 u Novom Beogradu. Sa njim je tada bila supruga Zorana.