Žozepu "očitana" lekcija?

Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj izjavio je da zabrana pojedinih ruskih medija u Evropi predstavlja "zaštitu slobode govora".Nakon toga je odreagovala zvanična predstavnica Ministarstva inostranih poslova Rusije Marija Zaharova koja je podsetila da je Evropa vec&#769; jednom sledila tu logiku.&quot;Zabranom jednog broja ruskih medija mi ne napadamo slobodu govora nego je štitimo&quot;, rekao je Borelj na konferenciji o borbi protiv dezinformacija u Briselu. Kako je istakao, EU po tom pitanju treba da deluje &quot;ambicioznije&quot;. Borelj je podsetio da u spoljnopolitičkoj službi EU već deluju mehanizmi za otkrivanje dezinformacija i njihovo suzbijanje. &quot;Međutim, danas imam osećaj da ne radimo dovoljno, da treba da napredujemo. Treba da shvatimo kako su organizovane te kampanje za dezinformisanje, da identifikujemo aktere, izvore širenja&quot;, rekao je on.Takođe je kazao da Evropska unija aktivno podržava nezavisne medije, koje u Rusiji nazivaju stranim agentima, jer &quot;pokušavaju da kažu istinu&quot;. &quot;Mi smo na strani ruskih nezavisnih medija, zaštitnika ljudskih prava i civilnog društva. Ne mogu da otkrivam detalje, ali verujte mi &ndash; podržavamo ih ne samo rečima, nego i u praksi&quot;, rekao je diplomata. Nakon izjave Borelja o &quot;zaštiti slobode govora&quot; od ruskih medija oglasila se zvanična predstavnica Ministarstva inostranih poslova Rusije Marija Zaharova, podsetivši da je Evropa već jednom sledila tu logiku. &quot;U Trećem rajhu su zabranjivali knjige &ndash; oko 300 autora. Među njima su bili Erih Marija Remark, Karl Marks, Sigmund Frojd, Anri Barbus, Džek London, Maksim Gorki i mnogi drugi. I tada je sve počelo sa zabranama, paljenjem knjiga, a završilo se spaljivanjem ljudi jer su knjige &ndash; odštampane misli, a ljudi su misli koje oživljavaju&quot;, podsetila je Zaharova. Da bi opravdali zabrane nacisti su zapalili Rajhstag što je omogućilo početak represija protiv političkih protivnika. Tada su i krenuli sa paljenjem knjiga, a nakon toga, dodala je Zaharova, svaki novinar Rajha morao je da pristupi Nacističkoj partiji kako bi mogao da nastavi da profesionalnom delatnošću. &quot;Inače, Borelju će biti interesantno da su upravo nakon paljenja Rajhstaga nacisti prvi put opravdali 'zabrane' 'zaštitom'. Ukaz predsednika Rajha 'O zaštiti naroda i države', usvojen odmah posle paljenja, stvorio je preduslove za zabranu slobodnog političkog života u Nemačkoj. Kasnije su to retoričko sredstvo, koje je Borelj sada upotrebio, i odgovarajuća pravna praksa više puta korišćeni u Trećem rajhu&quot;, navela je Zaharova. Prošle su decenije i ti zakoni u Nemačkoj su ukinuti, a nekada zabranjene knjige nisu samo ponovo &quot;dozvoljene&quot;, nego su &quot;kako bi iskupili grehe&quot; počeli da obeležavaju Dan knjige u znak sećanja na paljenje knjiga 1933. godine, dodala je portparolka. &quot;Upravo je naš vojnik tada vratio Evropi ljudski oblik. Istorija je ciklična &ndash; danas se naši ponovo bore sa tom mizantropskom logikom&quot;, zaključila je Zaharova. Situacija sa ruskim medijima na Zapadu poslednjih godina postaje sve teža. Evropski parlament je još u novembru 2016. godine usvojio rezoluciju u kojoj su agencija Sputnjik i televizija RT navedeni kao glavne pretnje kojima se potrebno suprotstaviti.