Tanja Vojtehovski pred novu sezonu: „Kada mi neko kaže da sam hrabra, ja prosto ne znam da li da se zahvalim ili da se iznerviram!"

„Nova sezona donosi nove pokušaje male ekipe "Život priča" da kroz pojedinačne sudbine probamo da razvijemo svest svih nas, da ukažemo na anomalije sistema sa željom i ciljem da se one ne dešavaju, da svi zajedno osvestimo da pojedinačne sudbine nisu samo lične priče pojedinca, već priče svih nas koji živimo u ovoj zemlji. Mislim da stalna publika "Život priča" to jako dobro prepoznaje i uviđa.“

„Do sada je snimljeno pet epizoda novog serijala i upravo se snima i šesta. Što se ekipe tiče trenutno smo upali u ciklus nespavanja, rada i vikendom, kada se svi nekako skupimo i držimo koncentraciju uprkos nedostatku sna, zbog želje da realizujemo neke priče u trenutku kada je to potrebno. Prve dve epizode se odnose na smrt 19-godišnje Jelice Radović koja je umrla u privatnoj klinici Decedra nakon rutinske operacije.“ Slučaj Decedra

Jelica Radović je imala 19 godina kada je umrla posle rutinske operacije čukljeva u privatnoj bolnici Decedra. Umirala je nekoliko dana, dok su njeni roditelji uzalud molili lekare i zdravstveno osoblje klinike da joj pomogne.

Tužilaštvo je podiglo opružnicu protiv odgovornih zdravstvenih radinka klinike…Nakon dve prvostepene presude da su lekari odgovorni za krivično delo protiv zdravlja ljudi i da se kažnjavaju sa po 15 meseci zatvora i 2 godine zabrane vršenja poziva, druga Apelacija je donela oslobadjajuću presudu . Presuda je u javnosti okarakterisana kao skandalozna.

Emisija Život priča je pokušala da da odgovore na pitanja : Kako su lekari oslobodjenji nakon dve prvostepene presude u kojima su proglašeno krivim? Na osnovu čega je Apelaciono veće oslobodilo lekare kada u samom obrazloženju oslobadjajuće presude stoji da lekari očigledno nesavesno postupali u slučaju pacijentkinje Jelice Radović? Zašto je Apleaciono veće odbilo stav medicinskih veštaka da su lekari mogli već na dan operacije da posumnjaju na sepsu? Čemu služi sud časti Lekarske komore? Kako je moguće da se na visoke funkcije u Lekarskoj komori biraju lekari protiv kojih se trenutno vode sudski sporovi zbog sumnje na lekarsku grešku? Kako je moguće da u Srbiji ne postoji pravilnik ko je zadužen za brigu o pacijentima u postoperativnom toku? Čemu uopšte služi Hipokratova zakletva, ako se lekari pozivaju na to da nije pravilnikom odredjeno ko se brine o pacijenu?

U emisiji priča Dijana Radović, majka Jelice Radović, o svim detaljima od operacije do smrti njene ćerke, o tome kako je postupalo medicinskoosoblje, šta su sve pokušali da ih namole da joj neko pomogne, kako joj je pred samu smrt postavljen apogrešna dijagnoza koja je imala za cilj da se Jelica premesti u državnu bolnicu, kao i o višegodišnjoj borbi na sudu i svemu što su na sudu preživeli do oslobadjajuće presude, po kojoj niko nije odgovoran za smrt njene ćerke.

Imate li informaciju da li je došlo do pomaka u rešavanju slučajeva koje ste obrađivali u prethodnim sezonama?

„Ako kao pomak u rešavanju slučaja gledamo to što sam ja tužena od strane Vladike Kačavende, onda ima pomaka. Što se tiče Aleksinog zakona, nacrt je napravljen, dostavljen svim relevantnim institucijama i predstavnicima institucija u zemlji, podržan od strane građana čak i protestima podrške na trgovima svih većih gradova Srbije, najavljeno je njegovo usvajanje od strane ministra Udovičića neposredno pred prošle izbore, ali zakon još nije usvojen, iako se nadamo da će biti, kako je i najavljeno.

Mnogo ljudi se javilo da pomogne nesvakidašnjem maratoncu Lazaru Rišaru. Zatim, Jovanu, dečaku koji je matematičko čudo…
Javljali su nam se ljudi koju su spremni da finasiraju spomenik borcima sa Košara, no tu je svakako potrebna saradnja i odluka države, od koje nismo dobili signal vezano za tu temu. Vodnik Račić jedan od junaka bitke na Košarama dalje radi u kladionici.

Nemamo nikakvu informaciju da li su policajci PU Bogatić koji su prikrivali nasilje, tako štiteći svog kolegu policajca, odgovarali za svoje nečinjenje na bilo koji način.

Što se tiče otete dece Slavice Burmazović, ekipa emisije je u stalnom kontaktu sa Slavicom i pokušavamo da pomognemo u tom slučaju koliko god je u našoj moći. Nažalost deca su i dalje u Turskoj (valjda) i ostaje nepoznanica zašto sudija Snežana Kantar nije raspisala međunarodnu poternicu za otmičarem dece, kao i za decom, kada je Ministarstvo inostranih poslova Srbije ovaj slučaj zvanično proglasilo kidnapovanjem, tačnije međunarodnom otmicom. Majka Slavica je u međuvremenu dobila apelacionu presudu suda u Turskoj da se deca vrate majci u Srbiju, međutim niti Srbija niti Turska mogu ili hoće da lociraju gde su ta deca i da se krene u proceduru sprovođenja pravosnažne sudske odluke.“

Da li ste se pokajali zbog neke priče koju ste uradili u prošloj sezoni?

„Ne. Ni u prošoj ni u svim prethodnim sezonama.“

Ljudi su navikli da se bavite društveno angažovanim pričama i otvarate pitanja koja drugi ne smeju. I dalje smelo pitate i gađate pravo u metu?

„Kada mi neko kaže da smelo otvaram teme, da sam hrabra, da je hrabra ekipa, ja prosto ne znam da li da se zahvalim ili da se iznerviram zbog toga. Mi radimo svoj posao. I šta je tu hrabro? Nije li nekako tužno da je potrebna hrabrost (ako je potrebna) da čovek obavlja svoj posao? To se nekako podrazumeva za neke druge profesije kao što su vatrogasci, specijalci, perači prozora na visokim zgradama, odžačari koji se penju po krovovima, pripadnici Gorske službe spasavanja, ja mislim da je za te poslove potrebna hrabrost, ali Vi svakako niste mislili na takvu vrstu hrabrosti kad ste mi postavili ovo pitanje. Ja ipak samo sedim i razgovaram sa ljudima. Naravno da je jedan od osnovnih benefita slobodnog življenja, život bez straha.“