Uloguj se

Uloguj se

Pretraga
Pronađite nas na

Info

09. 03. 2017. 09:21   >>  09:51

Po objavljivanju presude, Dijana tri dana nije mogla da progovori ni reč... Doktori dva puta proglašeni krivim, pa oslobođeni - zauvek!

U drugoj epizodi emisije “Život priča“ o slučaju “Decedra“, majka Dijana Radović govorila je o celokupnom sudskom postupku koji je trajao deset godina, i posle kog su, posle dve apelacije, doktori oslobođeni – zauvek.

Odbrana doktora Slavka Tomića, koji je operisao Jelicu Radović, zasnivala se na tome da suštinski obaveza hirurga prestaje na operacionom stolu. Odbrana je insistirala na tome da nikakvim pravilnicima, zakonima, niti podzakonskim aktima, nije regulisana obaveza hirurga da prati postoperativni tok operisanog pacijenta, te da doktor Tomić nije imao odgovornost.

U aprilu 2008. godine, Dijana Radović obratila se Lekarskoj komori Srbije. Godinu i po kasnije, 11. decembra 2009. godine Sud časti Lekarske komore Srbije donosi rešenje da “postoji osnovana sumnja“ da dva člana Komore, dr Slavko Tomić i dr Olivera Jeremić nisu pružili adekvatnu pomoć Jelici Radović tokom njenog boravka u Decedri.

Porodica Radović 2011. godine dobija prvu bitku. Prvi osnovni sud u Beogradu donosi presudu da su hirurg specijalista dr Slavko Tomić i dva lekara anesteziologa - dr Miodrag Stojanović i dr Olivera Jeremić, krivi što su u slučaju Jelice Radović očigledno nesavesno postupali, čime su prouzrokovali pogoršanje zdravstvenog stanja pacijentkinje. Time su izvršili tesko krivično delo protiv zdravlja ljudi, i osuđeni na kaznu zatvora od 15 meseci, kao i zabranu vršenja lekarskog poziva u trajanju od po dve godine.

Četvrtooptužena Svetlana Sremčević, kao odgovorno lice zamenik direktora u klinici Decedra, prekrsila je Zakon o zdravstvenoj zaštiti i Pravilnik o uslovima za obavljanje zdravstvene delatnosti u zdravstvenim ustanovama i time izvršila krivično delo: nesavestan rad u službi. Utvrđena joj je kazna zatvora od jedne godine, s tim da se ona neće izvršiti ukoliko okrivljena za vreme od 4 godine od dana pravosnažnosti presude ne učini novo krivično delo.

Uprkos ovoj odluci koja je otišla na Apelacioni sud, osuđeni lekari i dalje rade, čak i napreduju u službi. Tomić je postao profesor na fakultetu, a doveo je i grupu studenata sa fakulteta na jedno ročište da se pohvali.

Veće sudija Apelacionog suda u Beogradu, 29. januara 2013, uvažilo je žalbe okrivljenih i donelo rešenje da se ukida presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu od 25. 07. 2011. i predmet vraća prvostepenom sudu na ponovno suđenje. U obrazloženju, veće sudija navodi da je izreka presude nerazumljiva, jer u njoj nisu jasno naznačene činjenice u vezi sa krivičnim delom “nesavesno pružanje lekarske pomoći”.

Apelacioni sud traži da se suđenje ponovi tako da se utvrdi - da li je smrt Jelice Radović nastupila usled sepse i da li su okrivljeni lekari u konkretnom slučaju mogli da je dijagnostifikuju.

Dve i po godine kasnije 30.07.2015. Prvi osnovni sud izriče drugu prvostepenu presudu i potvrđuje kaznu lekarima od 15 meseci zatvora i dve godine zabrane vršenja lekarskog poziva, a Svetlani Sremčević potvrđuje uslovnu kaznu.

Čekajući odluku drugostepenog suda, u svojoj završnoj reči od 26. avgusta 2016. godine, zamenik Apelacionog javnog tužioca Milija Milovanović, objašnjava ponovljenu prvostepenu presudu suda od 30.07. 2015, u kojoj su okrivljeni proglašeni krivima zbog krivičnog dela nečinjenja, a u presudi Apelacionog suda od 29. 01.2013, na koju se inače u svojim žalbama pozivaju branioci okrivljenih, navodi se da je između ostalog nejasno: da li su propuštanja radnji, koja se okrivljenima stavljaju na teret, uslov bez kojeg smrt Jelice Radović ne bi nastupila I šta je svako od njih trebalo da učini u konkretnom slučaju u cilju spasavanja ili produženja njenog života. Sud navodi I ako bi se pokazalo da bi oštećena umrla i da su okrivljeni preduzeli sve potrebne medicinske mere, tada se ne bi moglo reći da između njihovog nečinjenja I smrti oštećene postoji uzročna veza.

Pomenuti delovi drugostepene presude Apelacionog suda su, navodi tužilac, nejasni, nerazumljivi i u znatnoj meri protivurečni.

