"Treba da shvate, nećemo uvesti sankcije Rusiji"

Beograd -- Profesor Fakulteta političkih nauka Dragana Mitrovic&#769; kaže da će Zapad morati da prihvati da Srbija neće uvesti sankcije Rusiji.“Pošto su mnogi političari na Zapadu samo izvršioci nekih odluka, oni c&#769;e nastaviti da ponavljaju zahtev da Srbija uvede sankcije, jer nemaju ni ideju šta bi drugo. Trenutno nisu sposobni za neko drugačije rešenje, osim da bezuspešno pokušavaju da vrše pritisak na nas kako bi smo istakli belu zastavu“, istakla je ona za Sputnjik.Mitrovic&#769;eva smatra da je jako dobro što je naša pozicija, a o čemu je predsednik Srbije govorio red svetskim zvaničnicima u UN, ovako glasno i jasno izrečena na najvec&#769;em svetskom forumu. &ldquo;Ponajmanje želimo da ratujemo protiv Rusije kojoj dugujemo ogromnu zahvalnost, sa kojom osec&#769;amo bliskosti, istorijsku, duhovnu, religijsku i na kraju, sa kojom imamo strateški bitnu ekonomsku saradnju od koje zavisimo u energetici. Dakle, mi ne želimo da nas niko ni na koji način iz svojih razloga uvlači u ovaj rat, ni na čijoj strani, a u ovom slučaju na strani Zapada protiv Rusije&ldquo;, kaže ona. Upitana da li c&#769;e cementiranje ovog stava, istog dana kada je Vučic&#769;u na sastanku lidera Zapadnog Balkana i visokog predstavnika EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozepa Borelja, direktno postavljeno pitanje - kada c&#769;e Srbija uvesti sankcije Rusiji, izazvati dodatni pritisak na Srbiju, profesorka FPN kaže da nije pristalica priče o pritisku, jer je i to vrsta specijalnog rata - pretnja. &ldquo;Slušali smo različite priče o zatvaranju fabrika... Ako je neko ovde otvorio fabriku zato što je hteo da pruži političku podršku Srbiji i zato što ima velike simpatije prema Srbima, sada c&#769;e taj neko možda zatvoriti fabriku. Mislim da takav investitor ne postoji, oni koji su uložili zato što je došlo do selidbe proizvodnje, do deglobalizacije, regionalizacije, zbog toga što postoje dobri uslovi za investiranje, oni c&#769;e, naravno, nastaviti da se drže tih svojih poslovnih odluka&ldquo;, kaže Mitrovic&#769;eva i dodaje da je posao Zapada da ponavlja svoj zahtev, a naš da ga odbijamo. Na izlaganje na Generalnoj skupštini UN osvrnuo se i politikolog dr Aleksandar Mitic&#769;. On kaže da je izuzetno važno što je predsednik vrlo oštro i jasno na tom mestu ponovio stavove Srbije po najvažnijim pitanjima. &ldquo;Izuzetno je važna njegova poruka u kojoj Srbija ponavlja svoj stav - da sankcije Ruskoj Federaciji ne mogu da daju rezultate, da je to jedna pogrešna politika&ldquo;, ističe Mitic&#769;. Mitic&#769; podsec&#769;a da je naša kriza počela 1999. godine kada je politički Zapad, NATO i EU, započela agresiju na SR Jugoslaviju, a nastavila se otimanjem Kosova i Metohije i pokušajem legitimizacije nezavisnosti Kosova, koja je i danas na snazi. &ldquo;U tu svrhu odbrane naše integriteta i suvereniteta jako je važno da se stalno govori o tim dvostrukim standardima, jako je važno da se to čulo i u Njujorku. Jako je važna i poruka koju je Vučic&#769; uputio, a tiče se hibridnog rata koji se vodi protiv Srbije, radi destabilizacije unutrašnjih prilika. Pre svega radi optužbi da Srbija želi da iskoristi ukrajinski sukob da bi destabilizovala okolne zemlje, zemlje zapadnog Balkana&ldquo;, kaže Mitic&#769;. Upitan, kakvi bi zaista mogli da budu efekti obrac&#769;anja predsednika Srbije, jer je i sam na početku izlaganja rekao da sve što članice danas rade deluje impotentno i bledo, da je stvarnost da u Skupštini UN zapravo niko nikoga i ne sluša, vec&#769; svi vode računa samo o zadovoljavanju svojih interesa, često gazec&#769;i osnovne principe međunarodnog prava, Mitic&#769; kaže da je jasno da je svet podeljen, upravo zbog kršenja međunarodnog prava, koje je započeo politički Zapad. &ldquo;Ne očekujem da c&#769;e neko u Sjedinjenim Državama, Vašingtonu, Londonu, Briselu i Berlinu promeniti stav. Verujem da c&#769;e nastaviti sa pritiscima na Beograd da odustane od borbe za Kosovo i Metohiju, postigne neki sporazum o normalizaciji sa Prištinom koji bi značio nekakvo prihvatanje &bdquo;realnosti&ldquo;. To bi poslužilo Zapadu da kaže da ono što su oni učinili ipak nije bilo toliko strašno kršenje međunarodnog prava, jer se Beograd ipak na kraju složio sa tako nečim&ldquo;. On dodaje da je činjenica da niko na Zapadu nec&#769;e prihvatiti argumentaciju koju pruža Republika Srbija upravo zato što je to suprotno politici koja se vodi u poslednje dve decenije, a tiče se legitimizacije i legalizacije onoga što je učinjeno od 1999. &ldquo;Dakle, prilično sam pesimističan kada je u pitanju reakcija Zapada, ali sam optimističan kada je u pitanju reakcija ostatka sveta. Mislim da su mnoge države ipak čule tu argumentaciju, pogotovo ovo sa ukrajinskom krizom, shvatile koliko je dramatično kršenje međunarodnog prava od 1999. na Kosovu i Metohiji&ldquo;, kaže Mitic&#769;.