Ivan Bosiljčić: Voleo bih da ova serija doprinese vraćanju poverenja u zdravstvo!

Kako ti se dopada serija "Urgentni centar"?

Na snimanjima je bilo fantastično. Imali smo tremu, jer smo svesni da je ovo nešto potpuno novo.

Ti si, uslovno rečeno, Džordž Kluni?

Moju ulogu je igrao Džordž Kluni, ali je ona prilagođena našem podneblju i mom senzibilitetu. Nema puno zajedničkog sa njegovom interpretacijom. Ja sam doktor Nemanja Arsić, pedijatar, neženja. On je u kontaktu sa decom za koju život daje i time nadomešćuje nedostatak porodičnog života. On ima mnogo poroblema sa ženama, ali u jednom trenutku, prilikom bliskog susreta sa smrću, njegov život će se promeniti.

Kakav je tvoj odnos sa Katarinom Radivojević u seriji?

Ivan i Katarina su u super odnosima, divno sarađujemo. Dugo smo igrali u istim projektima, ali nikada nismo bili partneri, ovo je prvi put da smo partneri. Bilo mi je zadovoljstvo. Jako smo dobro radili i verujem da se to vidi na ekranu.
Što se uloga tiče, sestra Katarina i doktor Nemanja imaju jednu bivšu vezu koja će u jednom trenutku da počne ponovo da živi, ali ne tako lako kao što su oni očekivali, zbog prošlosti.

Da li si imao tremu oko priprema za ulogu?

Bolje me ne pitajte za to. To je stvarno nešto najcrnje što sam radio u životu, a kada razgovaram sa kolegama vidim da je i njima. Zato što je ovo, što se tiče mene, nešto najudaljenije ikada, od svega što sam igrao. Najudaljenija od naše profesije je medicina. Imali smo fantastične pripreme na VMA u Kliničkom centru... Neprestano smo se konsultovali sa doktorima. Ja sam bio na pripremama kod direktora klinike Tiršova. To je bilo fantastično, razgovarali smo i sa psihologom o odnosu doktora i deteta itd. Mislim da je najekstremnija bila operacija slepog creva koju smo gledali, ali vi posle dva minuta vidite da naši doktori stvarno znaju svoj posao. Kada sam video kako oni to rade, znalački, napustila me bilo kakva nelagodnost, pogotovo u tom odnosu građanin - zdravstvo. Ja bih lično voleo da ovaj televizijski projekat doprinese vraćanju poverenja u zdravstvo. Zbog određenih štampanih medija medicinski radnici su kod nas na lošem glasu, a svi znamo koliko stotina hiljada dece se dnevno rodi, koliko je života spašeno, obavljeno uspešnih operacija. Kada bi se napravila ta statistika, videlo bi se da su medicinski radnici pravi heroji.

Kakve su filmske rekvizite?

Sve je vrlo uverljivo, čak i nama koji znamo da je to filmska rekvizita, nije nam svejedno. ja nisam imao neki lagodan odnos prema igli, ali sada je moje baratanje špricem i iglom čista rutina.