"Nama nije cilj ubiti Ruse. Radimo im nešto drugo..."

Rusi zverski i divljački granatiraju, pucaju na stambene četvrti u kojima žive obični ljudi i deca, izjavio je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski.Osim što teže da osvoje Bahmut, oko kog se vode žestoke bitke već sedam meseci, ruske trupe takođe već mesecima pokušavaju da učvrste svoje položaje u Zaporožju, ključnom industrijskom čvorištu na reci Dnjepar.S druge strane, ukrajinska vojska je pod sve većim pritiskom da otera Ruse što dalje od Zaporožja i izvrši proboj na jugu pre nego što Rusi uspeju u potpunosti da poprave Kerčki most, koji je u oktobru prošle godine sabotiran eksplozivom. Uspešan udar ukrajinske vojske na jugu zemlje, kod Melitopolja, mogao bi da prepolovi Putinov kopneni most s Krimom. Ukrajina bi takvim potezom vratila nuklearnu elektranu Zaporožje i kontrolu nad ušćem Dnjepra, što je i te kako bitno za njenu ekonomiju i opstanak kao suverene države. Ali problem su stalni ruski napadi, kao i nedostatak municije zbog žestokog dvoboja oko Bahmuta. Nedostaje im raketa za HIMARS-e, a Zapad je u međuvremenu odbio da im isporuči rakete većeg dometa koje bi mogle pogoditi ruska logistička središta, koja su sad van ukrajinskih dometa. Zbog svega navedenog potpuni frontalni udar na Orihiv proglašen je besmislenim. Naime, ukrajinske jedinice za specijalne operacije, koje su smeštene u kasarnama u Zaporožju, tvrde da postoje puno bolji načini da se oteraju Rusi. &ldquo;Ovo će raniti Ruse... Izgube li ruku ili nogu, zauvek će biti na teret državi. To je bolje nego da ih ubijete. Svaki takav vojnik podsetiće ruski narod na cenu Putinovog rata. I da bi oni mogli biti sledeći&rdquo;, kaže ukrajinski vojnik iz jedinice &ldquo;Tor&rdquo;, 33-godišnji Marijan, dok pažljivo priprema smrtonosno oružje kojim će gađati neprijatelja. Reč je o ogromnoj 3D odštampanoj bespilotnoj letelici dizajniranoj za nošenje pet minobacačkih granata kalibra 82 mm. &ldquo;Obično rusko vozilo dolazi po ranjenike. Mi ga čekamo i onda koristimo minobacački projektil&rdquo;, rekao je dalje Marijan. Njegova jedinica &ldquo;Tor&rdquo; ima 27 ljudi iz cele Ukrajine. Oni su formalno policijska jedinica za specijalne operacije, a blisko sarađuju sa ukrajinskom vojnom obaveštajnom službom (GUR). Članovi jedinice poznaju se i kao veterani ukrajinske protivterorističke operacije u Donbasu, koja je trajala od 2014. do invazije koja je u punoj meri počela prošlog februara. &ldquo;Potencijalne mete pojavljuju se na tabletu jedinice putem aplikacije koja je sinhronizovana sa satelitom Cije. Mete biramo u programu, a postavljaju ih i sateliti Cije i naši sateliti, što naši volonteri plaćaju. Informacije se prikupljaju iz svih vrsta izvora. Mi odaberemo, dođemo i izvršimo vlastito izviđanje&rdquo;, objašnjava 36-godišnji zapovednik jedinice. &ldquo;Naša grupa ne deluje na isti način kao vojska. Jer ako se ponašamo kao vojska, sreća će nas brzo napustiti. Neko može da zapoveda a da uopšte ne shvata šta radi. Uostalom, vojska kao da još uvek ima onaj stari mentalitet i mamurluk iz sovjetskog doba&rdquo;, ističe zapovednik jedinice. &ldquo;Naše misije sad se uglavnom sastoje od bacanja bombi i prilagođavanja artiljerije. Za razliku od naše braće u Donbasu, mi barem možemo da podelimo tuš-kabinu, a to je daleko bolje od smrada straha, znoja i blata u rovovima oko Bahmuta... Mi smo vojnicima poput mlađe braće, tako se doživljavamo. Oni rade glavni posao, a mi im pomažemo. Živimo u normalnoj kući, jedemo normalnu hranu, a vojnici su ispod zemlje, a iznad njih je pakao. To je teško. Beskrajno poštujemo te momke&rdquo;, zaključio je komandant specijalne jedinice.