Okrivljeni i njihovi branioci osporili su i nalaz i mišljenje Sudsko medicinskog odbora Medicinskog fakulteta u Novom Sadu od 09. 11. 2007. godine i dopunsko veštačenje od 10. 08. 2008. godine.

Dijanu Radović i njenu porodicu je od početka zastupao advokat Marko Kastratović, koji je insistirao da ih zastupa pro bono. On dva meseca pre konačne presude tragično gubi život, i nije doživeo da čuje konačnu presudu.

Veće sudija Apelacionog suda, 01. septembra 2016. godine, većinom glasova, donosi presudu da se usvajaju žalbe okrivljenih i preinačava presuda Prvog osnovnog suda od 30. 07. 2015. godine, tako što Apelacioni sud oslobađa od optužbe okrivljene lekare.

Veće u obrazloženju, između ostalog, navodi da se ne može prihvatiti stav veštaka sudsko medicinskog odbora Medicinskog fakulteta u Novom Sadu da su okrivljeni već na dan operacije mogli posumnjati na eventualni razvoj sepse, zbog prisustva simptoma, kao što je povišena temperatura, ošamućenost, pad krvnog pritiska, prisustvo halucinacija i nemogućnosti mokrenja, pošto je od navedenih simptoma na dan operacije postojao jedino pad krvnog pritiska, koji je i pre operacije bio nizak.

Po nalaženju Apelacionog suda, okrivljeni su prilikom pružanja lekarske pomoći pacijentu uopšte nesavesno postupali. Međutim, po nalaženju ovog suda, u konkretnom slučaju nije dokazano da je smrt Jelice Radović nastupila usled uopšte očiglednog nesavesnog postupanja ovih okrivljenih.

Dijana za ovu presudu saznaje 24. novembra 2016. godine. I to na njeno insistiranje, jer je prošlo mnogo vremena od kada je trebalo da bude objavljena. Od 1. septembra kada je doneta, do objavljivanja, bila je u fioci.

Na naše pitanje Apelacionom sudu šta se to dogodilo da se posle dve osuđujuće presude, donese oslobađajuća, koordinatorka za medije Apelacionog suda Mirjana Piljić je rekla da prema nalazu i mišljenju veštaka nije dokazano da je očigledno nesavesno postupanje okrivljenih u odnosu na pacijentkinju uzrokovalo njenu smrt. Sve i da su okrivljeni preduzeli sve radnje koje su bili dužni da preduzmu, ne bi se mogao isključiti smrtni ishod. Nemamo adekvatne dokaze, kaže ona, kojima bi mogli da tvrdimo da je njihovo očigledno nesavesno postupanje prouzrokovalo smrt oštećene. Zato je sud rekao da je jedina presuda koja se može doneti u ovom slučaju – oslobađajuća.

Dijana kaže da su oni dete u bolnicu doveli zdravo i da je ona tamo dobila sepsu.

“Nije ona došla sa sepsom. Da su uključili lekove na vreme, postojalo je 50 posto šanse da sepsa bude izlečena, oni nisu dali detetu šansu da preživi. Nisu dokazali da je mogla da ne umre, kaže majka“, kaže Dijana.

Po objavljivanju presude, Dijana kaže da tri dana nije mogla reč da progovori. “Ne osećam se ja poraženo, ja se osećam iznevereno, I kao čovek, mislim da svi treba da se stidimo. Kao građanka, osećam se poniženo”.

Kada se obratila premijeru i ministru zdravlja sa pitanjem da li će se pokrenuti pitanje lekarskih grešaka, Zlatibor Lončar joj je odgovorio: “Ovo nije iz mog vremena!” Pa, da li vreme počinje od njega, pita se Dijana, posebno jer mu ovo nije prvi mandat. Nikada ni od ministarstva zdravlja niti pravde nisu dobili odgovor.

“Ja na sva zvona pričam, trudim se da ovaj apatičan narod čuje: zakoni moraju da se menjaju. Svako normalan i svako savestan, zna šta je pravda u ovom slučaju, a svi oni koji su uticali da ovakva presuda bude doneta, kako mogu mirno da spavaju, da li ih je sramota?!”

Posle ovakve presude, Dijana Radović pravno nema dalje. Po zakonu, na ovu presudu žalbe nema. Dijana kaže da će svoju borbu nastaviti tako što će pomagati I pružati podršku drugim ljudima koji su u sličnoj situaciji. Boriće se kaže I za to da se napravi razlika između onih divnih lekara koji savesno rade svoj posao I onih drugih, jer tu, kaže mora da postoji razlika. Dobri lekari moraju da iskoče u odnosu na nesavesne. Boriće se kaže I za to da mora da postoji pojedinačna odgovornost, I da ih ona motiviše da urade sve što je u njihovoj moći da spasu nečiji život. Jer, posle ovakve presude, lekari stiču utisak da im je sve dozvoljeno I da neće odgovarati za svoje nečinjenje. A to mora da se promeni.

Potresno pismo zamenika Apelacionog javnog tužioca Milije Milovanovića...

0
0 Komentari

Ukoliko želite da komentarišete sa svojim korisničkim imenom, molimo vas da se ulogujete.

Ostali komentari